Opštinske novine

Беогрласке Бр 4 ОПиТИНСКЕ НОСзИНЕ 1940

Чланци и студије Наше културне дужности*)

Као што човек не може бигги велики зато што он то хо^Ке, већ само зато што он то заиста јесте, обзиром на своје урођене таленте, знање и образовање, тако ни град не може бити велики зато што би то неко хтео, ве^ само зато што он то у самој ствари јесте и обзиром на количину и снагу својих културних традиција, и општи дух којим жив'и и дише. Иако је наш Београд већ осветљен са стотинама жаруља, свако у њ уноси и своју буктињу и настоји да у повећаном светлу пронађе нешто ново. Међутим, данашња велика улога Београда у нашем целокупном културном, политичком, друштвеном и социјалном животу резултат је врло напорног, врло тешког рада великог броја генерација, великог броја људи и појединаца који су за његову данашњу величину све далм, уложили максималне напоре и поднели најве^е жртве. Дакле, није у питању дело мађионичара, веК дело умова и патриота. Величина његова оснива се на изузетно идеалистичким основама. Ти идеали којима је његова величина цементирана довели су га до онога што он данас јесте: уздигли га до положаја Престонице целокупног југословенског народа. У њему се као у фокусу концентришу и из њега зраче све тежње, духовни и морални народни напори, према њему теже најбољи умови у остварењу својих циљева, племенитих мисли и идеја којима се заносе. Други наши градови, иако велики, стари и напредни, немају ни његових дужности, нити им је додељена његова улога. У Београду се понавља само оно што видимо и у престоницама земаља других народа. Престонига је увек потенцијал свих других градова у земљи: 1ЈЊ$, УШе 1ит1еге. Према њој све конвергира, и из ње све дивергира, — да се изразимо језиком физике (оптике), Кад се извесне ствари осећају, разумеју и схватају, онда све постаје природније и лакше. Онда и бреме које налаже остварење извесних задатака није више тако тегобно, као што би било у противном случају; на место неразумне зависти долази осе"Кање племенитог колективног поноса и жеља да се помогне. И културни императив Београда види се и осећа на свему и у свему. Као и сви остали за*) Предавање Претседника Београдске општине г. Војина Ђуричића, којим је отворена свечана Академија Општинске библиотеке и музеја, 29 марта 1940 године.

даци Ееограда, и његови културни задаци морају се посматрати са стамовишта његовог изузетног положаја. Велика прекретница у улози и положају Београда »ије наступила та«о давно; она се поклапа с нашим општим државним препородом, с уједињењем нашег народа. Макар да до тога није дошло изненада, Београд није имао могућности да тај велики моменат дочека онако како је то његова улога тражила, јер је био сувише заузет припремањем тог великог догађаја, чије је остварење тражило да Београд безусловно заборави на самсг себе. Тако је Београд кроз но<=1 прешао из улоге привлачног патријархалног града — у велеград и Престоницу и непосредно се нашао пред огромним бројем задатака које великом граду наме+не савремена урбанистика и који су специфично везани за њ као Престоницу. Међу тим задацима заузимају ванредно велико место и наши културни задаци. * * * Наша савремена култура почива на писмености. Зато је њена база тамо где човек прави прве кораке, — у основној школи. Погледамо ли број и садашње стање основних школа у Београду, услове под којима раде, бригу која се полаже и на хигијенске услове васпитаља наше школске деце у основним школама, — онда су резултати велики, не само релативно према оном што смо раније имали, ве^ и апсолутно, независно од биг.о каквих релација у прошлости. И наше продужне, занатске и шегртске школе све се више изграђују. Средња школа даје данас и тип класично васпитаног и тип практично оријентисаног ђа«а, који ^е се у све даљим студијама лакше сналазити на оним факултетима који упуКују на самосталније каријере. Наш Универзитет за сто и неколмко година учинио је гитантски напредак. Од уједињења до данас отворени су нови факултети; капацитет појединих факултета толико је појачан, да је раније доба оставио сасвим за собом. На уметничком пољу доста је упозорити на плодни и велики рад наше Уметничке школе, која је васпитала читаве генерације уметника. Данас улогу ове школе све више преузима Уметничка академија, као што улогу наше прве Музичке школе све више преузима Музичка а«адемија. Њихов развој и напредак моћно улазе у