Opštinske novine

372

Београдске општинске новине

ном и јуначном другу... — још тужније рече капетан Великић. И, какве зле судбине!... Каквог кобног ужаса?!... Страшно... И, друго, још пакосније пушчано зрно, баш на истом месту погибије поручника Бадњевца, обори и храброг и великог јунака капетана Великића... — Командир је погинуо... јеца и телефонска жица... Нема наших храбрих старешина Великића и Бадњевца!... рида и плаче јунак наредник Благоје, а те речи још тужније по-

нављају њихови добри и верни али ојађени војници... Падоше два јунака, два сокола у одбрани наше лепе и дичне престонице, нашег белог Београда... Нзихове су кости данас у костурници бранилаца Београда, која ће вековима причати шта су све чинили и учинили наши јунаци за српско име и слободу... — Слава им!... Слава!... Вечна слава кроз векове!... Милан Ст. Недељковић

Миодраг Петровић: Сељачка кућа у Шумадији.