Opštinske novine

424

Београдске општинске новине

„Сплит" анонимно друштво за портланд цемент — Сплит, „Траверза", Шалипер и М.арин — Београд — разни грађевински, техничкии фарбарски материјал. „Зорка", Прво југословенско друштво за хемијску индустрију на деонице — Београд, хемикалије, вештачка гнојива, средства за заштиту биља итд. Поред ових и још неколико, и Вајфертова и Бајлонова пивара имају сопствене павиљоне, у којима су посетиоци сајма налазили добро пиво и мезе. Број приватних павиљона расте из године у годину, и то је добро јер по уговору сви приватни павиљони после осам година прелазе у сопственост Друштва за приређивање Београдског сајма. Тако "ће се број павиљона којима располаже Управа сајма стално уве^авати а нови приватни павиљони ће ницати. Као новину на овом сајму поменимо прву изложбу силоса, која је била смештена у павиљону бр. 2. Привилеговано акционарско друштво за силосе изложило је макету силоса у погону, карту силосне мреже, слике силоса, мустре житарица. Иако смо земљорадничка земља и извозимо житарице и кукуруз, ми смо дочекали и данашње дане без силоса. Силоси су јавна складишта која служе пољопривреди и трговини која ради са пољопривредним производима. Манипулацијом робе која је у њима ускладиштена, силоси поправљају њен квалитет и пове-Кавају јој цену, поред тога што оспособљавају робу за дуже чување да би се иста продала када јој је најбоља цена. Наш сељак у недостатку силоса мора да прода своје производе одмах после жетве у невреме и добија за њих веома ниску цену. Трговина исто тако мора да извезе по јефтиној цени у иностранство, јер нема где да чува велике количине робе и да дочека бољу цену. Осим тога, силоси издају заложнице (варанте) на робу коју су примиле у складиште. На основи ових вараната може се добити кредит по врло упрош^еном поступку, тако да сопственик робе може чекати бољу прил-ику за продају иако је потребит у новцу. Недавно је основано Привилеговано А. Д. за силосе, чији је капитал уплатила држава, државни привилеговани новчани заводи, задружни савези и самоуправне штедионице. Овоме друштву поверена је изградња силосне мреже у целој зем.љи и организација пословања. Друштво је изложило велику карту силоене мреже у боји, из које се види лепо план изградње. Силоса 'Ке бити три врсте: терминални силоси од којих ће сваки моћи да прими до 10.000 тона робе; сабирни, који Ке примати око 2.000 тона и потрошни, у пасивним крајевима, са капацитетом од 1.500—5.000 тона. Предвиђа се и један претоварни силос у Сиску од 5.000 тона. У во^арским и сточарским крајевима, негде поред силоса, а негде самостално, предвиђа се изградња хладњача. Све у свему Друштво би требало да изгради у року од две године 46 силоса и модерних хладњача у целој земљи. Неки су ве^ у из-

градњи а за неке су расписане лицитације за машинска постројења. Пажњу поеетилаца привлачио је нарочито модел терминалног силоса у Панчеву, који је приказан са целим машинским постројењима. Приказана је интересентима целокупна манипулација ,од момента када жито приспе у силос па до његовог утовара у пречиш^еном стању у силос. Нарочито уређене табеле упознавале су посетиоце са свима користима и олакшицама које силосна мрежа пружити нашој привреди и пасивним крајевима. Један летак који је објашњавао целу организацију силоске службе са неколико слика допунио је овај леп и користан приказ. Земљораднике је привлачила још и изложба бољих врста наших жита. Ту су могли да виде како изгледа пшеница пречиш-Кена у селу по досадањим обичајима и како ће она изгледати после чиш^ења у силосу. Најзад, једна карта је приказивала колико се и које врсте пшенице производи у нашим главним извозним крајевима . . . Уз сајам је овом приликом одржан и Салон аутомобила. Ратне неприлике и тешкоће које су оне донеле аутомобилској индустрији учиниле су да Управа сајма овога пута није могла да одржи посебан Аутосалон, како је то уобичајила последњих година, већ је изложбу аутомобила организовала у оквиру Пролећњег сајма. И ове године, услед изванредних прилика, изложба је имала у главном слику изложбе немачке аутомобилске индустрије. Индустрије других извозних земаља заузете су ратном продукцијом или девизна ограничења не дозвољавају ве^Ки извоз. Немачка пак аутомобилска индустрија, изгледа, да и поред рата одржава сву своју извозну мо^. Она је од 1933 год. учинила огроман напредак и оспособила се за ве"Ки експорт. Од 51.000 кола у 1932 г. производња се у 1938 год. попела на 342.000 кола. Вредност производње била је у 1932 марака 295.000.000.— 1938 године вредност се пење на 1.800 милиона марака. И на Београдским аутомобилским тркама 3 септембра прошле године три прве награде добила су немачка кола, Увоз у Југославију из Немачке кретао се још зећим темпом. 1934 године ми смо увезли из Немачке путничких кола свега 67, а теретних свега 12. Ти се бројеви пењу у 1938 год. на 1710, односно 1030 кола. У првој половини 1939 год., дакле непосредно пред ратне заплете, Немачка је учествовала у нашем увозу путничких аутомобила са 73%, а код теретних проценат се пење на 92%. Томе је много допринео клириншки режим који влада разменом добара између две земље а и изградња аутомобилских путева и поправка путне мреже код нас. У сваком случају југословенско тржиште је врло интересантно, јер Ке се моторизација код нас тек развијати и разумљиви су напори немачке аутомобилске индустрије да овлада што више нашим тржиштем. На почасном месту изложио је МерцедесБенц свој ,,540 К" — једна лепа спортска шаси-