Opštinske novine

428

Београдски проле^ни сајам

Главни улаз на Београдско сајмиште

н=е сајмишта. Потреба за подизањем нових павиљона то изискује. Неколико страних држава (поред шест које су већ подигле своје павиљоне) се интересује за подизање свсјих репрезентативних павиљона. У 1939 години Друштво је извршило велике радове. Извршило је даље насипање, довршило канализацију у целом проширеном простору, проширило исто тако водоводну мрежу и употпунило ову са инсталацијом за одгвож-ђавање воде. На тај начин добијена је добра пија^а вода за коју су израђене и три јавне чесме. Израђено је 4,500 кв. мет, путева по систему Макадам и 3,600 кв, мет, парка. Електрична постројења проширена су а испод путева уграђене су цеви за провлачење будуКих каблова, како доцније не би дошло до кварења већ израђених улица. Индустријски део сајмишта пове^ан је за три и по хектара земљишта. Сада тај део обухвата 17 хектара. Међутим, како смо ми аграрна земља, то је се морало мислити и на пољопривредно-сточарску изложбу. Напори Друштва и његових пријатеља уродили су плодом. Попут других сточних сајмишта у земљи и Београдско је добило од Министарства трговине и индустрије, у сврху изграђивања пољопривредно-сточарског сајмишта у Београду, суму од 3,500.000.— динара. Краљевска влада је учинила овим један леп гест и њој и тадањем министру трговине и индустрије г. Је-

врему ТомиКу припада захвалност што ћз и Београд, на прагу плодне Војводине и житородних крајева, добити пољопривредно-сточарско сајмиште. Земљорадници који буду долазили на овај сајам, имаће уједно прилике да виде и машине и потребне алате и справе изложене на индустријском делу сајмишта. Управни одбор Друштва је добио овлаш^ење од своје скупштине да се може задужити још за 1,500.000 динара за изграђивање свог пољопривредног сајмишта. Оно ће се изградити на терену до овога који је ве^ изграђен, тако да 1=16 то бити један велики леп блок. Поред издашне помоћи коју је већ до сада дала, Општина је, на предлог Претседника г. Ђуричи-Ка, вотирала још 2.000.000.— динара за изградњу великог репрезентативног павиљона града Београда. Овај павиљон (бр, 6) подиКи ке се на простору од 3.500 кв. мет. на проширењу сајмишта у самој осовини главног улаза. На целом том простору он неће имати ни један стуб, тако да ће то бити идеална сала не само за излагање за време сајма, него и за све друге манифестације културног живота престонице и целе земље. Београд одавна осе^а потребу за једном оваквом великом двораном, јер сајамски павиљон бр. 3 иако доста велики, не може зими да се користи јер не може да се греје. У вези са овим изградњама на којима се већ ради, Управни одбор сајма је донео одлуку да се приликом лунолетства Њ, В. Краља Петра приреди у септембру 1941 год. изложба целокупне наше дома^е радиности. То Ке бити најве-Ка привредна манифестација земље. Надајмо се да вртлог рата у коме се данас свет мучи, не^е осујетити ове лепе намере . , . Завршимо са једном лепом констатацијом да је и овај проле^ни међународни сајам узорака у Београду успео и да Београдски сајмови иду из једнога успеха у други, упркос тешким међународним догађајима и безбројним сметњама промету добара између народа, Потпора коју је Општина тако издашно дала Београдском сајмишту није узалудна. Д-р Стеван Поповик