Opštinske novine

Београдске општинске новине

442 Цена пудретета би према томе, а према његозом саставу, требала да буде:

К 2 0

Р 2 0 5

°/ /о

°/ /0

пудрет

3,1

2,7

7,3

цена

свега 123 дин.

Међутим како ће се то ђубриво код нас тек у промзт и употребу увести, то сз при његовом пуштању у трговачки промзт мора бити веомс скроман и опрезан и задовољити се продавајући га нето по динара 50 за 100 кгр. франко фабрика. Како је према извештају Одељења за биљну производњу Министарства пољопривреде укупна потрошња у нашзј земљи вештачких ђубрива у 1938 години изнела 31,858.781 кгр., од које је количине, према извештају Отсека за статистику истог Министарства, — из иностранства увежено 22,371.163 кгр. за динара: 20,488.011.—, то комисија налази да ће „пудрет" као једно комплетно и перфектно органско гнојиво наићи на добру прођу. Анализу фекалија извршила је Хемиска лабораторија Београдске општине из које се види да на 100 кгр. фекалија долази просечно око 12 кгр. материјала од кога би се израђивало органско-хемиско гнојиво-пудрет, Ова анализа извршена је у месецу фебруару 1940 године над материјалом који јз узет из камион-цистерне при избацивању истог у Дунав. Од ових 12% могу се сматрати као максимум концентрације за практично искоришћавање материјала. За доказ горе наведеног комисија прилаже и то: под 4) Извештај Отсека за чистоћу града о количини материјала. под 5) анализу општинске Хемиске лабораторије. Кад се узме у прорачун количина сенгрубских фекалија са уличним и пијачним смећем и прорачунају у корисни материјал, излази следеће: Од горе наведених количина:.„сенгрубских фекалија" 26.000 м 3 уличног и пијачног смећа 30.000 м 3 добило би се: компоста 7.500 м 3 пудрета 26.000 м.ц. Узимајући да је данашња продајна цена компосту најмање динара: 50 од 1 м 3 а пудрету исто тако најмање 50,— за 100 кгр. то би бруто износ производње изнео: од компоста 375.000,— дин. од пудрета 1,300,000,— дин. укупно: 1,675.000,— дин. Узимајући у обзир да издатци целокупне режије (радна снага, допунски материјал, продајни трошкови итд.) могу највише да из-

несу до 50% од бруто прихода, тј. око 837.000.— динара, као нето приход односно, као чиста зарада годишња била би исто тако око 837.500 динара. Фабрике за прераду фекалија и канализационог шљама у Тулузи и Паризу припадају концерну под именом: босШе Сепега1е с!' А88а1П188ететеп1 е{ сГеп$га1з Раг18 10 Кие де МПап. и оне овај посао обављају взћ више од 20 година. Овакав дугогодишњи рад ових фабрика несумњиво даје довољно доказа да су: организација и начин прераде овога материјала (људског измета, уличног и пијачног смећа) изведени на најбољој основи, чимз би корисно послужио комисији, коју буде одредио Господин Претседник да сз на лицу места детаљно упозна и обавзсти са свима потребним елементима, који би се и код нас могли искористити. Исти случај је и са фабриком у Нарбони коју експлоатише непосредно Општина града Нарбоне. Према овоме ова би комисија имала за задатак да се упозна са двојаком организацијом рада: а) како у општинској режији б) тако и са принципима приватне експлоатације. По овим истим принципима овај посао обављају и фабрике у италијанским градовима: Риму, Фиренци, Неапуљу и Др. Овај рад на искоришћавању фекалија у ствари потиче из Италије и он је пренесен у Француску. Разлог за овакво искоришћавање лежи у факту, да је требало на неки начин појачавати плодност земље ради повећања пољопривредност приноса са око 25%. Комисија не располаже ближим подацима о начину искоришћавања овога материјала у горе поменутим градовима. Колико је предњи прорачун користан по интересе пољопривредне експлоатације у нашој земљи види се из упоређења са досадањим начином упропашћавања фекалија, уличног и пијачног смећа, које су се бацале у Дунав. Међутим, на начин који комисија овде предлаже, — да се овај материјал преради у органска гнојива, — он би се корисно поново вратио земљи. Од уништавања овога материјала Општина града Београда имала је само штету и то: на режиске издатке и одржавање објеката за избацивање овога материјала у Дунав. Међутим, искоришћавањем фекалија, уличног и пијачног смећа, т.ј. подизањем фабрике за прераду овога материјала у корисно гнојиво, — Општина града Веограда с једне стране би се ослободила штете и са друге стране добила би двоструку корист: хигијенску и материјалну. Осим тога прерадом фекалија у органско: компост и пудрет гнојиво, Општина бео-