Opštinske novine

Правна хроника

Одлуке Државног савета

Оппгтинске таксе представљају накнаду оппгтини за организоваше и вршење општинских јавних служби. Ово становиште је заузето у пресуди Државног савета бр. 21770/39 од 9 новембра 1939 год., у пресуђивању следећег случаја: „Решешем Начелства среза у Книну бр. 13813 од б јула 1937 год., по жалби „Адрија боксит", рударског и индустријског д. д. из Дрниша, поништена је одлука Општинског одбора у Дрнишу бр. 4741/37 од 9 маја 1937 год. којом је пом. друштво позвано да плати износ од 7.301.— дин. на име општинске таксе за извађени боксит на територији те општине у месецу марту 1937 год. Против тог решеша Општина дрнишка поднела је тужбу Управном суду, која је одбачена ожалбеном пресудом са разлога: што означена такса, иако предвиђена у одобреном буџету за 1936/37 год. и у § 4 Месне уредбе, па стога са формалне стране у складу са општинским буџетом и Месном уредбом, — нема законског ослонф, у § 95 Закона о општинама. Наиме, општина је по свом пропису овлашћена, да ради покрића својих потреба убира прирезе на непосредне државне порезе и општинске посредне порезе — трошарине и таксе, а да означена општинска такса за вађеие боксита нема обележја ни једне од наведених дажбина, нарочито не таксе, јер да такса претставља накнаду за употребу општинских установа или општинских органа, чега у конкретном случају, по налажеау Управног суда, нема, па да зато општина није била овлашћена да прописује спорну таксу. Пошто је проучио жалбу општине, ожалбену пресуду и остале акте који се на овај предмет односе, Државни савет је нашао: Општинске финансије регулисане су законом о општинама. Тако у ст'. 4 § 95 тог Закона одређено је, да за покриће својих потреба општине могу уводити прирезе на непосредне државне порезе и општинске посредне порезе тј. трошарине и таксе. Шта се пак подразумева под таксом није речено ни пом. законом, нити општим законом који регулише ту материју, — Законом о таксама, а у чл. 104 Устава је само одређено, да се државни порези и опште државне дажбине установљују само законом. С друге стране у таксеној тарифи Закона о таксама предвиђене су и такве таксе, које не представљају директну накнаду за противчинидбу, нпр. таксе из Т.бр. 12, 14—18, 20, 99а, 236, 238 и др. Из тога излази, да се под таксом подразумева она дажбина која је

као таква законом одређена, без обзира на садржину исте, па дакле и на то, да ли та дажбина претставља или не накнаду обвезника за особено коришћеше јавних установа или органа. А из тога даље излази, да је пом. пропис Месне уредбе Опигтине Дрнишке, о разрезу таксе на извађени боксит на подручју ове општине, и материјално — правно у складу са одредбом ст. 4 § 95 Закона о општинама, односно да је пом. Општина по том пропису била овлашћена да разрезује и наплаћује означену таксу. Независно од напред реченог не стоји ни разлог ожалбене пресуде, да спорна такса уопште не претставља накнаду за било какву противчинидбу општине. Јер, према § 76 Закона о општинама у делокруг општинске активности спадају сви послови који се тичу интереса општинске заједнице, а оддносе се на економски, културни и социјални напредак у у општини, као: старање за општинске саобраћајне установе; одржаваше и потпомагање невољних, одгој сиромашне и напуштене деце; санитетска служба; подизање школа, оснивање кшижница, аналфабетских течајева и сл. Ова активност општине је опште корисна за све грађане општине, а за остварење исте потребна су општини материјална сретства, до којих она долази убирањем дажбина по овлашћењу из ст. 4 § 95 Закона о општинама. Дакле, приходи од општинских такса су средства за обављање јавних служби, па, према томе, општинске таксе представљају накнаду општини за организовање и вршеше тих служби." Општини припада накнада за вршеше само оних месних послова државне управе, који су јој као такви законом одређени после ступаша на снагу Закона о општинама. У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 27330/38 од 13 марта 1939 год., којом је пресуђен овај случај: „Оспореним решешем тужилачка општина је одбијена на основу § 1 Закона о скупном порезу на пословни промет од 12 августа 1935 године, чл. 16 и 23 Уредбе 16100/31 од 14 марта 1931 године и § 79 Закона о општинама из 1933 године од тражења, да јој држава накнади трошкове које има приликом вршења наплате скупног пореза на стоку која се коље. Оваква одлука је донета са мотивацијом, да наплата скупног пореза на стоку која се коље није

14