Opštinske novine

618

Београдске општинске новине

никакав нови посао, на који би се могла применити одредба § 79 Закона о општинама, пошто је овај посао општинама поверен Уредбом бр. 16100/31, која је добила силу закона пре ступања на снагу Закона о општинама од 1933 године. Пошто је проучио тужбу, оспорено решење и остале акте који се на овај предмет односе, као и одговор министров на тужбу, Државни савет је нашао: У одредбама §§ 77 и 78 Закона о општинама предвиђено је у којим месним пословима државне управе је свака општина дужна сарађивати. Тако по § 77 општина врши месну полицију уколико је не врши државна власт, а напосе се стара и врши послове набројане у тач. 1—7 овог законског прописа. У § 78 истог закона пак одређује се, да општина врши казнену власт у свима иступима по месним уредбама и месним наредбама. Међутим, овим прописом није исцрпљена дужност општине, да сарађује у месним пословима државне управе, јер се у § 79 истог закона одређује, да је општина „дужна сарађивати и у другим месним пословима државне управе према постојећим прописима и законским наредбама државних власти." Шта више, одређује се даље, да се законом „могу поверити оппгтинама нови такви послови" стим да је једновремено предвиђено и покриће трошкова који су са извршењем тих послова скопчани. Из тог, према томе, произлази да општини, пошто закон друкчије не одређује у другом пропису ,припада накнада за врешен>е само оних месних послова државне управе, који су јој као такви законом одређени по ступању на снагу Закона о општинама од 1933 године, тј. као „нови послови", а не и за оне послове, које је обављала према ранијим прописима и пре ступања на снагу Закона о општинама. Пошто се, међутим, у конкретном случају ради о вршењу наплате скупног пореза на стоку која се коље, дакле, ве о ново-повереном, већ о старом послу, који општина обавља по ранијим прописима, јасно је да ни оспорено решење, којим је тужилачка општина одбијена од тражења накнаде трошкова за врешење таквог посла, није противно закону." Право бана односно Министра финансија да одобри или не одобри општински буџет не садржи и овлашћење за измене у буџету који се одобрава. За ово питање је интересантна и начелна пресуда Државног савета бр. 4126/40 од 7 марта 1940 год., донета у пресуђењу следећег случаја: „Процедура доношења општинског буџета пролази по закону о општинама кроз три одвојене фазе. То су: састављање (§ 96), прегледање од стране надлежне надзорне власти (§ 97) и одобравање (§ 98). У свакој фази делује искључиво друга власт. Тако, општинска управа са-

ставља буџет. Израђен пројекат буџета она излаже грађанству на увид за време од 5 дана. По учињеним примедбама, на које има права сваки члан општине, као и свако друго лице које извршује пореске дужности у дотичној општини, расправља општински одбор и по томе доноси своју одлуку. Надзорна власт, међутим, само прегледа пројекат буџета, у циљу да се увери да ли су у буџет унесени сви издаци, који по појединим законима падају на терет општине и да ли су у исти унесени баш у оноликим износима, колики треба да буду по тим законима. Затим исто тако цени, да ли је буџет уопште састављен по постојећим прописима. Нађе ли надзорна власт, да буџет није састављен како треба, онда га враћа Одбору са образложеним примедбама. У противном случају, тј. ако је буџет састављен како треба као и онда кад општински одбор не усвоји примедбе надзорне власти, надзорна власт шаље буџет са својим примедбама Бану у законском року. Буџет одобрава бан или Министар финансија. Бан, ако по буџету општински прирез на државне непосредне порезе не прелази 200%. Министар финансија, буџете преко тога процента. Према изложеном види се, да је за састављање буџета надлежан општински одбор, за контролисање да ли је све унесено у буџет што се по законским одредбама морало унети и да ли је састављен у прописаној форми — надзорна власт, а Бан, односно Министар финансија одобрава буџет. По закону све три функције једна другу искључују, и за сваку од њих закон је одредио посебну надлежну власт. Према томе, бан односно Министар овлаштен је по закону само, да буџет одобри или не одобри. Стога он не може буџет претходно изменити по своме нахођењу, па га затим одобрити. Јер свака измена буџета претпоставља и претставља власт која је овлашћена за доношење буџета, тј. општински одбор (§ 96). Дакле власт Бана, односно Министра финансија, да буџет одобри или не одобри, не садржава у себи и овлашћење, да у предложеном буџету претходно чини измене по свом нахођењу, па да га онда одобри. Па како је у конкретном случају Бан, као власт надлежна само за одобрење буџета тужилачке општине, прекорачио своју власт из § 98 Закона о општинама, јер је буџет претходно према своме нахођењу изменио, односно смањио па га онда одлуком одобрио, то је ова одлука ,па према томе и оспорено решење којим је она оснажена, из наведених разлога незаконита. Стога оно не може опстати, те се тужба морала уважити а оспорено решење поништити." Љубомир Ж. Јевтић сећрегар ДрЉ. савега