Opštinske novine

Питање Одбора за урбанистичко уређење Београда

Свака престоница чини изузетак од осталих градова у држави. Географски, војни, економски и политички разлози приморавају владе да престоницу свуда издвајају и стављају под специјалне прописе. Престоница једне земљ<е треба да одговара значају и озбиљности целе земље. Потребно је да у општини где борави краљ, где се налази влада и заседава Парламенат буде палата, паркова, музеја, споменика, позоришта итд., који дају идеју о значају и величини саме државе. Влада дакле има за задатак да на завидној висини држи престоницу изнад осталих градова. Престоница не припада једино људима који станују у њој, она је својина целе нације. Саме животне потребе појединих земаља натерале су већину држава те су своју престоницу издвојиле из општег земаљског закона о општинама. Престоничке општине у разним земљама организоване су различито, са више или мање аутономије, са различитом комбинацијом самоуправних и пренесених послова, са различитим финансијским прописима. Све зависи од привредне и политичке структурз поједине земље, а нарочито од политичког режима под којим живи. Али јз свуда тенденција јасна да се од престонице мора правити најугледније државно добро у сваком погледу, на коме и сама држава мора много и непосредно да сарађује. Сви послови које држава намеће престоници требало би паралзлно и материјално да буду потпомогнути од стране државе, јер је немогуће и неправедно да целокупно подизање престонице сноси сама општина, када је престоница на услузи и употреби целој држави. Али материјално помагање престонице, које овде само додирујемо, мора бити предмет засебног чланка, јер је осетљиво, велико и важно па његову потребу морају објаснити финансиски стручњаци подробније. Већ има специјалних прописа који се односе на Београд. Нзегов развој показује тенденцију издвајања од осталих градова. Ово се осећа све јаче у новије време. Појављују се уредбе и параграфи финансиског закона или правилника о извршешу општинског буџета, који од Београда захтевају ствари, а општинским управама намећу задатке, које немају други градови у земљи. Само да поменемо најновије: Грађевински правилник за град Београд (који до-

душе могу да имају и остали градови, али на који је обраћена у Београду нарочита пажња), Уредбу о заштити од ваздушних напада, где је организација одбране за подручје Београда засебно издвојена и подвучзна, наплата 20% од кирије од ниских зграда у центру да би се сопственици натерали на зидање бољих, што је ушло у правилник за извршење буџета београдске општине, — све то показује жељу да се престоница што бољз уреди ван оквира општих законских прописа који важе за остале градове. Постоји жзља да Београд добије специјални закон о својој општини и друге административнз прописе, што ће једног дана морати доћи. Нас за моменат интересујз једно специјално грађевинско питање. У низу прописа који би желели да унапрзде престоницу појавио се у Финансиском закону за 1939/1940 год. параграф 68 тачка 4 —, на коме желимо да се задржимо. По њему: „Овлашћује се Министар грађевина да може у сагласности са Општином града Београда и по одобрењу Министарског савета прописати Уредбд са законском снагом о орГанизацији, делокругу и начину рада Одбора за урбанистичко уређење Града БеоГрада као савзтодавног тела, надлежног за сва питања уређења града Београда, с тим да трошкове одбора сноси Општина града Београда". О грађевинском подизању Београда до сада су водиле рачуна: Држава — за своје објекте и Општина — за приватне грађевине и своје објекте. Питање пак железничког чвора и нових мостова, пристаништа, спортских терена, као и целе регулације вароши уопште, показала су да та двонадлежност у решавању урбанистичких проблема престонице не даје увек добре и позитивне резултате. Лута се, а стручњаци обеју страна надмудривају једни друге. Првч покушај да се ово питање уреди било је образовање општинског саветодавног урбанистичког комитета решењем Претседника општине Београдске О.Бр. 2582 од 26-1-1935 г. У њега су били ушли стручњаци већници и стручњаци чиновници. Комитет је имао да „проучава питања уређења и улепшавања престонице". То је било чисто општинско саветодавнс' тело кратког века. Одржало је свзга 21 седницу. Показало се као сувишно поред већ законски обавезних тела техничког и грађевинског одбора, који су саветодавни