Opštinske novine

75

10*

ра ослобођења, Катанићеве, Пасгерове и Небојшиие ул.), 16) Трг 6р. ХЕУШ (око цркве Св. Саве), 17) Трг Бранилаца Београда. 18) Трг око Парламента. 19) Пристанишни булевар. 20) Карађорђева улица. 21) Улица Краља Милана. 22) Улица Кнез-Михајлова. 23) Улица Краља Александра до Стишке улице. (3) Поглаварство има право да и на другим местима за извесна градилишта пропише фасаде према околини. Чл. 58. Обавезно подизање зграде са улице. На свима градилиштима I зоне имају се у првом реду подићи зграде са лица, а одобрење за подизање зграда из дворишта може се дати само у случају кад је на лицу већ подигнута зграда која одговара прописима ове Уредбе, или се прилагоди свиада прописима. Чл. 59. Дворишне зграде у средњем насељу ужега реона. ' : ' I ]Г- ; 1 I 1) У средњем насељу ужега реона могу се подизати зграде у дворишту у границама одстојања прописаних у члану 47 ове Уредбе. 2) На градилиигаима која се налазе у доле побројаним блоковима уопште није допуштено подизање зграда у дворишту. И то у блоковима: између Цвијићевог булевара, ул. Кнеза Павла, Булевара Адмирала Пикоа и Гробљанске ул.; између ул. Престолонаследника Петра, Јужног булевара, Браничевске и Шуматовачке улице; између ул. Краља Александра, Господара Вучића, Војислава Илића и Веготинске. 3) На градилиштима изграђеним по систему средњег насеља која ое додирују са градилиштима изграђеним по типу ретког насеља уопште се не могу подизати дворишне зграде. Чл. 60. Дворишне зграде у ретком насељу. У ретком насељу није допуштено подизање дворишних зграда за становање и за радионице. Изузетно, може се одобрити подизање засебних зграда за становаше у дворншту само у случају кад градилиште има површину бар два пута већу од минимума прописаног за дотичну улицу.

Чл. 61. Споредне зграде у Густом насељу ужега реона. (1) Приликом подизања нових зграда није допуштево постављати и споредне зграде (ст. 1 чл. .48 Грађевинског правилника). Но ако стамбена зграда већ постоји а укаже се стварна потреба за подизањем нових споредних просторија које ое у самој згради не могу сместити, може се изузетно одобрити подизање споредних зграда и то само уз зграде подипнуте по надлежном одобрењу. (2) Подизање споредних зграда, сходно ставу 2 чл. 48 Грађевинског правилника и ставу (1) овог члана Уредбе има се вршити по јследећим условима: 1) Да се оваква зграда подигне у дворишту. 2) Да се згради да најнужнија архитектонска обрада. 3) Да се зграда изведе од тврдог материјала и покрије несагоривим покривачем. 4) Да површина зграде не пређе 24 м 2 . 5) Да се зграда наслони на зграду која евентуално постоји на граници суседног имања, и да ову зграду не пређе својом висином. Ако на граници суседног имања не постоји никаква зграда, онда нову зграду поставити тако да заједно са забатним зидом не пређе висину од 3,25 м. Због тога изводити кров раван или са благим нагибом. 6) Зграду поставити и извести тако да не дроизводи досаду суседним стамбеним просторијама, као ни стамбевим просторијама на истоме градилишту. Нарочито предузети мере да ое околина заштити од сваке сметње и досаде коју би могао произвести дим из споредних зграда. Чл. 62. Споредне зграде у средњем и ретком насељу ужеГа реона. 1) За подизање споредних зграда у средњем и ретком насељу појединих зона, важе у свему прописи претходнога члана одређени за густо насеље, са следећом допуном: изузетно код градилишта у паду, само кад је ниво дворишта бар за 1,80 м. виши од нивоа улице где се зграде подижу повучене иза линије за ограду, може се одобрити подизање гараже за један аутомобил у предњој башти, на линији ограде, и то у архитектонској вези било са зградом било са оградом. Ово ое мора извести тако да ое добије пуна хармонија у силуети зграде и ограде. Ово не важи код привремевих башта јер се ту уопште зграде не могу подизати на линији привремене ограде.