Opštinske novine
724
Београдске општинске новине
манифестовала љубав народа према своме Младом Суверену и на начин какав је он својствен нашој нацији. Природно, срдачно, простодушно, увек с готовошћу да излије своја осећања без икакве резерве. Ову и овакву љубав и оданост према својој Династији, према Високом Дому Карађорђевића, наш је народ увек манифестовао. Тс је један природан осећај који се предаје с покољења на покољење. Он је, уосталом, и сасвим разумљив. Династија Карађорђевића толико је судбински везана са својим народом да је ретко могуће наћи такав пример у историји народа. Династија и народ чинили су један појам, чине једну целину. Од тренутка када је велики Вожд дигао Шумадију на устанак и повео борбу за ослобођење, када је постао во"ђ српскога народа, па све до данас Династија Карађорђевић делила је са својим народом исту судбину. С њим заједно повела је и завршила националну револуцију. Од Београдског пашалука и малене Србије створила је велику Југославију. У тој неравној борби било је тешких дана и великих искушења. Али, благодарећи истоветности осећања и јединственом схватању Династије и народа савладане су све тешкоКе. Преко жртава дошло се до победе. Истина, да су пале велике жртве, али када се упореде са резултатима борбе и са славом нације, онда се оне не могу жалити. Отаџбина је слободна, народ уједињен, наша нација ушла је у ред великих и напредних народа, њен је међународни престиж на висини, ми смо морално и духовно оспособљени за нова прегнућа и нове жртве. Вођени овом циљу под скиптром славне Династије КарађорђевиКа ми смо у својој души нашли место да према Династији израдимо национални култ који за нас претставља светињу. У овом осећању ми смо се своме Краљу толико приближили да нас више ништа и никада не може раздвојити. У тој јединствености лежи главна морална снага наше нације и на тој снази ми ^емо изградити себе. Није случајно да су се сва ова осећања ове године, приликом прославе осамнаестог рођендана Њ. В. Краља Петра II, нарочито манифестовала. ТешкоКе које преживљујемо и дубоке кризе које обухватају многе државе, још су нас више приближиле и још су нас чврш-ке повезале у својој љубави и оданости према Дому КарађорђевиКа. Упоредо с тим иде и наша захвалност, јер благодареКи само политичкој мудрости и државничкој проницљивости Њ. Кр. Вис. Кнеза Павла ми смо успели да за ових неколико годи-
на, од трагичне смрти блаженопочившег Краља Ујединитеља, па све до данас савладамо многе препреке и да отклонимо све потресе од наше земље. Политика унутрашњег консолидовања и заједничке сарадње Срба, Хрвата и Словенаца омогуКила је реалну и добру спољну политику. Пут којим се пошло и којим се иде био је и добар и користан. Неговање добрих односа, првенствено са суседним државама, и заузимање објективног става неутрал-ности поштедело је земљу свих потреса. На нашим границама влада мир. Од овог циља ми немамо никаквих ве^их претензија и радити у том правцу значи и^и за стварним потребама и расположењем народа и чувати државне интересе. Оваква политика и овакво вођење државе омогућиће нам да кроз годину дана, Шестог септембра 1941 године, предамо Младом Краљу Петру сређену и јаку Југославију. За сада ми немамо пречих дужности ни ве^их брига. То треба да нам буде најве^а национална дужност и сви грађани у Југославији и поданици Њ. В. Краља Петра Другог треба да учине максимум напора да од Југославије створе напредну и добро уређену земљу и да Му је такву предаду у наслеђе да би је и Он повео истим путем. Учинили би грех и према Њему, и према Његовом Великом Оцу и према свим осталим КарађорђевиКима, ако би другојачије поступили и ако би Младом Краљу у првим данима краљевства натоварили на пле-Ка велике бриге. Њ. В. Краљ Петар II спреман је и оспособљен да прими краљевску Круну и тешку владалачку дужност. Он се за ових шест година васпитавао и образовао по инструкцијама Свог мудрог и племенитог Стрица Њ. Кр. Вис. Кнеза Павла. Није пропуштен ниједан моменат и Млади Краљ у свакој прилици даје ретке доказе Својих способности, Своје интелигенције, Своје племенитости. Он носи у себи све врлине Својих предака. Зато ми с радошКу очекујемо тај велики дан када Ке се Он попети на престо наших владара. Годину дана про-Ки Ке брзо. Дан националне радости врло је близак. За то време нама се пружа могуКност да потпуно средимо наше унутрашње прилике, да одговоримо свим својим грађанским и националним дужностима, да још више ојачамо Југославију и да се међусобно приближимо и збијемо у јединствене редове са којима Ке Њ. В. Краљ Петар II да рачуна као са највеКом националном снагом и на коју Ке моКи увек да се ослони радећи за добро државе и народа. Б. Швабвћ