Opštinske novine

Преуређење градског саобра-каја престонице

813

На ових 9 пруга у укупној дужини од 42 км. саобраћа 80 моторних и 38 прикључних кола, свега 118 трамвајских кола. Одмах морамо поновити оно исто што смо рекли и написали до сада више пута, да је овај број кола у саобраћају према броју становника престонице, дужини пруга и површини коју досервира, недовољан, и да га треба, према приближном предрачуну и према упоређењу са сличним иностраним градовима, повећати са 30—40%, с тим да се према већ израђеном 5-то годишњем плану трамвајски парк повећава сваке године са по 15 нових трамваја. Извршена поруџбина 15 комада нових четвороосовних трамваја, који већ пристижу, и који ће у току ове године бити сви испоручени, један је велики корак унапред у предвиђеном програму. То је побољшање, које ће се видно осетити, чим сва кола буду у саобраћају. Но на овоме се неће и не сме стати, већ се мора ићи и даље са набавком и израдом нових кола, како би се омогућио бржи и бољи саобраћај, потребне оправке, одржавање и неопходне резерве. Када се баци поглед на ситуаоциони план данашње трамвајске мреже види се да је она, — иако са великим тешкоћама, са којима су су пројектанти имали да боре у ранијим управама, -- изграђена плански по радиалном систему, тако да готово све пруге долазе у ужи центар града и из њега се разливају, преко главних саобраћајница у разне крајеве града, по периферији замишљеног круга чији је центар: Теразије односно Кнежев Споменик, и то: ка истоку: Кнеза Павла ул. Кланица — недавно претворена у аутобуску линију; — ка југоистоку: пругазаНово гробље (недавнопретворена у аутобуску) и Краља Александра улицу; ка југу: Славија и Вождовац; ка југозападу: Дедиње—Топчидер и Чукарица; ка западу односно северозападу: Земун; а на северу: протежу се Сава и Дунав. Па и поред овако добро постављених трамвајских линија, трамвајски саобраћај у Београду последње 2 деценије није био на висини (као ни водовод) из простог разлога што на тим пругама није саобраћало ни половину потребног броја добрих и нових трамваја, колико их је требало да буде према повећаном броју становника, а услед оног фаталног и већ класичног „недостатка кредита". Још један разлог више да Дирекција трамваја и осветлења треба већ једном да постане аутономно-привредно предузеће и одвојено од огаптег буџета ОГБ. Иако некад добро постављене и немногобројне, са укупном дужином од свега 42 км. на огромном простору од преко 8.0ОО хектара, поједине централне трамвајске линије, услед наглог повећаног општег саобраћаја пешачког и возног, нарочито аутомобилског, морају се делимично уклонити из најужег центра и уступити место лакшим и еластичнијим сао-

браћајним средствима, која ће правити мање сметњи, мање закрчености и мање уличне хуке и ларме него што то чине трамваји. Шта треба учинити па да се раскрчи, олакша и побољша трамвајски саобраћај у престоници? Прећи ћемо целу трамвајску мрежу у најкраћим потезима и дати своје мишљење о променама које би требало учинити: Линија бр. 1 (Калемегдан—Савинац) Када су пре више од 10 година многи тражили да се ова линија укине одмах, и замени аутобусима, ми смо одлучно устали против таквог решења, тврдећи да иста може остати још најмање 10 година. Данас, после протеклих 10 шдина и више, налазим, да у интересу растерећења осталог уличног саобраћаја и његовог лакшег кретања, затим због огромне хуке у Цара Николе (Макензијевој), Краља Милана и Васиној улици, због њихове недовољне ширине за дунли трамвајски колосек и остали врло јак и жив улични саобраћај који се у последње време осетно појачао, и најзад из естетско-урбанистичких разлога, ову трамвајску линију треба, у року од 2 а највише 3 године укинути, и заменити са аутобуском линијом. Како је траса ове линије „лака", без већих успона и кривина, а уз то централна и врло фреквентна, аутобуси имају бити мало већи и удобнији (више стајаћих, мање седећих места), какви се махом и употребљавају у последње време на сличним линијама већих европских градова. Потпуном заменом садашњих трамваја са приколицама — новим четворо-осовним трамвајима најмодерније конструкције, чији је ход без хуке, вожња угоднија и мекша а брзина већа, биће досадашња закрченост и ларма сведена на минимум, тако да моментално укидање ове трамвајске линије нема оправдања нити потребе. Линија бр, 2 (кружна) има остати и даље, са додатком још неколико трамваја у повећаном саобраћају и са израдом дуплог колосека у Карађорђевој улици и Ђорђа Вашингтона, чим то прилике и експропријације дозволе. Линија бр. 3 (Топчидер) и линија бр. 12 (Дедиње) Овде лежи највећи проблем: како спровести ове 2 линије у центар града (Теразије) са што мање закрчености код „Лондона" и до Теразија. Трг: Кнежев Споменик—Позориште мора се једном ослободити шина и трамваја, то је извесно; међутим ове 2 линије, а нарочито топчидерска, изводи највећи део Београђана на једина ближа престонична недељна и празнична излетишта: Топчидер и Кошутњак, као и на сва савска купатила, на тркалишта и др.,