Opštinske novine

Национална улога градова

829

шчишћеним теренима нову намену, сталну, економски здраву и социјално пожељену. Становање. —• Доказано је да велики део градског становништва живи у становима рђавог квалитета, у једној средини штетној по здравље и морал, која води у злочин и разорава породични живот. Исто тако, тачно је и то, да до сада приватна иницијатива и општинске власти ,нису нашле могућности да обезбеде пристојно становање за оне чији су ириходи скр-омни. Да велики број америчких породица по градовима не би и даље живео у неподесним становима и да би се задовољиле хитне погребе за пристојним становима за сиромашније класе (цени се да би у току наредних 10 година требало изграђивати по 900.000 станова годишње, да би се одговорило овој хитној потреби) и да би се директно ударило на обиљне проблеме хигијенске и социјалне и на несташицу станова, Комисија препоручује: 1. — Да се изради једна национална политика за изградњу здравих станова за сиромашне слојеве, која ће се спроводити уз сарадњу федералне, друштвене и самоуправне власти и приватне иницијативе. Ова политика треба да буде таква да даје потстрека локалној иницијативи, да води рачуна о приликама у појединим местима и да контролу над извођењем програма поверава самоуправним властима. 2. — Савезна влада и владе држава чланица додељиваће финансиску помоћ самоуправним властима сразмерно потребама дотичне општине, под условом да постоје генерални план града и програм изградње станова који одговарају извесним условима. 3. — Да се организује давање субвенција, дугорочних и јевтиних зајмова или годишњих потпора државама и градовима на име помоћи за извођење ове националне станбене политике. 4. — Да савезна влада и државе чланице дају дугорочне и јевтине зајмове за изградњу станова појединцима и друштвима за изградњу. 5. — Да целокупна активност у погледу станова буде јединствена и координирана, ради бољег функционисања свих савезних установа, које имају за циљ изградњу станова у градским центрима. У исто време потребно је да питање појевтињавања станова буде предмет сталних студија. 6. — Да се изради тип станбеног законодавства које ће омогућити државама чланицама и самоуправним властима да сарађују на националном програму изградње станова и да приступе извршењу програма подизања нових станова, на чему би могле да сарађују јавне и приватне установе. 7. — Да државне и самоуправне власти предвиде смањење пореске стопе на грађевине, а у одговарајућој мери повећају стопу на неизграђене терене, да би на тај начин олакшале фискална оптерећења сопственика и за-

купаца станова и нагнале на уклањање нездравих станова и читавих крајева. Градска земљишна политика. —• У прошлости градске општине често пута биле су законом принуђене да купују терене по претерано скупим ценама, а да на пречац продају са великим губитком. Да би градске општине могле боље водити надзор над развојем града, да би се могле борити против спекулације са земљиштем и располагати теренима за изградњу јевтиних станова, установа за разоноду, наставу и друге јавне грађевине, за којима ће се у будућности осећа све већа потреба, Комисија тражи еластичнију политику приликом експропријације земљишта за рачун општина и препоручује прилагођавање основних државних закона да би се општинама омогућило да са више слободе стичу, чувају и продају земљишта и да се прихвати шире тумачење израза „јавни интерес". Пошто се дешава да су прилике за куповину земљишта од стране општина много чешће баш кад су оне у немогућности да чине такве издатке, Комисија препоручује да Савезне кредитне установе могу у таквим приликама давати зајмове градским општинама, било да се ради о асанираним или неасанираним теренима. Преуређење индустриске структуре у држави и градовима. — Садашња концентрација индустрије и становништва у неколико великих метрополитенских центара јесте последица, великим делом, развоја машинизма и употребе водене паре као извора енергије за индустрију и саобраћај. У току једне или две генерације нове врсте транспорта, пренос електричне енергије, побољшање еаобраћ?јних средстава и други напретци технике, зај^дно са изменама у индустрији, изменили су нзвесне чиниоце који су били од утицаја на смештај индустрије и пружили су јој више слободе у избору места. Ипак, новије тежње показују да, се индустриска децентрализација, која је наступила услед веће слободе у избору места, испољава више у ширењу по зонама које су у суседству већ утврђених индустриских цеитара, него у растурању по мањим градовима земље. Главни разлози оее децентрализације јесу: жеља да се избепну градске таксе и високе цене земљишта, као и високе наднице које теже свуда ка изједначењу. И поред све већег трговачког значаја града, има пуно разлога веровању да ће индустрија и даље давати тон урбанизацији и градском животу. Макаква била структура народне индустрије, она ће утицати на смешгај, развој и карактер градова у целој земљи. Благостање и изгледи за будућност појединих општина и градских крајева зависиће од стабилности локалне индустрије, у колико је ова условљена општом народном индустријом. Комисија сматра да треба упутити локализовање индустрије у оквиру остварења једног плана за целу државу, што ће имати за