Opštinske novine
86
Беог радске општинске новине
лике да оцените моју вредност." И заиста, већ на самом пријемном испиту Ђока Јовановић се одушбвио овим младићем, и доцније, — у првом реду кроз читаво време школовања, он му је указмвао нарочиту пажњу ценећи његов таленат и његову марљивост. Свакако да није без значаја, — обзиром на бројне утицаје који ће се доцније појавити у његовом сликарству, као и обзиром на искрено одушевљење које се тако јасно осећа у његовим пејзажима, — да се овде спомене, да Вељко у великој библиотеци свог старијег брата Јеремије, префињеног естете и доброг познаваоца историје уметности, — данас пуковника, — налази веома богату литературу на немачком и француском језику, коју марљиво, уз помоћ свог брата, изучава. Још као тринаестогодишњи дечак он одлази у самоћу природе, — у Кошутњак, Топчидер и на Авалу, — где доживљава своје прве утиске природе и богатства пејзажа. На те ескурзије он уз понеку уметничку монографију или историју, носи и свој „скиценбух", који марљиво испуњава цртежима пејзажа и сељачких послова. Али ипак, апстрахирајући све до сада речено, Вељко ииак своје прве систематске уметничке поуке добија тек у Уметничко-занатској школи, од тада младог професора Љубе Ивановића, који је искреним убеђењем и са много одушевљења преносио своје знање на ђаке, према којима се и иначе опходио као према млађим друговима. Иако је било правило да ђаци у цртаћој класи проф. Ивановића ос-
Вељко Станојевић: Девојка у зеленом — Рад из 1924 г. Својина Музеја Кнеза Павла •— Уље
тају две године, Станојевића су ипак, — као најбољег ђака, који је у границама школских потреба савладао цртеж, — већ после прве године упутили у класу проф. Мур ( ата, код којег се радило уљем и осталим бојама. Ту он добија своје прве основе колорита, који ће доцније у његовом делу заузети веома важно место. Колико га је Мурат заволео и колико је ценио његов таленат, види се и по томе што му је препустио један свој посао, неку икону, коју је Вељко израдио на највеће задовољство, како свог професора тако и поручиоца, и која по том претставља Станојевићево стварно прво самостално дело. И данас се та икона чува у породици једног познатог београдског апотекара. После те иконе, Станојевић је добио још неколико поруџбина, — неколико портрета тадањих београдских грађана. Уметничко занатску школу Станојевић завршава у јуну 1914 год. Нзегови родитељи који су у међувремену увидели да је Вељко заиста нашао свој животни пут, радују се његовом напредовању, и спремају га за продужетак студија у Минхену. И управо кад је већ све било спремно, кад су већ били, како се то каже „спаковани кофери", одједном је као гром из ведра неба у Београд дошао глас о сар,ајевск1о1м1 атентату. ,У Београду, као што је познато, настају демонстрације и припреме за оно што је неизбежно долазило. У свему тому, каа и Цела млада сргаска интелигенција,, и Вељко Станојевић узима најактивнијег учешћа. После првих бура огорчења и одушевљења, кад се почело трезвеније мислити, почели су се формирати добровољачки одреди. С неколико својих другова Вељко се пријављује међу првима и објаЕ «а рата га затиче на положају Мали Мокри Луг, више Београда. У том одреду он остаје још око дв,а\ месеца, све до формирања чувеног ђачког батаљона у Скопљу. После тромесечне вежбе, сви ђаци су као поднаредници упућени у р.азне јединице да као водници српску војску поведу у победнички поход. Станојевић је био додељен у II — „гвоз дени" — пук моравске дивизије, с којим суделује у 1СВИМ његовим славним и познатим подв,из,им,а. 1915 год. он се налази на Дрини, па како је то углавном било време затишја, марљиво ради бројне скице и студије ратних мотива. Долази албанска голгота и Крф, који је у констрасту с албанским страхотама био прави рај. Ту се опоравља и у хладу еукалиптуса, чемпреса, маслина |и поморанџи, у друштв; са својим пријатељима Живојином Лукићем и Живорадом Настасијевићем, проводи слободно време у скицирању ратних мотива и крфских пејзажа. Али та идила престаје веД накол три месеца. Долази реорганизација српске војске и одлазак на солунски фронт. Међутим, уочи саме офанзиве Станојевић ое тешко разболи и бива пренешен у једну солунску француску болницу, одакле после кра-