Opštinske novine

Страна 4

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 18

Расматрања о данашњици

Укључење.м Балкана у своју интересну сферу и победом над Лугославијом Вођа Рајха Г. Хитлер успео је свакако да постане господар Европе. Што није успео Цезар, Наполеон, што није успео до данас нико у потпуности, успео је највећи жнви Немац - најбољи организатор, највећи стратег, како на политичком тако и на војничком пољу у гако кратком периоду времена да избаци нз колосека све своје противнике. С киме са заправо Г. Хитлер бори? Бори са старом уседелицом Европом! Бори са старим уседелицама плутократима света чија је моћ почивала једино на жутим полуга.ма злата. Бори са свима онима који су у злату гледали врхунац своје моћи — бори с капиталом — бори са Енглеском и Америком као најјачим претставницима тога капитала — бори протнв богатих да пружи подршке онима којн од свега тога богаства нису имали ни мннимума за своје потребе. У то више нико не сумња. Борба је то вековна која се изгледа примиче крају, јер док се још пре годину-две могло сумњати у то, данас је већ постало свакоме јасно да је коначна победа Хитлерова свршена ствар. Данас је постало већ сваком јасно да Његову младу војску нико више није кадар да туче. Победа Хитлерова је на видику. А зар та победа није нам била већ унапред јасна? Била је! Онај ко је подробније пратио последњих десетак годинд рад и васпитање немачке младежн, морао )е да буде начисто с тим да тој младежи претстоји велнка будућност — да за ту младеж не постоје границе немогућности — да је тој младежи намењена велика улога у свету! А коме то није било јасно? Оннма који већ неколико векова дремају на големнм трезорима злата и који су веровали да им је то и једина подлога моћи и господства у свету. И требало је да дође Хитлер да их уверн да није тако, те да осим злата постоји још нешто јаче и моћније од њега, снага људске воље, снага његових борбених батаљона, елан и дух његових младих пионира, чи*ој снази није дорасла моћ злата. Енглеска то већ данас врло добро осећа. Али зашто није већ пре то осетила и зашто су морали то и други недужнн народи да осете? Зашто су морали својом лудошћу да плате самосталност својих држава? Зар им није био довољан пример Пољске? Зар им није био поразан случај Норвешке, Белгије, Холандије, па нанослетку н те велике Француске, која је у најкраћем року елиминисана као велика сила? Није им било јасно све дотле док се свака појединачно није уверила о снази и моћи немачког оружја, док се свака појединачно није враћала из борбе раскрвављених удова, док се свакој појединачно није рођена лудост разбила о главу, и док напослетку нисмо и сами дошли до најгорчег сазнања које нас је пуних двадесет година држало у заблуди. Чијом кривицом? Оних истих којн су и друге државе одвели у пропаст — кривицом својих вођа — који су не познајући својих дужности нити граница своје моћн одвели своје народе у пропаст. А зар је та пропаст била неминовна? Није! Да се ишло другим путем била би избегнута. Зар је некоме било стало до пропасти наше? Човеку, кова Хитлерова, који је имао пред собом много виши задатак, не може се ни у коме случају приписати да му је било до пропасти малих државица око себе, које му нису ни у ком погледу могле да сметају — али кад је у њима нашао и свога главнога противника, шта му је друго преостало него да их казни. А најмање му је ваљда стало да \ч1ропасти Југославију, с којом је пуннх 15 година живео у миру и пријатељству и од чега је ова имала само користи. Шта ју је натерало и сада на ову авантуру? ОГЛгЈегзциагИеге 1П Ве1дгас) дезисМ бсћпШсће Апдећо1е ап сНе Ог {бкоттапс1ап1иг (ОиагПегатЈ)

Траже се одмах официрски станови Писмене понуде слати на Месну Команду (Одељењу за станове)

Шта ју је натерало да се овако лудо поигра с оним што је имала и што је сада изгубила? Шта ју је натерало да се поигра са спојом судбином? Шта ју је натерало да преко ноћн изигра Један међународни уговор, који јој је ишао само у прилог? Зла коб?! Не! Воља народа? Не! Па шта )е онда? Њезини „мудри државници" и једини који су криви за све ово зло што нас је снашло! Јесу лн они уочи тога мислили на последице свога акта? Нису! Јер да су само мало зрелије промислили, морали би да се уздрже од те судбоносне одлуке која је земљу у црно завила. Зар су они могли и да претпоставе снагу своје земље, снази с којом располаже Немачка? Нису! Па шта је онда? Лудост, или још боље бездушност, која се сада свети милионима недужних и коју сада мора да окајава цео народ док ће виновници тога злочина, већ по обичају, одмаглити у неповрат. И то је оно најтрагичније у овоме рату што ће цео терет његов да падне на главе оних најнесрећнијих, оннх најнедужнијих. Болно, али истннито. Петнаест пуних година ми смо стајали у најчвршћим културним и економским * везама с Немачком. Петнаест пуних година ми смо имали само користи од ње. Петнаест пуннх година ми смо тако рећи живели од ње. И сад напокон овако лудо проиграти све то што смо имали. Где су били ти наши савезници из светскога рата тих 15 или још боље 20 година? Није их било! Као да нисмо ни постојали! И сад су се на концу, кад смо им били потребни — да одгоде за неко време удар на себе — сетили да смо још живи. Сетили су се и нашег традиционалног јунаштва, херојства, чојства, и свега онога чега се пуннх 20 година нису сећали. О проклета коби да си још једанпут нашла подршка у људској таштини! Или то заправо и није била таштина, бар код оних водећих. Они су то можда из сасвим других разлога учинили, народу непојмљивих. Овако лудо, безглаво упутити цео један народ од 16 милиона у авантуру а не видети јој конца — па то је очајно, и још горе, и нема речи којима се то може да искаже. # Зар се живот једнога народа, судбина једне државе тешко, претешко стечене смела да препусти хиру њих неколицине који заслепљенн моментано положајем и чашћу нису даље видели од онога места на ком су седели. Зар су морали тек крици жртава под рушевинама Београда, Сарајева, Бањалуке и осталнх места Југославије да их дозову свести и отрезне? И зар без тога ннје могло проћи? Могло је! Да је било само мало више одговорности код оних позваних и више мисли на свој народ него на себе! Д. Пантелић

Наредба о забрани фотографисања Свима фотографима и професионалиим аматерима забрањено је до даље наредбе фотографисати варош Београд или делове Београда. Већ учињени снимци и филмови морају се предати Општини. Команда места Београд

Мале вести За имаоце товарних листова Железничкој станици у Београду треба да се јаве свн имаоци дупликата товарних листова. Ако је роба још на станнци и није оштећена, имаоци товарних листова моћи ће одмах да је подигну.

Читуља Милан М. Вељковић, професор погинуо је несрећним случајем 6 априла ов. г. у 82 години. Ожалошћени: сестре: Јулијана и Србијанка н брат Војислав, капетан са осталом родбином. (167) 1—1 Бранко Ђ. I лигоријевић, чин. београдског кредитног завода, иреминуо је 28 априла 1941 Ожалошћена породица (187) 1—1 Наши драги и мили: Персида М. Шапинац, учитељица и Гордана М. Шапинац, уч. IV раз. гим. несрећним случајем погинули су 6 априла тек. год. и сахрањени 19-1У тек. год. на Новом Гробљу. Ожалошћени: Милош С. Шапинац, учител» са сином Момчилом. (196) 1—2

„Г1АРКЕТ ШТИХА", радња за неговање и чишћење (хобловање) паркета и молерско-фарбарска радионица „Штиха" овим извештавамо заинтересоване као и наше поштоване муштерије да смо наставили са радом и обављамо малање и фарбање станова а као новитет чишћење (хобловање) н гланцање паркета са *,,аутоматмашинама '. Цене солидне. Рад првокласан. „Штиха", Скадарска 41. 1—1 Јосиф С. Химелрајх, штампар из Београда, позван је од IV коњичког пука и 2 априла 1941 као резерв. коњички поручник отишао је за Петровград — Јанкин Мост, и до данас се није вратио нити јавио. Ко ма шта зна о њему, моли се да извести његову фамилију на адресу: Ана Химелрајх, Београд — Краља Александра 218. (209) 1—2 Видосава Блонаровић, моли сваког ко шта зна о њеној ћерки Д-р Војновића и њеној деци: Јовану (Окици) и Љиљани, да јави на адресу: Жоржа Клемансоа 19, Београд. (161) 1—1 Кербицков Адријан тражи свога сина Николу, резервног п.поручника. Молим јавити: бакалница Ристе Јовановића (за Адријана Кербицког) Раковица. (162) 1—1 Јелисавета Малоравац, вратила се кући: Ђорђа Вашингтона 14, и моли сваког ко зна где се налази њен муж Драгољуб, да јој јави на горњу адресу. (163) 1—3 Фрањо Блаусиштајнер, моли сваког ко зна гдс се налази његов брат Др. Фердо Блаусиштајнер да му то јави на адресу: Земун, ул. Краља Петра 14, или Београд, Француско-српска банка. (164) 1—1 Спасоје Раднвоја Спасеновића, 18 пук, иестао пред Лаповом. Да се јави сестри: Данн, Пожешка бр. 98. (165) 1—1 Савка Монић моли свакога ко ма шта зна о њезином мужу Радмилу Монићу, пореском контролору, да то јави на адресу: Кајмакчаланска бр. 15. (166) 1—1 Молим свакога ко иде у Кучево код .Пожаревца или има какве везе да јави у хотел „Марјановић" мојој мајци Јулкн Живановић и моме сину Андрији, да сам жива и здрава са братом Миодрагом: Белка Живановић. Косовска 1/1. (168) 1-1 Молим ко шта зна о мојој жени Славки Крањчевић и деци: Драгославу и Томнславу, да јави: Владимир Крањчевић, Цара Уроша 50а, Београд. (169) 1—1 Столарске радове, поправке, грађевине и намештаја као и стакло врши столарска радионица на углу Краља Александра н Влајковићеве 2. (170) 1—1 Ординацнја н лабораторијум Др. Јулије Шнур, отпочели су рад. (171) 1—3 Божидар Ђорђеви^, директор у пензији, Кочина 34, моли да му се јави да ли ко штогод зна о његовом сину Димитрију, адв. приправнику, редову-ђаку из 18. пешад. пука II митраљеске чете — штаб пука. (172) 1—1 Светомир Стевовнћ моли породицу адвоката из Београда, рез. п.пуковннка, 5 артиљ. пука, из Чачка, да се јави на Скендер Бегову 26. (173) 1—1 Порушене зграде оправља и сортира пормпени материјал за продају са стручном снаго.м овлашћени инжењер: Окољскн, Хилендарска 30, приземље. (174) 1—1 Риста С. Јанковић, начелник у пензији, Скадарска ул. III тражи сина: Драгослава, чин. Аграрне банке, пашенога Димитрија С. Ракнћа, пуховника у пензији н зета Драгољуба Хаџи-Пешнћа. архитекту. (175) 1—1 Иво М. Путник, резервни п.поручник из Уљме, да се јави сестри Смиљи. Ко зна шта о њему, моли се да јави: Смиља, Краља Александра 86, Београд. (176) 1—1 Тражим Игњатију Симића. Молим да се 1ави Богдану Симићу, Јове Илића ул. 50 Београд. (177) 1—1 Ђурђина Мнлнвојевић моли свакога ко зна где се налази њен брат Лука Миливојевић да јој то јави на адресу: Стншка бр. 35 нли Војводе Степе бр. 79 (Вождовац) уз награду (178) 1—1 Штефн (Стнпко) Копрившек, судски капетан, да јавн своју адресу администрацији. (179) 1—1

Добрнвоја Иличнћа, артиљерца II самосталног пука, тражи жена Ленка. Моли се ко шта зна о њему, да јави: Приштинска 68а. Београд. (181) 1—1 Купујемо: разно покућанство, намештај, писаће, шиваће машине, радио,' фото-апарате, одела, тепихе и све остало. Међународна трговачка банка, заложно одељење. Кнеза Павла 53. (182) 1—1 Биће награђен ко зна где је сада Стеван Мако, редов канцеларије Ауто-команде Београд VI. Адреса: Француска 7 г-ђа Мако. (183) 1—1 Продајем: новији радно, кабинет шиваћу машин\ : Вашннгтонова 46, сутерен. (206) 1 — 1

Моли се сваки онај који зна где се налазе: Иван Ивановић, рез. пешад. капетан I кл. и Марко Трифић, рез. поднаредник пешад. да јави на адресу: Милосава Радосављевић, Доситејева 13, Београд. (184) 1—1 Ко зна за Драгутина Габершчика, генералштабног пуковника, нека јави у Јадранско-подунавску банку (код Лондона) инж. Матићу. Пуковник Габершчик је био начелник штаба брегалничке дивизије у Штипу. (185) 1—1 Троспратну кућу у центру Београда, вредну 3,000.000 динара, мењао бих за сличну кућу у Загребу. Упитати настојника у Молеровој 48. (186) 1—1 Молим сваког оног који штогод зна о моме сину Миладину К. Радовићу, званом „Побра", обвезнику III чете — болничару, да јави: Кости М. Радовићу, Бацетина бр. 3 — Београд. 188. 1—1 Милица Р. Станојевић, Београд Краљевића Томислава 79 моли сваког за обавештење о њеном мужу Радомиру М. Станојевићу, инж. рез. потпоручнику 92 иешад. пука 4 митраљеске чете. Био је на положају Страцин, срез кратовски. , (189) 1—1

Душко Бл. Радовић, нека се јави одмах својима — биће добро. Миклошићева 8 Пашино Брдо, преселили се. (190) 1—1 Даница Илић са ћерком Марином из Ниша да се јави родитељима. Плесковић, Војводе Бране 6. (191) 1—1 Тражим Витомира Богдановића глумца из Пожаревца; моли се свако ко шта зна о њему да јави: Војводе Бране 29. (192) 1—1 Пажња кројачима! Секција кројача мушког одела позива све своје чланове пострадале од бомбардовања, да поднесу пријаве секцији о стању имовине. Помоћ ће се доделити лицима која су остала без срестава за жнвот. Пријаве се примају од 9—12 часова у канц. секције Хилендарска 2/Н. Управа. (193) 1—1 Љубав Чермак моли ко зна за њеног синз Георгнја-Бошка, поднаредника-ђака 4 чете 7 пука у Старом Футогу, да јави: Шуматовачка 107. Београд. (194) 1—1 Драга Рашић моли сваког ко ма шта зна о њеном мужу Јовану Рашићу, ветерннару, да јој јави на адресу: Краља Милутина 7 — Ветеринарски дом, или Душану Крунићу, Краља Фердинанда 4/Ш. (195) 1—1 Тражим жену Штефу Васиљевић са децом Рајком и Теодором и куму Милку Кецан, који су у недељу 6 априла избегли. V њиховом друштву био је и Веља Миловић са породицом. Ако неко о њима нешто зна, моли се да обавести уз добру награду Обрена Васиљевића, Тодора Кецана или Милорада Кораћа, сва три на адресу: Београд — Расинска 1/Ш (197) 1—1 Ранића П. Живковића, зуботехничара, резервног каплара који је био у Нишу на аеродрому, моли се ко о њему нешто зна, да јави на адресу: Ана Лазаревић, Београд — Битољска 12, стан 3. (198) 1-1 Молим сваког оног, ко зна лично о ђаку-редову Младеновићу Д. Михајлу из одељења рока курса за резервне војне чиновнике економске струке, или где је отишла њихова чета уочи 6 априла из Земуна да јави Данило Николић, Цвијићева 125 (199) 1—1 Милан Матић адвокат моли свакога ко ма шта зна о његовој жени Љупки и двоје деце да то јавн на адресу Кристина Матић, Његошева 36/Ш. (91) 3—3 Бела, добро смо. Потражи нас у Новом Саду или код родитеља. — Руди. (106) 3—3 Моли се свако ко шта зна о Кости С. Павловнћу,- рез. п.пуковнику који се последњи пут јавио из Пећи 19-1^ да јави: Љубица К. Павловић, Аранђеловац, вила К. Павловића или: Проте Матеје 19 Београд. (138) 2—3 Породица Матије Томашевнћа, капетана Краљеве Гарде, извештава га да су живи и здрави и да се налазе у Скадарској 51. Моли се онај ко ово прочита да га нзвести. (150) 2—2 Тражим свога сина Милана Стојиљковића, чиновннка Хипотекарне банке Београд, који се налазио као резервни поручник у пешадији Краљеве гарде Молим онога ко зна нешто о њему да нзвести: Александар Стојнљковић, Ђевђелиска 50, или Хипотекарна банка Персонално одељење. (151) 2 2 Радмила Цветковнћ, наставница гимназије у Штипу, да се јави мајцн и молим сваког ко зна за Радмилу, да ми јави: Јованка Цветковић, Вразова 25. Београд (145) 2—2 Даринка Лазаревић, Будимска 5, тражи мужа Благоја рез. капетана I класе, чин. Г. П. Б. Налазио се у Пироту 26 Моравска дивизија. (146) 2—2 Ко зна шта о Ђорђу Стојановићу, трговцу аутомобила, молим да јавн: Златија Стојановнћ, Влајковићева 30/Ш. (203) 1-1

Власник I радсво поглабарстбо Београд — Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге улица број 21 — Београд