Opštinske novine

Број 20

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Страна 3

расматрањдод,наш њ ици БЕОГРАДСКА ХРОНИКА Узроци расула и пропасти југословенскс војске Саопштење Даљи радови на

Версаљским уговорои била је осакаНена |елна од нашоћннјнх нација > Европи. лишена свога животнога простора који је морала било милом било снлом да изнудн. Природнн закон који је често н најмање нацнје одржавао вековнма у борби за своју слободу, слободу свога жнвотнога простора — а како неће онда нацију од 100 милиона душа која |е имала све услове да се стави на прво место у општем прогресу за добро свога народа — за добро човека. I Хитлеру није био цнл> рат, што је тсчтико пута н нагласио, већ само средстбо да дође до остварења свога цил>а. Револуцнјом маса доћн до сазнања о потребн појединца. А та потреба проводн се увек теже ратом него мнром Ето тој смо еволуцији морали н ми да сс прнклонимо који смо тако рећн све До јуче били робови и којн врло добро зпамо шта је то бити заробљен, бити ускраћен у ономе минимуму што га други имају на претек. Зар је неко могао н да сумња да ће немачки велики народ трцети то ропство Док се другима свндн, и неће покушати да га стресе са себе? Нико паметан није могао у то да поверује, а најмање ми нисмо смелн као његовн најближи суседн у чнјој се средини и данас налази хиљадама његових саплеменика. Чему ]е нама била потребна још једна Калварнја по своме обиму страшнија и од оне у светском рату па да тек после н.с сазнамо то да нам је једини пут био ирислсн уз свога моћнога суседа с којим нас вежу толики заједнички интересн. ' Није нам требала али ето требала је неком другом коЈи је своју вол>у претпоставно нашој, претпостазио стварној снази овога народа, оног нстог који је већ на први препад немачких бомбардерз над Београдом јаукнуо с болом у души да је то све била једна велика заблуда. На жалост, онда је већ било касно да ее поправи учињена погрешка — или још бол>е касно је било већ онда, кад се била провела прва мобилизација код нас која је произвела сасвим супротно дејство у народу од онога какво је требало. ЈБуди су позивани без нкаквог система кадровима на вежбу — коњи и стока регрутовани су често од оних најпотребнијих — онај мали човек сел>ак требало је да допринесе највећн обол за општу ствар, док су онн којима се не би много познао ни десетороструки намет остајали пс странн. Сел>ак, онај јадни који је имао можда једино двоје радне мфрве морао је да је да држави без наплате осим јемства које му је само у једном случају могло да послужи као покриће - и то тек по истеку рата. И што је још најпогубније деловало године старости нису се узимале у обзир, тако да је често онај педесетогодишњак морао више да издура него двадесетогодишњак. Уз голобрада младића морао је заједно да корача седи старац — а то свакако није могло да послужи борбеној сиазн војске. Онај ко је већ једанпут био у рату и осетио га у сви.м његовнм страхотама тај није био више кадар да се супростави другим по дејству и последицама још страшнијим од првих. С каквим болом у души раставл>ао би се са својом децом, женом, кућом, земљо.м. а с каквим озареним лицем враћао би се после минуле вежбе натраг томе свему. Тај није био више за борбу. — Тај нијс био више дорастао задатку који се од њега очекивао, што се морало некоме да освети било пре или касније. И осветило се, али не онима којимаби требало него баш оннм истим који су све до последњег часа истрајали на својим местима, док они који су их позивали, чим је прва бомба пала међу њих, побеглп с\' и оставили и војску и оне за које су били дужни највише да се залажу. Издаја је, кажу, учињена. Али то се могло претпоставити, у каквом се стању налазила војска. Војник позван под заставу морао је по неколико дана да чека док се не обуче. Слабо храњен, или у всћини случајева препуштен самом себи нико о њем није водио рачуна. Па шта је онда могао да чини, него да се уклони оданде где није био потребан. Искористио је Прву прилику и вратио се к>Ки. С киме да се бори? Зашто да се бори? Отерано му од куће марвинче, отерали њега, шта је он могао да очекује још од рата? Нарочито ако је код куће оставио још и жену са неколико деце, и ако тај рат још и дуже потраје? Јс1ва је успео сам да их исхрани — а кс- ће сад да се брине за њих — у чије ће их руке сада да препусти. То је била најпоразнија погрешка. што се гако мало воднло рачуна о онима који су највише бнли потребни. Да су се они осетили обезбеђени код куће осигуранн у војсци — онда хајде де. још би се можда и дало нешто с њима почети алн и онда не са овако оскудним средствнма с каквим смо ми располагали. Гледао сам војнике с пушкама острагушама на штранги привезаној > похабаним неким цивилним трал>ама где дрежде по читавс дане пред некаквнм незнатним мостићем или магазином. Обично старци су се постављали на таква места ко|и он се чим би ч\ли у близини пуцањ пушке, кадали V бекство. А зашто н не? -^ар би они били кадри да одбране од напада поверенн им објект?

И сада када претпоставимо да се о томе јадннку коме је била поверена та улога тако слабо водило рачуна да се често заборавл>ало да му сс пошал>е замена, храна онда не с.мемо да будемо изненађени оннм што смо доживели. Слаба организација, лоше водство недостатак наоружања, све су то чннноШ! који су упливисали што смо тако брзо доживсли један сраман пораз. Неповезаност команде јединица нарочито прн одступању изазивали су збрку и пометеност међу војницима, који с>, препуштени самн себи, радили по властптој иннцнјативи оно што нм се најзгодннје учннило. Једнн су бежалн кућама, једнн у смеру мање опасности, једни разоружани, други наоружанн — међу првима њихове вође. Е, па онда није чудо што се овако свршило. Ако се има још у виду н то да су главии виновници тога свега сигурно Већ одавно прешлн границе. Они су спа<;ли своју кожу, а ти, народе, — како ти Бог да. Издаја је била с њихове стране већ у томе што су нам наметнулн један рат који нам није био потребан. Хорде војннка сретао сам на читавоме своме путу ово последњих десетак дана н при пнтању куда иду, добивао сам увек исти олговор: „А шта ми знамо! Или тражимо своју јединицу, или заповедннка, или команду и тако редом дал>е и даље, све д к их на концу не би превладала же.Ђа за кућним миром. Побацали би тада пушку и униформу и отишли ламо где су били потребнији. У војсци, значи, нису више били потребни, али код куће су нх и те како жељно очекивали. Расуло, расуло је то било. Од првога дана наше мобилизације па до последњег. Подбацили војннци, подбацила команда: није онда ннкакво чудо што се овако свршило. Пре би било да није. Ипак надајмо се да то није најгоре што нас је могло снаћи те да би још горе прошли да смо се одупрли. Били би истребл>ени, уништени, прегажени, где би онда Немачка имала много више разлога да нас* још више понизи него сада. А пораз од оваквог једног противника с којим се није била кадра да мери цела Европа није нечастан. Овако га можемо да узмемо још и као свој спас од још веће катастрофе која нас је могла да снађе од чега се вал>да више не треба бојати. Немачка војска није сигурно дошла свамо да уноси неред, већ ред и мир који нам је потребнији него икада. А тај ред и мир се већ ту и осећа по улицама, радња.ма и целом граду. Прву своју ноћ под окупационом власти уснуо сам мирно — мирннје ваљда него минулнх десет под неокупационом. А тим мнром уклоњена је последња препрека миру у Европи који мора да нам је тим дражи, јер је трајан. Нова Европа зачела се у крви н огњу, а уснуће у миру и покоју. Д. Пантелик.

Ред ПОЛАЗАК 5,01 часова локал за Рипањ. ">,20 — локал за Врчин. 5,36 — локал за Обреновац. 6,30 — путнички за Сарајево. 7,00 — путнички за Пожаревац. 8.17 — путнички за Ваљево. 9,00 — путннчки за Ниш. 10,32 — локал за Обреновац. 12,15 локал за Ресник. 12,52 — мешовити за Сарајево. 14.09 — локал за Врчин. N.20 — локал за Рипањ. 14,20 — локал за Обреновац. 16,00 - путнички за Младеновац. 16,54 путннчки за Сарајево. 18,18 — локал за Врчин. 18,45 — локал за Рипањ. 19,05 локал за Обреновац.

ДО/1АЗАК

5,00 -

- мешовити

1 из Сарајева.

6,30 -

путнички

из Младеновца.

7.04 -

- локал из

Рипња.

7,07 —

локал из

Обреновца.

7,19 -

- локал из

Врчина.

7,44

- нутнички

из Сарајева.

12.50

локал нз

Обреновца.

13,23

локал из

Ресннка.

13,35 -

путнички

из Ниша.

1-1.14

путнички

из Сарајева.

15,19

локал из

Обреновца.

15,40

локал из

Врчина.

15,55 —

локал из

Рипња.

15,56 —

• путнички

из Пожаревца.

19,04 —

• локал из

Обреновца.

19.57

локал из

Врчина.

20,52 -

путиички

из Сарајева.

Путницима из унутрашњости Пошто је кретање у Београду дозвол.ено само до 19 часова, путницн којн С1иж\' после тог времена не могу да оду кућама. То се односи на локалне возовс из Врчина и Обреновца, којн стнжу у 19.04 и 19,57 часова ,а нарочито на путнички воз из Сарајева, којн долази тск у 20.52. Железничке власти задржавају

Отсека за чување морала у Београду Из Отсека за чување морала умољени смо да објавнмо следеће: На основу наређења немачких власти на тернторији Општине града Београда уведена је обавезна простнтуција, којој подлеже све женске особе које се и које су се бавиле тајно.м проституцијом и тим радом себе издржавале. Све такве особе за које се предње утврди добиће уредне књижице за обављање таквог посла. Све такве женске особе ићн ће обавезно три пута недељно на лекарскн преглед, тако да ће проценат венеричних болести у Београду свакако опасти, а он је према досадашњем налазу огроман. Свака тајна проституција н блудничење најстрожије се забрањује. Исто тако најстрожнје је забрањен рад свима подводачицама н особама које изнајмљују собе за те сврхе. У противном све те особе које се огреше о горњу наредбу биће предане немачким властнма на даљу надлежност, ♦ Саопштење грађанству У циљу несметаног развијања саобраћаја немачке војске и у интересу што бол.ег и правилнијег функционисања градског саобраћаја, скреће се пажња грађанству, да при преласку улица користи само за то одређена обележена места, и да на овим местнма најопрезније прелази. Да у свему следује упутствима саобраћајних органа, и придржава се саобраћајннх прописа, јер је то у интересу са.мог грађанства. - -♦ Наредба о наплати општинских дажбина Претседник Општине града Београда својом одлуком V Бр. 275 од 29. априла 1941 године наредио је: 1) Да Пијачни одељак, преко својих органа, почев од 29. априла 1941 године приступи наплати пијачннх такса предвиђених тар. бр. 397 таксене тарифе закона о таксама. 2) Да Управа трошарине, преко својих оргаиа, почев од 29. априла 1941 године, приступи наплати трошарине по уредби о трошарини Општине града Београда. Ова наредба објављује се заннтересованима, преко Општинских новина, ради знања н управљања. Ову наредбу извршнваће органи Управе трошарине и органи Пијачног одељка. (Из Привредно финансиског одељења (Јпштине града Београда V Бр. 275 од 29. априла 1941 године.)

ова) последњи воз из Сарајева на станици Чукарица, одакле он тек ујутру креће за Београд. Робни возови од Београда до Ниша и Лапова и натраг Рад на железничкој станнци у Београд\ постепено се проширује. Пуштено је у саобраћај и неколико нових теретних возова којима може да се користи трговачки свет и остали. Пуштени су робни созови од Београда до Ниша и натраг, ка<> н од Београда преко Мале Крсне до Лапова и обратно.

Тјтроџскп роуи+а ( р к. = 5ЕКРЕК ВЕ1ХКАО) Програн за петак. 2 маја: НЈ.00: Немачке вести, затим вести на српском језику. 14.00: Немачке вести, затим вести на српском језику. 14.2-5—15.00: Симфонијски концерт. 15.00—15.30: Љубавне песме. 15.30—16.00: Италијанскн мајстори. 16.00: Извештај Врховне команде немачке војске са полаганим понављањем. 18.00 —18.30: Час за овдашње Немце. 18.30 19.00: Музичка географска мапа. 19.00 19.20: Звуцн балалајке. 19.20 19.45: Мали кабарет. 19.45—20.00: Из савремених догађаЈа. 20.00: Немачке вести. затим вести на српском језику. 20.25—21.00: За сваког по нешто. 21.00—22.00: За добро вече. 22.00: Немачке вести, затнм вестн на српском језику.

оспособљавању водовода Радови на оспособљавању водоводне мреже наставл.ају се постепеним пуштан ем воде \ улицама Савског слива. Исто тг.ко испробана је и водоводна цев од Калемегдана. улицама Душановом, Ђорћа Вашингтона и Краљице Марије, до рсзервоара у Војнођанској улици. у иоменутим улицама поставиће се јавне чесме, пошто^ се по кућама не сме вода да пусти због квара на канализационом колектору. Поред тога, живо се ради на исцрпљењу воде из свих порушеннх зграда као н на хитној оправци кварова \ Кнеза Павла улици у циљу давања воле кланици. Затим се ради на довршењу главног довода воде у центру вароши. Најзад. водоводна служба прнкупља податке н о водомерима. ■ ♦ Пријављивање паса Из Ветеринарског отсека Градског поглаварства умољени смо да објави.мо следеће: „Позивају се имаоци паса на подручју града Београда, да у смислу Правилника о држању паса изврше у току месеца маја приЈаве својих паса. Примање прнјава, наплата таксе и давање дозвола са маркицом за 1941 годину, вршиће се у Градској кафилерији, улица Кнеза Павла бр. 151. од ^—12 и од 15—17 часова. Непрнјављивањс паса повлачи казнене последице из чл. 25 Правилника о држању паса на подручју града Београда у вези чл. 111 и 113 Закона о сузбијању и \тушнван.\ сточних зараза." -♦Фотографи који имају право на рад за немачку војску Од данас имају права на фотографски рад за немачку војску само: Фото „Рефлекс" — Јован Пецарски Кнез Михаилова бр. 11; фото „Лада" Јован Јовановић - Краља Милана бр. 24; фото „Техника' Милан Матић — Теразије бр. 31; фото „Звезда" — Милан Пауновић — Краља Александра бр. 86. Од сваког снимка ови имају предати бесплатно по две слике Главној командантури. Слике на којима су насликани само немачки војницн не морају се дати. (Од Одељења за радње, у Београду, 30 априла 1941 године). ♦ Ап сНе |иЈеп! АИе Ји<Јел НаВеп де1к>е Агтк>шс1еп ги ^гадеп. ^ег &1сН оНпе АгтБтсЈе аиЈ с!ег 51га5$е о<1ег т оНепШсНеп 1_ока1еп гејд<, у^јгсЈ пасН Јеп Кпед$де$е>2еп БехЈгаН. КоттапсЈапГиг Ве1дга4 Јеврејима! Сви Јевреји имају да носе жуте траке око руке. Ко се мађе на улици или у јавном локалу без траке око руке, би^е кажњен по ратним законима. Команда места Београда

Гегђо! АНеп Веги<*- ипс! Ата!еиг-Ро+одгарНеп 15* е5 Б15 аи? */еИеге5 уегБо^еп сЈје 5ЈасЈ1 Ве1дгасЈ осЈег ТеМе <Јауоп ги {о!одгарН1егеп Веге'|Ј5 детасМе Аи<паНтеп ипс! РИте 51П<Ј 5о(оИ ап сће ОгНкоттапс1ап1иг, 2Јттег № 1, аБгиНе(егп. Ог<{котталс1ап(иг Ве1дга<ј Наредба о забрани фотографисања Свима професионалним фотографима и фотографским аматерима забрањено је до даље наредбе фотографисати варош Београд или делове Београда. Ве*» направл»ени снимци и филмови морају се предати Команди места, соба број 1 (Зграда Хипотекарне банке). Команда места Београд

ТПраже сс Метмааум сфпскт уиплмлап1е Милана "Бспиће&и&а, ко|и су објављенч на неиачком језику утри свеске у издању Роволт. Уз награду предати одељењу за штампу Мемачког посланства. К р а љ а Александра улица I спрат.биро др. Бергеа

вожње железничке станице у Београду