Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Број 32

Ко ће сносити последице?...

Сада је већ извесно да наш народ, после државног слома, мора да гхрође кроз једно тешко и драмагично чистилиште да би се могао регенерисати. Учињене погрешке, које су биле резултат кедостојних управл>ача, довеле с>* до држазне капитллације. Сви ги догађаји изискују од нас да над самнм собом извршимо неку врсту вивисекције. То ск\тшо зло, које је недавно цветало у нашем друшгву. и сви учињени преступи н грехови налажу нашем друштву да што пре оштрим хируршккм ножем, без обзира на болове, дубоко засече гангреничну рану и огстрани оболели део. Нашем човеку потребна Је сада храброст до самопрегора да би до краја испио сзоју горку чашу. Он иора јавно да призна све оно што је у нашој средини негативно неконструктивно. Ако то не учини светачким одрицањем, не може наНи своје право место, нити ће постати чинилац у нзградњи нове Европе. Очекујемо да се сваки појединац обрачуна најпре са самим собом, а после тога мора доћи до општег обрачунавања, то јест до најстроже селекције, како би се што успешније остварили цил>еви које намећу садашњи догађаји и сгзремене идеје. Једно право чистилиште, дантеовско чистилиште, мора се обавити што пре. Да би се то остварило, мора да пружи пример народна интелигенција. То је већ учинио онај део интелектуалаца, који је не штедећи себе ни друге, имао храбрости да увек служи истини. Познато је, да народ из чисто техничких разлога, не може да управл>а сам собом. У томе ће му помоћи она гтрава његова интелигенција, која је избегла удес да буде детронизована застарелом и несавременом југословенском машином. Истичући проблеме који дубоко засецају у наш лични и национални живот, ми се ослобођавамо оних обзира под којима се раније скривало свако зло и сва она трулеж, која је смртно затровала наше доратно друштво. Ослобођени, дакле, конвенционалних фраза, страха од неспособних управљача, и оне, тако зване „турске цензуре , ми ћемо у наставку овог написа, уколикф нам ограничен простор дозвол>ава, покушати да укажемо прстом на оне кобне појаве, које су биле узрок да се у нашем друштву зацари сталеж који је својим моралним недостатком, некарактерношћу, брзим бирократизирањем и свим осталим пороцима, за најкраће време за које историја зна, ставио на коцкарски сто судбину државе и народа, који су имали све услове за сјајни просперитет. Ми ћемо указати на оне догађаје, којима смо сви ми били сведоци и тако ће нам они бити најубедл>ивији. Да би их доказали, није потребно да ријемо по библиотекама и отуд црпемо доказе: није потребно да човек буде особити мајстор на перу и ерудита, па да докаже кривице оних, који су довели државу до слома. Дошло је време да можемо отворено говорити и писати о оним питањима о којима нам је било забрањено да пишемо пре 27 марта ове године. Чудан парадокс у нашем националном животу? ... Све што износимо чинимо из најчистијих побуда са јединим циљем да послужимо своме народу, уколико је то могуће после неславне наше капитулације. Других разлога нема. Сви се сећамо како су изгласавани буџети Министарства војске и морнарице у току две деценије. Свака критика, свака дискусија о употреби скоро трећине народне имовине за војску сматрала се издајством. Било је ушло у обичај да се буџет Министарства војске прима акламацијом. Речи: „генералштаб и војска ' биле су светиња. О тим установама није се смело дискутовати, јер се веровало и хтело и морало да верује, да је војска здрава, на висини и у духу славне традиције. Кад кажемо војска, мислимо на њен к <Јмандни кадар. По-

носили смо се њоме, јер смо били убеђени да је она успела да се модернизује и прилагоди машини Какво разочарење! Сви смо били сведоци недавног рата у коме су наши команданти показали беспримерну неспособност и збуњеност... Сад тек вндимо, авај, на крају петог чина ове трагедије, да је требало Министарство војске и Генералштаб јавно критиковати и контролисати га и не допустити да се у редовима официра стварају завере. На политичком пол>у показали смо да не умемо стварати догађаје, већ да су нас догађаји у једном хаосу, у коме је било све могуће и немогуће, вукли по сваком калу и прашики... Није се смело писати о најбитнијим проблемима, јер су се они решавали нза закл>учаних врата и од оних л>уди, који се нису борбом и заслугама изградили и који нису своју политичку каријеру почели одоздо, из народа. Народ управо није знао ко управл>а његовом судбином, и ко му командује у војсци јер није то смео да пита. Капитулација је дала дужан одговор, који је био у ствари општи одговор на питања која су се погтазл>ала већ две деценије. И сада, уместо сваког објашњења, могли би поставл>атн само поједина питања и указивати прстом на безбројна зла. Сва та питања, свако за себе, претсгавља опгужбу за оне л>уде, који свесно припремише нашем народу Голготу. Од хрватског питања многи политичари направили су за себе уносну индустрију. Вештији и дрскији л>уди пронађоше безброј синекура и добро уновчише свој патриотизам који им је служио као добар параван за све махинације. Универзитетска диплома постала је за многе л>уде тапија за високе положаје, а не знање и способност. Многи професори универзитета постадоше ловци хонорара и шпекуланти. Створише се политички каргели, кружоци. и асталска друштва по кафанама утсојима су се хватале везе и ловили високи положаји. Наше друштво је била обухватила нероновска раскалашност и, како се радо говорило, почело је „отмено" да пропада. Свака добра и здрава идеја била је исмејана, а носилац такве био је проглашен за опасног или безопасног занесењака. До 27 марта о свему се смело писати, само не о стварности, о правом животу, о исгинским невољама и потребама народним. Културне тековине, духовне и техничке великих западни.х народа биле су категорисане. Док су једне биле наметане нашем народу, друге су биле анатемисане и забрањиване. Натај начин ми смо били потпуно необавештени о стварним снагама великих европских народа и њиховој борби. Неки часописи, дневни листови и забавници, знали су пакленом л>убазношћу да затварају врата оним људима, који су имали храбрости да истину кажу макар и мало неспретно. Ти часописи и листови тражили су само написе од којих се имало највише користи, тражена је углађена лаж и у најбол>ем случају истина на парче, која је морала да се даје у пилулама и добро камуфлирана. Да ли је потребно овде подробно писати о нашем Пен-клубу, управо о његовој \т!рави, која је вршила негативан утицај на наше јавне раднике. Она их је, по једком добро смишл>еном плану, употребл>авала и злоупотребл>ававала. Тај, тако звани „елитни клуб , умео је да изда свој народ на тај начин што је суверено владао на књижарској пијаци и монополисао публицитет у корист једне културе, док је био веома шкрт према култури једног способног и храброг великог народа. О овој теми могле би се писати читаве књиге које, надамо се, доцније неће изостати. Оне ће представл>ати оптужбени материјал за л>уде који су мислили да су диктатори у нашој науци, уметности и журналистици.

Критика је била такође монопол ускога кр>га л>уди, који су ради-ти по диктату и интенцијама оних фактора, којима није ишло у рачун да наш народ буде правилно обавештен о ономе што се догађа у свету и куда иду нове генерације. Тако су спречавани да избију на површину нови л>уди напредних идеја и другачијег менталитета. Сада се поуздано зна (и ако нешто доцкан) ко је крив за све зло које смо недавно доживели. Нека се не мисли да колективни греховн уништавају личне грехове. У такву заблуду ми нећемо упасти и против ње ћемо се борити. Наш народ који је заведен, увучен у једну авантуру, беспримерну у исторнји, с правом очекује да види обележене праве кривце и виновнике своје несреће. Он хоће да их елимннкше. Пека су они понекад и понешто добро урадили, ипак несрећа, која је задесила народ тако је велика да она сама собом захтева казну. Оки морају да сносе последице у интересу опстанка нашег народа. Ако се сада у овом правцу ништа не предузме и не повуку конзеквенце за катастрофу, значило би, а то је логика збивања, самоубиство српског народа. То би значило одрећи се свих права на прогрес и сарадњу у изградњи Нове Европе. Ар. М.

Берлин, 13 маја (ДНБ) Вођство нацноналсоцнјаЈнстнчке странке нздало је следеће службено саопштење: „Наш друг Рудолф Хес коме је Вођа Рајха с обзнром на његову болест која се већ годннама погоршава био најстрожије забранно да н дал»е лети авноном, некако је успео да у последње време, упркос тој забрани, опет дође до авиона. У суботу 10 маја, око 18 часова, друг Хес н опет је у Аугсбургу стартовао на лет, са кога се до данашњег дана ннје вратно. Пнсмо које је оставио, по несређености своје садржине, нажалост одаје знаке умног поремећења, пгго допупгга бојазан да је наш друг Хес постао жртвом некнх болесних замисли. Вођа Рајха сместа је наредно да се ухапсе ађутанти друга Хеса којн су једини знали за тај лет и који тај лет, насупрот забрани Вође Рајха која им је била позната. нису слрепили, односно нису сместа рефернсалн. Под таквнм околностнма, нацноналсоцнјалнстнчкн покрет нажалост треба да рачуна с тнме да је друг Хес у току свога лета негде пао нлн иначе пострадао несрећннм случајем." Вођа Рајха издао је следећу наредбу: „Досадашња канпеларија заменика Вође отсад ће носнтн назнв ..Партнјска канцеларнја". Она је потчињена лично менн. Том канцеларнјом управл>аће. као и досада. главнн начелннк г. Мартин Борман". РАЗЈАШЊЕЊЕ СЛУЧАЈА РУДОЛФА ХЕСА Берлии, 13 д*аја (ДНБ) Наджхалсоиијалистмчка Партијсха Кореспомдечција саолштава: Уколико се то може назрети из досадашн>ег разгледан»а жартија које је за собом оставио Рудолф Хес, изгледа да је ои живео у уображелу да 6и ом иеким личиим кораком код извесних Енглеза. које је израније познааао, ипак некако могао омогућитм споразум између Немачке и Енглеске. Стварно, као што у међувремену готврћује саолштеле из Лондона, Хес |е у Шкотској. недалеко од места у које је желео да оде, скочио из аамона и, како изгледа, тамо је нађен, повређем. Рудолф Хес који је, — то је у круго•има странке било добро познато, — последњих година патио од тешке болести, у последње време све више је прибегавао најразнозрснијим сретствима: обраКао се магнетизерима, астролозима и т. д. Ради се на томе да се, уколико је то могуКе. утврди да ли и до тих лица има крнвице за умно пореАлећен.е које је Хеса навело на учињени корак. МеђутилА, дало би се замислити да су Хеса с енглеске стра~е свесно увукли у клопку. Међутим, оч»«гледно је да све околности које прате н.егов поступак, потврђују чињеницу саопштену веК у првом комнмикеу, да је Хес патно од болесних манија. Ои је бол>е иего ико познавао многобројне предлоге Вође Рајха за мир, предлоге који су били потекли из иајискренијих намера. Како изгледа, Хес се иекако уживео у замисао да би ои личном жртвом могао да спречи развој ствари који би по *>&говом схватању могао да доведе само до потпуног уницЈтења Бритаиске Им-

Заблуде о Југославији Бер.тин. 13 маја (ДНБ) У овлашњнм полнтичкнм круговима сматрају одлуку влале СССР о \тшдан>у пославства Белгије, Норвешке н нарочнто Југославије као логички закл>)-чак нз догађаја последњег времена. У везн са поннштењем дипломатских својстава јутословенског посланика у Москви данас су у Вилхелмштрасе изјавили да је у своје време о Југославији био у заблуди не само СССР, већ да је у погледу ње била у заб.туди и Немачка, која је ту државу опенила као подесну за чланицу тројног пакта. Најновији корак совјетске владе. напомињу са немачке стране, према томе изгледа да је такође израз уверења о томе да је раније погрешно оцењена ова вештачка државна творевина. Бивши југословенски посланик напушта Букурешт Бук\решт, 13 маја (ДНБ) Дипломатски претставник бивше југословенске владе затражио је за себе и чланове свога посланства пасоше. Чланови досадашњег ј>тословенског посланства ће за неколико дана отпутовати за Америку.

перије. Према толле изгледа, а то >асно показују и његове забелешке, да Хес — чије су се надлежности, — као што је познато, кретаге искл.учиво у кругу страмке, није имао никакве јасне претставе о начмну извођен>а. а још мање о поспедицама сзога корака. Наононалсоцнјалнстнчка странка жалн што је овај нлеалнста постао жртвом овакве бо.1есне заблуде. Тнме се нншта не мен>а у погледу настављања рата протнв Енглеске којн је немачком народу наметнут. Као што је то нзјавно Воћа Рајха у свом последњем говору, овај рат ђе се воднтн све дотле док брнтански властоЈршцн не буду оборени с властн. односно док не буду всл>ни да закључе мнр Ирачки извештај Бејр\-г, 13 маја (ДНБ) Према једној вестн багдадског радиа, у саопштењу нрачке војне команле од 12 мзја каже се: „На југу наше војне снаге напале су непријатељске одреде. Наше ваздухоп-човство предЈзело је нзвнђачке летове над непрнјате.г>скнм положајем. Свн су се авионн вратнлн. Неколнко енглескнх авнона прелетело је ј>-трос у 5-30 часова наше положаје н бацало бомбебез штете. Један непрнјателски авнон такођ« је прелетео северну армнју. баинвшн бомбе не погоднвшн инл> Аргентина и Сједињене Државе Буенос Анрес, 13 маја (ДНБ) Лнст ..Нотнанас Графнкас 44 устаје против претње Вашингтона да ће предузетн . „доларскч битку у Јужној Амернци а нарочнто у Аргентннн и то протнв прнвредних предузећа Немачке н Итадије. Овај лнст наглашава да латннске републнке нмају такође да кажу своју реч на покушај Сједнњених Амернчкнх Држава да од Ј>*жне Амернке створе прнвредно војнште. Вероватно је да ће Сједињене Америчке Државе захтеватн да се Аргентина ангажује у једном лиректном рату против осовнне. Велика је. међутнм. заблуда вероватн да ће велнка република на Ла Платн прећутно посматратн да се на њеној територнји н на њеном тлу предузимају мере, које би дуОоко заднрале у интересе земл>е. Питање граница Хрватске Берлии, 13 маја (ДНБ) У овдаш%мм полмтмчким круговима очекују да Ке за кратко време бкти о6)авл>ене граниие нове хрватске државе. На једно питан»е о томе, дамас су у ммммстарству сполних послова заступали гледиште да *е хрватски посламик у Берлмну имати да се бави питањем повлачема граничне линије само утолико, у колмко бсе еаентуално појавила пита^а у вези са малом немачко-хрватском грачичном лимијом. Авионска катастрофа Рудолфа Хеса