Opštinske novine

Страна 4

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

БроЈ 39

РАЗОЧАРЕЊЕ ПИСМО УРЕДНИШТВУ „ОПШТИНСКИХ НОВИНА" Београд, 18 мај

ЈЕВРЕЈИ

Видео сам да сте у недељном броју <жог листа објавнли разговор који сам водио у Љубљанн (а не у Загребу) са колегом Тиголијем, после мога повратка из Голника, где сам био на лечењу. То је бно један крик срца у туђини н крик за нзгубљеном земљом. Како г. Тиголи није говорио француски а ја нисам могао да се изражавам италнјански, то су се преко преводилаца поткрале извесне нзмене мојнх мнслн. У тршћанској редакцнји, видим, додали су још неки гарнирунг, као што то увек бива кад се у туђоЈ земл»и улепшавају речн странаца. Алн сад свеједно; то је тако ситно према ономе, што се одиграло од 27 марта у овој нашој напаћеној земљи. Међутим, разлог због кога Вам данас пишем, ннје да исправљам нзмењенн текст, већ да констатујем ново, дубоко разочарење, које сам осетио на повратку у наш Београд. Тамо у Словенији, мислио сам да је наш свет, прежнвљујућн најдубљу драму, лупио главом о зид и дошао к себи. Био сам уверен да су његове очн најзад угледале стварност онога рата, који је тако олако, тако страствено, тако безумно био тражен од стараца и деце, ђака и професора, интелектуалаца и пиљара, а да не говоримо о војницима. Мнслио сам да ћу затећн људе, свесне онога шта су учиннли, свесне своје обмане, нагрижене болом и жудњом казне за прве инспираторе рата. Место свега тога видео сам их, како мирно пред обновљеним пивницама, пију пиво и уживају на сунцу, као да ништа ннје било. Као да је упропашћена земља, само један ружан сан. Као да оно што су тражили и чиме су опијали необавештени народ, није ништа друго, до обична фата-моргана, једна пролазна, тренутна обмана чула, а да ускоро долазн опет онај исти стари живот, који ће их вратити на њнхова водећа места! Ништа њих не пече, што је земља раскомадана, што је завијена у црно, што је осетила тежину снтуације и што ће је тек осетитн. Они су циничнн пред болом људи који су изгубили своје драге и своју имовину под рушевинама. Они, који су тражили рат свим грлом својим, не осећају ни трунке грнже савести пред поворком оних јадних војника, који као поворке авети, расклањају рушевине једног, некада цветног града. Они, који су их отерали у рат, који су том сељаку одвели и последњег вочића са села, последњу рагу, само да би на списку било што више „убојне" снаге, праве се сада дудн, као „ни лук јелн, ни лук мирисали". Толико несавести није се могло очекивати. Ничија уста не изразише гнев. Непојамно је, да се једна дивна земља може одвести свесно у пропаст, а да нико за то не одговара, да нико није крив. Био сам у Словенији и они сад вриште. Увиђају глупост и желе да једном казне оне, који су их преварили. Не говорим о Хрватима, с којима ми више немамо ничег заједничког. Они имају своју државу и своју судбину. Нека им је срећан пут у нови живот. Али морам говорити о Србима. Био сам пренеражен кад сам видео оне исте, од којих се ми нисмо могли одбранити да смо „агенти" Немачке, а они овејани родољуби. Да, ми људи, који смо бранили линију спољне политике наслона на Немачку, ми нисмо хтели рат, јер смо знали шта он доноси. Ми смо свом животном снагом упозоравали наш народ на опасности једног рата, с обзиром на мозаички састав државе, с обзиром да смо ми народ анти-талената за организацију и с обзиром на искуства која су пожњели други, много јачи народи пре нас. који су се упустили у борбу са снагом Трећег Рајха, пред којом нема тешкоћа. Мислили смо да је довољно туђе искуство седам других држава. Били смо дубоко уверени, да до краја рата можемо остати мирно у свом завидном положају. Трећи Рајх није био жудан тернторија, па ни наше. Он је имао пречих послова од рата са Југославијом. Куд је било боље да смо остали у ставу пријатељства и узајамног поштовања са Трећим Рајхом. Куд је то завиднији и часнији положај од једне жалосне, неславне капитулације после десет дана анархије и куд је то боље од данашњег стања окупације Србије! Ми смо хтели очувати својој земљи независност путем пријатељства; наши огорчени противници више су волели окупацију, нужну последицу једног неравног рата. Зар су мислили, јадници, да

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ПРИМАЈУ ОГЛАСЕ ПРЕКО ЦЕЛОГ ДАНАУСВОЈОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ:

у добу мотора, још увек српски вочић може однети победу? Са њнма није било могуће разговарати. Њих није било могуће убедити да је увек било времена за катастрофу. Они су хтели рат одмах, док ннје Солун узет н тај вешт нзговор за рат, био је победа глупости над разумом, победа туђих ннтереса над нашим сопственим. Сад сви подносимо последице те карднналне глупосги. М. Световски.

Гдегод је у свету на делу каква разорна пропаганда, вазда при томе нграју водећу улогу и Јевреји. Јавна је тајна да је при преврату од 27 марта, толико кобном за српски народ такође било умешано међународно Јеврејство, као што је уопште систематско завођење народних маса од стране са Јеврејима орођених или јеврејским новцем куп-

БЕОГРАДСКА НРОНИКА1

Стрељан због пљачке Јуче ј€ у Београду афиширана следећа објава: Београдски становник А.С.Х.... због пљачке је од стране Ратног Суда Команде осуђен на смрт. Пресуда је данас извршена. Овај случај се ставља на знање целокупном становништву Београда, ради упозорења. Београд, 19-У-1941 године. Војна Команда Београда КОМАНДАНТ (Агенција Рудкнк) Кажњени спекуланти и беспосличари Управа града казнила је: 1. — Са тридесет дана затвора и принудним радом: Бастијан Тонку, служавку из Нашица, због продавања намирница на улицама по високој цени; Теофиловић Миливоја, зидара, Требињска ул. бр. 5 због беспосличења и Лошић П. Милоша, тесача, Орловића Павла ул. бр. 1, због беспосличења и пијанчења. 2 — Са 10 дана затвора и принудним радом: Јованку Јајчин, беспосличарку, улица Јаше Игњатовића бр. 2, због пијанства.

Цене на београдским пијацама На београдским пијацама осећа се све већи довоз поврћа. Нарочито има много зелене салате, која се може добити и по пет мањих главица за динар, а исто тако н младог лука, који се продаје и по 0,50 динара веза. И меса има све више, тако да се каткад и не распрода све што се изнесе на тржиште. Одмах се распрода само говеђе месо, кога нема у довољној количини. Последњих дана и рибарске радње, нарочито оне на Јовановој пијаци, које су сада добиле воду, боље су снабдевене. Има нарочито много ситне рибе, која се продаје и по 12 динара килограм. И раних трешања има све више, а сад се, нарочито оне ситније, могу добити и по 12 динара килограм. Цене су следеће: Месо говеђе 18 до 22, телеће 32 до 36, свињско 26, јагњеће 24 до 30, овче и јунетина 26 до 28, шаран 30 до 40 сом (ситан) 20 до 30, караш 12 до 20, бела риба 20, кромпир млади 9 до 12, кромпир стари 3 до 4, спанаћ 3, пасуљ 8 до 10, широко зеље 4 до 6, трешње 12 до 18 динара килограм; зелена салата 0,20 до 0,50, краставци 3 до 6, паприка 0,50 до 4, јаја 1,25 динара комад; зелен 1 до 2 млади црни и бели лук 0,50 до 2, ротквице 2 до 2,50 динара веза.

Водовод је скоро свуда прорадио

КНЕГИЊЕ 0ЛГЕ 21 (штампари)а ГРЕГОРИЋ)

У Београду, чији је водовод за време бомбардовања био врло тешко оштећен, сада има још врло мало улица без воде. Водовод је скоро свуда прорадио и до воде није /ешко доћи. Укинуто је и разношење воде сакама, јер ни за то нема више потребе. Међу последњима воду су добили блок између улица Краљице Марије, Гробљанске, Кнеза Данила и Драг. Поповића, блок између Коларчеве, Поенкареове, Хилендарске и Шафарикове, блок између Узун Миркове, Краља Петра, Господар Јевремове и Маршала Пилсудског, као и улице Риге од Фере, Крунска, Кнегиње ПерМлеко за децу у Београду Немачке власти у сагласности са нашим санитетским властима учиниле су све да се за београдску децу, ону најмању која су још готово искључиво на млеку, обезбеди довољна количина чистог и здравог млека. Ово млеко добавља се искључиво из пречанских крајева. Кснтролу над њим сваког дана врши Завод за контролу јавне нсхране, у Франше д'Епереа улици, број 13. Шеф овог одељења г. др. Јован Валдман сарађује са шефом службе која се стара за збрињавање деце, г. др. Вуловићем. Саветовање са мајка.ма и сви одговори на разне проблеме дају се у Дечјем диспансеру, Ломина улица, број 17. Млеко, које је намењено само за децу. одговара свим условима и над њим се врши најстрожа контрола. Нарсдба о старом гвожђу са порушеиих зграда У вези ранијих наређења о рушењу бомбардованих и изгорелнх зградз Немачка команда наређује да се приликом рушења одваја старо гвожђе и да се слаже на засебно место на самом градилишту, а по завршетку радова има се известити Техничка дирекција о месту где се гвожђе иалази са назнаком количине. 3а лекаре обвезнике из резерве Према накнадном наређењу Фе.токомандантуре (Штандортарцт). имају се неизоставно до 21 маја до 18 часова јавнти санитетском генералу г. др. Војиславу Поповићу, (Кнегиње Персиде, 57/Ш) и сви лекари обвезници из резерве. који немају официрски чин. Резервни санитетски поручник г. др. Војин Петровић, који је од стране Фелдкомандантуре у Нишу пуштен на осуство у Београд, да се одмах јави санитетском генералу г. др. Војиславу Поповићу, (Кнегиње Персиде, бр. 57/1II), ради хитног саопштења.

сиде, Рајићева, Катанићева, Поп Лукина и делови који нису досада имали воду у улицама Душановој, Краља Петра, Кнез Михаиловој, Вишњићевој и Капетан Мишиној. По кућама пуштена је вода и у улицама Кнез Даниловој, Владетиној, Иванковачкој, Главашевој, Старине Новака, Ђушиној, Краљице Марије, Војводе Добрњца, Млетачкој, Хаџи Ђериној, Трнској, Млатишуминој и још неким улицама. Попис порушених и оштећених зграда Техничка дирекција Општине београдске врши попис зграда у Београду које су порушене или оштећене за време бомбардовања. Овај попис већ се приводи крају. Здравствене вести Колико јв особа у Београду вакцинисаио против тифуса? Према још не сређеним податцкма, у Београду је вакцинисано, за последњих месец дана, око 130.000 особа. Кад се зна Да свако лице добива по две инјекције, то излази да је за то време дато око 260.000 инјекција антитифусне вакцине. Ако се изузму болесници, деца испод две године и особе изнад шесдесет година, које нису вакцинисане, онда се може рећи да је практично узевши целокупно београдско грађанство вакцинисано против трбушног тифуса. Где су смештеие интерне клинике Медицинског факултета? Г1рва Интерна клиника београдског Медицинског факултета (управник професор г. др. А. Игњатовски) и Интерна пропедеутичка клиника (управник професор г. др. В. Арновљевић) смештене су сада у згради III Интерне клинике (управник професор г. др. А. Радосављевић) преко пута Централног хигијенског завода. Према томе у истој згради налазе се све три клинике беогрздског медицинског факултета. Друга интерна клиника (управник професор г. др. Д. Антић) остала је у својој старој згради у Општој државној болници. Амбуланте ових клиника раде по следећем распореду: понедељником и четвртком: Интерна пропедеутичка клиника; уторником и петком: III Интерна клиника; средом и суботом: 1 Интерна клиника. Све ове амбуланте раде у амбулантн III Интерне клинике (преко пута Централног хигијенског завода) означених дана од 9—11 часова пре подне.

љених т. зв. „интелектуалаца" једно од најкобннјнх поглавља српске историје. А да су с друге стране они који су припремали пуч тачно знали коме треба да се обрате својим захтевима, доказује писмо које је написано у Нишу а које је, захваљујући познатом „повољном ветру'\ долетело у наше руке. То је писмо пододбора Удружења четника у Нишу, упућено тамошњој Мојсијевској црквеној општини. Није то случајно што су се четници обратили баш јеврејској општини. Као што се може доказати, баш јеврејски капиталисти који се у писму помињу, већ су раније били дали знатне прилоге за агитацију која је служила искључиво заглупљивању и потстрекавању народа на зло. Они су сукривци у несрећи која је задесила српски народ кад се овај дао, противно својим интересима, угурати у рат против Великонемачког Рајха. Писмо гласи: „ПОДОДБОР УДРУЖЕЊА ЧЕТНИКА 4 * Ч. Службено 30. III. 1941 „Члановима црквене општине Мојсијевске вероисповести Н и ш „С обзиром на указану потребу, да се организује једна добро опремљена комитска чета у Нишу, обраћамо се Вашој црквеној општини да нам издејствујете од својих имућнијих чланова извесну материјалну помоћ која ће омогућити организовање ове чете. „Надамо се да ће овај наш акт бити повољно решен, јер смо као синови заједничке отаџбине позвани да поднесемо заједничке жртве и да братски делимо дужности за слободу своје земље. Овим пружамо прилику родољубивим Јеврејима да и на делу докажу оно што су пре извесног времена манифестовали путем јавне штампе у нашем граду Нишу. У истакнуте и имућне родољубе убрајамо г. г. Хајима Варона, трг„ Дајча Александра инд., Боривоја Хазана, др. Хазана, зуб. лекара, Марка Абеншоама, трг., браћу Нисим, Леона Хазана, мењача, браћу Алкалаја, кожаре, др. Боривоја Бераху и Исака Бераху, колектора Класне лутрије, и т. д. „Према томе горе наименоване имућне Јевреје умољавамо да ступе са нама у директни контакт како би могли детаљно да проучимо ово узвишено питање. „Такође умољавамо именовану господу. да између себе изаберу једно лице које ће вршити руковање новцем, јер ми не желимо да будемо и руковаоци благајне. 29-111-1941 год. (М. П) 1-ви потпретседник старнх четника Светозар Миљковић, с. р. кројач (Агенција „Рудник")

ИРВЗ ЦЕО СВБТ

Младснци од 141 годину Пред матричара у Ерфурту предсталв су обудовљени супружници који су заједно бројали 141 годину. Женик је имао 72 године, а млада 69 лета. Склапање брака није прошло без тешкоћа, пошто су обадва нова супружника већ поодавно поприлично тврди на ушимг, тако да је снн једног супружника морао да послужа као „тумач". Рузвелтове азборне лажа Шианци кришикујV Рузвелша Шпански лист Информасионес у једном уводном чланку описује и износи нечувене изборне лажи Рузвелта и Вилкија, приликом кандидовања на положај претседника. Пошто су обадвојица били убеђени да је 90 од сто свих амернчких бирача против рата, они су сву своју изборну пропаганду засновали на начелу немешања Америке у европски сукоб. А после избора су обадвојица полако преварили своје бираче. Шпански лист наводи следеће пароле из Рузвелтових говора: „Синови американског народа неће никад учествовати у неком иностраном Рату", „Одлучили смо да бродови с американском заставом никада не лиферују ратни материјал зараћеним државама",. и „Најплеменитији циљ наше политике је сте да сачува нашу земљу од сваког рата". Амерички листови и јавно мнење учинило је све да се Вашингтон освести и опамети, наг.кашава у закључку шпански лист, али се Рузвелт на све те опомене начинио глувим. Друга измена становнпшшва између Бугарске а Румуни/е Друга размена становништва између Бугарске и Румуније биће завршена да 25 о. м. Овом приликом биће извршенопресел>ење 3.000 Бугара из саверних покрајина Добруџе у Бугарску и око 7.700 Румуна из Бугарске.