Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Број 43

Са кочницом узбрдо

Изгледа као да смо узели за правило, да у свему подражавамо Француску. Без икаквог разлога ступили смо у рат, као и Француска. Без вол>е смо ратовали, као и Французи. Без иједног успеха у борбама положили смо оружје, као и Француска. Без икакве казне дозво.тили смо злочинцима рата да остану на површини наше јавности, као у Француској. Додуше Французи су покушали да претресу питање одговорности али је демократски систем узајамног политичког осигурања осујетио покушај правих родољуба да буду жигосани праве убице државе. Код нас нико и не покушава пронаћи кривце бесмисленог рата и бесмисленог вођења рата. Можда не би сад био ни потребан, ни по земљу користан један монстр-процес против издајникаподстрекача у току дванаестдневног лудила од 25 марта до 5 априла и против водител>а војске и администрације у току дванаестодневне панике од 6 до 17 априла. Можда не би сада биле умесне казне, јер не постоје казне равне њиховом злочину. Али свакако је умесно, потребно и по земљу корисно да се сви ти људи уклоне из јавног живота, из администрације, са свих положаја, којих нису достојни јер су упропастили све што им је било поверено. Људи који су својим кукавичлуком или бескрајном збуњеношћу створили већ у првим часовима рата парализу целе државне управе не смеју остати ни као најситније полуге административног апарата. Међутим сви директори, начелници, инспектори и досада остају на својим положајима и рефлектирају и на даље примање почасти и принадлежности. Шта више, чак и они дезертери административног фронта, који се тако дубоко увукли у спасоносне рупе да су тек ових дана, шест недеља после бомбардовања Београда дошли у своје канцеларије и ови пустињаци, поново долазећи у свет, гурају се ка својим предратним фотељама. У нашој словенској доброћудности већ им опраштамо њихову неспособност и глупост, себичност и малодушност. Заборављамо да су злочинци пред народом. Да смо имали само прошлост, такво једно милосрђе могло би да буде врлином. Али имамо и будућност, те је зато претерана доброта порок. Могли бисмо им на крају крајева опростити грех пред отаџбином, али не смемо тим грешницима да поверимо стварање светле будућности Србије. Не смемо из два разлога. Прво, што нису достојни. Друго, што нису ваљани. Нису ваљани да воде државне послове у новим приликама, у новом темпу, ка новим циљевима. Рутинирани бирократи, извежбани мајстори канцелариског свештенодејства, бескичмени акробати прилагођавања партизанским самовољама, ти ритери Ордена Самозадовољне Администрације немају никаквих квалификација са гледишта савремених људи, чија је динамика створена спојем идеје национализма и идеје социјалне правичности. Више нам није потребно чиновништво, јер дух чиновништва то је рад ради чина и принадлежности припадајућих том чину. Потребни су људи који сматрају државну службу службом народу. Потребни су људи енергије и самопожртвовања који могу несебично и одлучно градити нову грађевину нашег дома. Огромна већина старих администратора пала је на испиту из родољубља, из грађанске свести и из организациског умења. Они су сами себе избацили из државног живота. Њима треба онемогућити повратак у тај живот јер то захтева благо народа. На узбрдици кочнице нису потребне. Ратним потстрекачима и ратним

банкротима нема више места у административном и јавном животу. На њихова места морају доћи људи, млађн, енергичнији, свеснији и памегнији који су у стању да раде у духу и у ритму савремености. Морамо бити начисто с тиме да садашњи рат није само рат, него је рат-револуција: рат уколико се води борба против конзервативних држава, револуција уколико се ствара нов социјални и национални поредак. У таквим данима потребни су људи полета, стваралачке моћи, потребни су пионири нових идеја наместо чувара старих. Наша јавност није схватила значај катаклизме коју смо преживели. Она је исту схватила само као катастрофу а није увидела да је та катаклизма почетак новог живота, новог напретка ка лепој будућности, нове радиности у духу Новог Поретка. Услед неразумевања догађаја и одвратне доброте су узрок што све остаје по старом, кад све треба почети изнова! Само су Јевреји уклоњени са положаја, и то не нашом заслугом. Само неколико масона изгубили су водећа места — опет без нашег учешћа у тој санацији. А стотине британских лакеја, ратоборних слепаца, патолошких шовиниста, стотине угледних кукавица од првог момента рата, бегунаца са највећих положаја и рушилаца администрације ратујуће земље остају на ранијим положајима. Док је тако — бескорисне су жртве које је народ поднео. Само препорођени људи могу препородити народ. А ти трабанти старог нереда не могу се препородити у светлу гарду Новог Поретка. Мр.

Министар привреде Рајха д-р Функ о ратној привреди Немачке и поседнутих крајева

Берлин, 24 маја (ДНБ) На позив министра Рајха за народну привреду и претседникаРајхсбанке др. Функа одржана је данас у великој дворани Рајхсбанке конференција жупних вођа, намесника Рајха, покрајинских намесника и жупних привредних референата из свих крајева Великонемачког Рајха. На конференцији су учествовали и министри народне привреде појединих немачких земаља, као и министар Рајха за саобраћај др. Дорпмилер, министар рада Рајха Селте, државни секретар за четворогодишњи план Кернер, државни секретари у Министарству унутрашњих послова Пфунт и Штукарт, комесар Рајха за надзор над ценама Клајнман, генерал Томас, начелник Управе за војну привреду и наоружање, претставник министра Рајха за наоружање и муницију, главни начелник Министарства финансија, начелник Главне партиске канцеларије и претставник вође фронта рада, г. Маренбах. На овој конференцији министар

народне привреде г. Функ дао је експозе о положају ратне привреде у Великонемачком Рајху и у поседнутим крајевима, задржавајући се нарочито на питањима сировина, спољне трговине и новчаних и кредитних прилика. Из излагања министра народне привреде види се да је обезбеђено снабдевање сировинама потребним за рат и да је спуштање каматне стопе знатно олакшало ратне финансије. После министра г. Функа дали су своје експозе-е државни потсекретар генерал г. фон Ханекен, државни потсекретар г. фон Јагвиц и директор министарства г. др. Риле који су детаљније изложили неке од проблема о којима је говорио министар г. Функ. Последњи реферат одржао је државни секретар др. Ландфрид који је говорио о начелним питањиуа немачке привредне структуре, задржавајући се нарочито на питањима која се тичу трговине.

Дарланов говор — тежак ударац за британску пропаганду

Виши, 24 маја (ДНБ) На основу првих извештаја којима располажу владини кругови већ се може видети, као што изјављују на добро обавештеном месту, да је говор адмирала г. Дарлана наишао у француском јавном мпењу на најповољнији пријем. У круговима блиским влади изјављују да већ из свих крајева Француске стижу јасни подаци који доказују колико је повољан одјек адмираловог говора у целој земљи. У самом Вишиу одјек говора у круговима страних новинара показује да је гле-

днште адмирала г. Дарлана на све стране наишло на повољно разумевање и одобравање. У поменутим круговима наглашавају да је поверење народа у маршгла Петена и у извршиоца маршалове воље, адмирала Дарлана, веће него икад. Убедљива објашњења и тумачења која је француски народ чуо из уста адмирала Дарлана, напомињу у Вишиу, отворилн су свима очи. Влада мишљење да је овај говор био тежак ударац за енглеску пропаганду. Положај Енглеске је безнадежан, каже амернканскн контраадмирал Гласпорд

Њујорк, 24 маја (ДНБ) Вашингтонски дописник „Њујорк Сана", јавља да су стручњаци америчке морнарице мишљења да ће Енглеска, вероватно још у току овог лета, у бици на Атлантику бити у очајном положају. Ситуација је таква да се у америчким поморским круговима забринуто поставља питање да ли ће британска флота моћи да изврши онај задатак који би јој се наметао ако би „демократије" хтеле да добиЈу рат. Као што је у четвртак изјавио командант америчке флотиле на Јангцеу контраадмирал Гласпорд, Енглеска никако не напредује у бици на Атлантику. Томе треба додатн могућност да се ускоро немачке по.морске снаге у Атлантику појачају. Нарочито постојн забринутост због снаге немачке сувоземне војске и ваздухопловства. И јапанска флота игра важну улогу у бици на Атлантику. Чак н у случају да Сједињене Амернчке Државе ступе у рат, у поморским круговима се сматра да ниједна комбинација британске и америчке флоте не бн могла да задржи отворене поморске путеве. Јер, ако бн, у случају уласка Сједињених Америчких Држава у рат, н Јапан ступио у рат, главнн део америчке флоте био би везан за Тихн Океан. Под тим околностима Енглеска не би могла да очекује нарочито олакшање од Сједињених Америчких Држава. Губици британске флоте, који су ионако добили опасан обим, постали би још већи. Омладина Сједињсних Држава неће се послатн преко Океана да нађе своју смрт, казао јс Линдберг у Њујорку Њујорк, 24 маја (ДНБ) Антиратну скупштину Удружења „Америкен Фирст Комитет" одржану у Медисен Сквер Гарден, а на којој је осим г. Вилера говорио и Линдберг, „Асошјетед прес" означава као једну од најважнијих манифестација одржаиих протнв уласка Сједињених Држава у рат. Л1ного пре но што се отворила велика дворана у којој ће се одржати скупштина, пред зградом се окупила велика маса људи. Пуковник Линдберг изјавио је пред препуном двораном да он као и прнсутни верују у независну судбину Америке. Омладина Сједињених Држава рекао је он, неће се послати преко Океана да нађе смрт, како би Енглеска, Немачка, Француска, Шпанија или друге неке нације могле владати. СЈедињене Државе браннће се од сваког оног, коЈи покуша да се умеша у заладну хемисферу. Унутрашња неповезаност у СЈедињеним Државама потиче из захтева да се Сједињене Државе боре ради оннх пробдема коЈи се тнчу

Европе а не СЈедињених Држава, Јер великн броЈ Американаца није мислно на то да се боре за равнотежу Енглеске, за владавину Енглеске над ИндиЈом, Месопотамијом и Египтом, за пољски коридор нли пак за неки други Версаљ. Они не бн хтелн да поново прелазе преко Океана да се боре ради туђих питања а против читавог света окренутог против Сједињеннх Држава. ДемократиЈа неће допустити да ЈоЈ се наметне рат. На крају Линдберг Је рекао да Је против рата стога, Јер га сматра за катастрофалан по Европу и што Је знао да га Енглеска и Француска не могу добити. Америка Је, подвукао Је он, неспремна за рат, али ипак она намерава да ступи у рат, што би значнло да мора прећи преко два океана у циљу инвазиЈе у оне земље коЈе су спремне за рат и коЈе су бројно Јаче од СЈедињених Држава. Евглеска је рат већ изгубнла Њујорк, 24 маја (ДНБ) Часопис „Сошел Џастис" пише: Енглеска Је своЈ рат већ нзгубила. Рат коЈи се сад води већ је рат Америке, или, Још боље, рат интернационалиста који владају Америком. У даљем току своЈих излагања, часопис вели да се све

већма запажа да Велика Британија у ствари није била друго до творевина повезана експлоататорском паучином интернационалиста. Тн исти интернацноналистн, вели писац чланка, сад су у масама навалнли на Америку. У будуће, радници и пољопривредннци у Сједињеним Државама треба стога да се надају да ће се и са њима поступатн онако, као што се у току последњег столећа поступало са британским радницима и сељацима. Затим се велн: „Лудог и пустог злата биће у изобиљу у току наредних пет или шест година. Али после тога доћи ће обрачун!" Војском против радника Вашингтон, 24 маја (ДНБ) Адмнрал Ланд, шеф савезне поморске власти, тражио Је пред сенатскнм одбором за проучавање стања наоружања интервениију америчке воЈске ради обуздања штрајка машиниста, коЈи Је нзбио у пет бродограднлишта у околини Сан Франциска. Адмирал Ланд Је рекао да би влада требало да се послужи свим расположивим сретствима како би обезбеднла настављање радова око изградње бродова.

Ирачка авијација уништила је 16 енглесђих аеродрома Дамаск, 24 маја (ДНБ) Ј Службени извештај бр. 26 о операцнјама ирачке војске гласи: Западни фронт: Владала Је артиљериска и извнђачка делатност. Наша артиљерија задала Је противнику тешке губитке. Наше јужне патроле, у вези са нередовним националним снагама, напале су у ноћи од 21 до 22 маЈа неприЈатељске стражарске одреде код Макала и Хуеибе и задале су противнику велнке губитке у људству и материјалу. Поморске Јединнце отвориле су ватру на наше положаЈе. Причињена Је само незнатна штета. Ваздухопловство: Наши авиони вршили су извиђачке летове над Синеделбаном, над Хабаниом и над другнм областима и поред тога су бацили бомбе на построЈења н склоништа 16 аеродрома, при чему су изазвани пожари. Наше ваздухопловство тукло Је митраљеском ватром непријатељске ваздухопловне једннице. Сви наши авиони коЈн су учествовали у овнм походима, вратили су се неоштећени у своЈе базе. НеприЈатељ Је извршио нападе из ваздуха на логор у Рашнду, на Вашваш и на друге краЈеве земље. Избаченим бомбама причињена Је незнатна штета.

Евглеска — пљачкашка држава Берлин, 24 маја (ДНБ) Јуче Је у општннској зградн у Шенебергу отворена нзложба „Пљачкашка држава Енглеска", коЈа убедљиво показуЈе одвратне методе, којнма се Енглеска вековима служи у целом свету у својим пљачкашким походима. Ту се може видетн ннз занимљивнх докумената на сликама н пластнчних приказа, којн нарочито жнвописно разЈашњавају сваком посетиоцу политнчку повезаност енглескнх пљачкашких похода против целог света. Тако се, као нарочито нзразити пример за пљачкашку страст Брнтанаца, може вндетн прнказивање крвавог тлачења бурског народа, пљачка шпанске „сребрне флоте", коЈу је нзвршно Дрек, а коЈа Је спроведена најодвратннјим методама, затим окупација ИнднЈе од стране Источно-индиЈске КомпаниЈе и вековно ропство ирског народа. Ту се налазе и документи о пљачкању н крађи немачких колониЈа и безобзирие игре жнтрнга Енглеза на Истоку. Изложба ће касишЈе бнтн приказана у свнм краЈевнма Р&Јха.