Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 46

Одреди немачког н италијанског војног ваздухопловства с успехом су се умешали у борбу. Нападима обрушавањем вршеним против британских артилериских колона западно од Дар-ел-Хамбре причињени су непријатељу тешки губитци. Пред Тобруком немачки борбени авиони за обрушавање потопили су два трговачка брода са укупно 9000 тона н оштетили су дедну британску лаку крстарицу. У водама око Енглеске бомбардери су уништили један теретни брод од 3000 тона, а тешко оштетили један велики трговачки брод. Остали ваздушни напади вршени у току јучерашњег дана и ноћас били су уперени против лучких постројења на обали Југоисточне Енглеске. Поред тога био де крунисан нарочитим успехом напад који је извршен против једне фабрике авиона на обали Јужне Енглеске. Непри.јатељ није ни преко дана ни ноћас залазио над територију Ра.јха. Приликом потапања непријатељских трговачких бродова западно од афричке обале одликовала се нарочито подморница којом командује капетан корвете Шице која је потопила једанаест бродова са укупно 56.200 тона. Следеће две авионске посаде нарочито су се одликовале смелим и успешним извиђачким походима над Енглеском: 1) Потпоручник Мајер, потпоручник Денер, поднаредник Хускениг и поднаредник Кине, — и 2) потпоручник Фолерт, наредник-водник Раш, наредник Швагер и поднаредник Хагемајер. Погођен енглески брод носач авиона Берлин, 27 маја (ДНБ) Како јављају ДНБ-у у нсточном делу Средоземног Мора у току 26

маја немачки јуришни бомбардери постигли су више погодака тешког калибра на једном енглеском броду носачу авиона. У току истог напада погођена је и једна крстарица која је пратила носач авиона. Извештај ирачкс врховне команде Дамаск, 27 маја (ДНБ) Ирачки војни извештај број 29 гласи: Западни фронт: Наше трупе успешно су одбиле све непријатељске нападе у области Рамадиа. Не пријатељ се повукао и оставио за собом више мртвих и знатне количине материјала. Нерегуларне националне оружане снаге извршиле су напад на непријатељске позиције између Рамадиа и Рутбе. После огорчених борбн непријатељ је био приморан да се повуче. Пало нам је шака више заробљеника. Запленили смо један митраљез. Јужни фронт: У току окршаја код Маакала и Чуибе, о чему је било гоЕора у једном ранијем коминикеу, непријатељ је имао 15 мртвих и рањених, међу којима се налазило и неколико официра. Ваздухопловство: Авиони су напали митраљеском паљбом непријатељске авионе на земљи код Синелдебанеа. Уништена су два апарата типа „Харикен 44 , а други су оштећени. Наши авиони осули су -митраљеску паљбу на транспорт трупа југозападно од Хабаниаха и проузроковали тешке губитке. Телефонска централа у Синелдебану разорена је бомбама. Исто тако уништена су четири топа. Непријатељска ваздухопловна делатност: Британски авиони бацили су више бомби у области Хабаниаха, али нису нанели никакве штете, захваљујући недавно предузетим одбранбеним радовима.

к

апитулација као протест Од нашег сталног бојног сарадника

Зар они народ?

Чудно се, са многих страна, одговара на настојања да се наше кривице отворено признају, износе и утврђују. Та настојања диктована су болом и тугом са једне, неопходном потребом са другб стране. Болом због слома који је задесио српски народ, потребом да се грех очисти покајањем. Увек и стално треба понављати и на уму држати ту мисао: нема ослобођења без признања кривице. У тражењу: где је наша кривица — лежи наше оздрављење. И сад наступа она чудна појава: да се на настојања, честита, искрена, родољубива, болна и прекопотребна одговара речима: зар сада и у овим часовима „грдити свој народ"? Да је то поЈединац рекао негде и ређе, па да се и не говори, а нарочито и не пише, о тој ограничености и тупости. Али многи то понављају, што значи да је посреди неко зло општијег карактера. И то толико карактеристично зло наше, да је потребно јавно га подвући. Када се тражи кривица и налази у интелигенцији и вођству народа, било у војсци, било у духовништву, било у грађанству, било у извесним утицајима са стране и разорном деловању међународннх удружења — јасно се каже, где је и у кога је кривица и грех. Јасно се каже да је народ завођен, варан, рђаво вођен, упропашћиван, да ти слојеви нису имали смисла за одговорност пред историјом и својом савешћу. И нико не говори о „народу". Оруђе које је извело слом и криво за слом јесте тачно означено и, у осталом, свима нама врло добро познато. Кривци реагирају на та оптуживања тиме, што се тобож, љуте: „зар сада грдити нацију?!" Сви се крију иза народа, стављају себе у исти план са народом, идентифит^ују се са народом и мисле, или бар лажу друге, да су они „народ'. И наравно: грдити њих значи „грдити народ"? Колико је тешка њихова прошла кривица, толико је исто, ако не још и више, тешка и ова њихова садања кривица. Овај нови грех је вапијући. Нема већег бесрамља и дрско-

сти и покварењаштва, него да моралне наказе, и тешки кривци и оптужени, себе наравно стављају са народом, који су они издали, довели до срамоте и слома, напустили га у злу, пош*го су му раније систематски гурали на ум и срце и свест и савест најординарније лажи. Ако сем неизбежне Божје казне треба да људска казна постигне ове злочинце (наше) интелигенције, онда ће подједнако одговарати и за прошли рад и за ову садашњу безочну камуфлажу. И знајте и будите свесни: чим вам неко у одговор на ваше прекоре и тражење криваца и кривица одговара тиме, што се вајка „како се данас не сме грдити нација" — знајте да је пред вама човек са оптерећеном савешћу, један од оних што треба да одговарају. Знајте да је тај дрски кривац стао, као иза штита, иза свог народа, изравњајући себе, грешника, са народом који треба да нам је више свега. И који ћемо спасти једино ако отворено речемо све: кривце и кривице, без зазора, без стида и оклевања. Није то нов метод. У безумном хушкању на рат, масони су дрско тумачили народну жељу и вољу, дрско се изједначавали са народом, дрско себе наметали као јединог претставника и тумача народа. И они и Јевреји дрско су инсценирали „народну вољу", „дрхтали" за „народни спас", и певали: „Спрем'те се, спрем'те четници" — онима које ће убрзо извести на стратиште срамоте и слома, док ће они спасавати само себе. И како онда, тако и данас, дрско се једначе са народом. Дирнете ли у кривице, они, свесни кривице, одмах у дреку: „Не, зар сада грдити „народ"? Народ који им је био прва ствар на језику, нама треба да буде прва ствар на срцу. И ради стварног добра народа српског, несрећног, треба и траг утрети тим поквареним међународним агентима — чији се пипци и данас помаљају, када покушавају да себе, још увек, о срама, изједначују са народом. В. В.

Велику битку која се прошле године одиграла на Западу треба поделити у четири фазе. Крај сваке фазе је маркантно обележен трима капитулацијама и једном „победоносном евакуацијом". Приказ борбе у току прве фазе — до предаје холандске војске био је дат у једном од претходних бројева „Општинских Новина". Сада поводом годишњице билгиске капитулације ваља уцртати развој операција друге фазе. На дан 15 маја дивизије армиске групе генерала фоџ Бок биле су већ у близини Анверса, Брисла и Шарлероа. Армије генерала Рундцледта би^е су већ на левој обали Мезе и на „неосвојивим" бедемима продужене Мажиновљеве линије. Непријатељ је мислио да ће се Рундштедт опрезно борити а фон Бок муњевито напредовати, вршећи обилазан маневар према југо-западу. Међутим је фон Бок везивао непријатељске армије док је Рундштедт напредовао, као олуја, обилазећи непријатеља према северозападу. Конзервативан мозак савезничког војног савета очекивао је понављање шаблона 1914 г. док је Хитлер наредио да се врши продор с лева уместо обилажења с десна. Продор је успео као никад у историји ратова: кроз редове победоносне армије генерала Буш прошла је моторизована армија фон Клејста и за пет дана стигла је на обалу Канала преваливши 200 километара и уништивши све што је покушало да да отпор. Затим армије генерала Буш и Лист (овога војсковођу сада познајемо као заповедника трупа у операцијама на Балкану) избијају на линију реке Соме и јужне границе Луксембурга и тиме чувају позадину немачких трупа које оперишу у Артоа и Фландрији. С пуним поверењем у одбранбену моћ тих армија генерал Рундштедт гура даље своју „коњицу" — моторизоване дивизије фон Клејста којем с десна помаже армија генерала фон Клуге. Његов је задатак осујетити покушаје најбољих француских дивизија у области Камбре да успоставе везу са трупама на Соми. У огорченим биткама Французи губе много људства, губе положаје и губе наду да ће моћи да се извуку из џака. Међутим џак се стеже: Немци освајају 24 маја Булоњ, а кроз два дана и Кале. Блиндиране дивизије, које су код Шарлвила Извештај италијанске Врховне команде Бомбардовање Ла Валете на Малти Рим, 27 маја (ДНБ) Штаб Врховне команде саопштава: Ноћу од 26 до 27 о. м. италијански бомбардери напали су поморску базу у Ла Валети, на Малти. У Северној Африци владала је жива артилериска делатност, нарочито на отсеку код Тобрука. Одреди италијанског војног ваздухопловства тукли су базе за снабдевање Тобрука. Настали су јаки пожари. За време еаздушних напада, о којима је јављено у јучерашњем извештају Врховне команде, као што је накнадно утврђено, погођена су бомбама и тешко оштеђена још два пароброда. У нођи од 25 до 26 о. м. непријатељ је предузео ваздушни напад на Бенгази. На Јегејском Мору британски авиони избацили су бомбе на неке тачке острва Родоса и на Скарпанто. У Источној Африци наше трупе су у језерској области Гале и Сидама биле у борби против неприЈатељских одреда којима су задале велике губитке. На реци Баро један италијански одред напао је у зору 24 маја велику непријатељску трупу и до ногу је потукао. У области Дебра Табора и даље траје непријатељски притисак коме се наше трупе храбро одупиру.

почеле битку лицем према западу, сада већ наступају према истоку: белгиско-француска-британска вој ска је опкољена. Французи се јуначки бију код Араса и Ленса. Белгијанци напрежу своје снаге у одбрани остатка територије (Брисел је пао већ 17 маја). Британци се брину о безопасности лука за укрцавање. Они бране Денкерк од непријатељских дивизија али не могу њега одбранити од авијације: лучка постројења су у пламену, бродови у луци и на пучини гину под кишом бомби. 27 маја битка у Фландрији и Артоа достиже кулминације. Французи и Белгијанци скучени на простору који онемогућује маневрисање огромних маса војсака личе на боксера који је већ „гроги". Белгиске трупе нису у стању да задрже немачко напредовање на северном сектору код Бриге и Туру ситуација постаје очајна. Белгиски краљ и његов генералштаб виде да Французи не могу да помогну изнемоглу белгиску армију а да Енглези и не мисле помоћи. Онда врховни заповедник белгиске војске тражи примирје. Сутрадан, 28 маја његова војска је положила оружје — 500 хиљада војника су признали свој пораз у осамнаестодневној битци. За војне стручњаке та битка је веома интересантна: сам темпо операција, начин извршења појединих задатака, смелост плана у његовој целокупности, употреба моторизоване ар.чије, чему није још било преседана у историји ратова — све је то материјал за проучавање и за коментарисање у току деценија и материјал за студије које ће ући у уџбенике ратне вештине. Али за историчаре је интересантно оно шта највише пада у очи свакоме ко се упозна са током доI ађаја од 10 до 28 маја: интересантно је понашање Велике Британије према савезницима. Већ у првим часовима немачке офанзиве Енглези су затражили да се њихове дивизије са Мажиновљеве линије (коју су оне делимично и симболично запосели) хитно пребаце ка обали Канала. То је био почетак бекства са континента, бекства до првог сусрета са непријатељем. Док су Белгијанци радили на организовању отпора, док су Французи радили на организовању неког спасоносног маневра, Британци су припремали одлазак њихових трула на Острво. Извесно учешће британских одреда у борбама на белгиској територији било је само камуфлажа издајства. А то издајство ће ући у историју Европе као један доказ да Енглези не припадају европској породици народа. Између народа Европе нема ниједног са тако израженим менталитетом издајства као Енглези. Белгија је то искусила и увидела. Увидела пре него што је њена храбра војска изгинула у борбама ради осигурања британског укрцавања. И онда је њен краљ имао смелости да капитулира. Кажемо смелости јер верујемо да Албертовом сину није било лако да се одлучи на одвајање своје државе од савезничких држава. Историја познаје кукавичких капитулација. Познаје капитулација изнуђених — кад је војсковођа уви. део бесмисленост даље борбе. У белгиском случају видимо један веома редак пример капитулације ради протеста против понашања бесчасног савезника. Немци исмевају енглеско бекство бродовима из Денкерка. Али у британском понашању за време битке на Западу има нечега што није само за исмејавање него је и за презирање — то је бекство њихове армије у залеђе белгиске армије. Нема веђег војничког преступа од напуштања друга у невољи. Нема већег историског преступа од напуштања савезника на бојишту. Велика Вританија је то учинила. ■ За такво једно недело нема оправдања ни заборава. Е. М.