Opštinske novine

ГОДИНА 59 *

ПЕТАК. б ЈУНА 1941

ВРО! 5?

ТРС\НИШГВО В АЛМИНИСТРАШПАЈ КНЕГИЊЕ ОЛГЕ »1 ПРИМЕРАК I ДИНАР

Бирмингем, Чстем и аеродром Иквик у Ш котској бом бардовани У Атлантском Океану потопиле су подморнице 24 хиљаде тона енглеских бродова Немачки јуришни чамци потопили један еиглески ратии брод

II9111 (! 1111111:111111! II11111II111111111111МИМПШIIIИПНИКНМШ1111111 Уништење или самоудиштење Земл>а гевсралкшх днрсктора, начелннка, ннспектора н вншпх саветннка

Данас се мора признати да смо би.ти оптерећени „вишима" у толикој мери да бисмо, и без овога слома, убрзо били стављенн пред гешко размрсив проблем: како да се одтеретимо „виших". Данас је, у овом положају у коме смо, тај проблем постао још тежи. Партиски и кликашки систем у већој и сложенијој држави зећ је довео Сио до кемогућег дзвл>ења и гушења. Како ли је данас, у смањеним димензијама земље, пред новим социалним поретком? Земља нам је била земља директора генералних и негенералних, помоћника, поддирекпора, надинспектора, виших саветника — и како се све не зову вештачки ствгранеф>"нкције којима није одгсварао стварни посао и које није диктовала стварна потреба. Како ли данас тежи тај систем, у маленој Србији, земљи аграрној, која стоји пред препородом и пред преображењем у земл»у ствзрног рада? Војска „виши>:" права је сабласт за нову земљу и нов жизот. За време десетоднезне „забуне" која је имала обличје рата — видели смо јасно шта су ти „виши" свих врста претстављали и значили: један баласт који се као олово обесио о сваку акцију. Али је у то време, а и давно пре тога, свака акција била у ствари фиктивна. Звања и функције стварани су без стварне подлоге, не кго израз динамике рада него као израз једне бирократске статике која се разграњавала као џиновски полип чији пипци даве сваки прави и корисни рад. Данас, у доба улажења у епоху динамике, у време које доноси као једину праву подлогу сваке вредности рад, и само рад, та полипска бирократска творевина претставља тешко наслеђе једног промашеног времена. Говори се, и с правом, о уласку у нови поредак, у нозу Европу, у свет динамике и рада. Србија треба и мора да препорођена уђе у нови свет и да се такмичењем у раду пробије до часног места за које има у себи довољно услова и снаге. Али се такмичити са оловним баластом старинске бирократије о ногама — не може. Ништа нема од птх -пород) Л"К ш живи стари свет, старе навике и стари дух. Преношење одговорности од Понтија до Пилата, вечита питања „надлежности", расцепкан систем рада, систем који сваку стварну акцију расплињује и раз-

водњава док Је сасвим не уништи, измишљени „делокруг" овог или оног посла, читави слојеви „надлежних места" и „надлежних лица", виших и вечно виших инстанца добро позната, злооглашена слика наше бирократије! Где год се окренете данас, свуда исти низ „звања": позваних много, а изабраннх мало. Листе „виших" прегтуне су. А кадг се сеткло прошлих дана мале Србије, онакве каква нас очекује и каква се у данашњици оцртава, пада нам у очи скромност и радљивост: министарство са седам до осам чиновника управљало је „просветом и црквеним пословима". Зло је било већ када се, у нешто проширеним димензијама, дошло до шездесет чиновкика. А шта је то све према астрономским бирократским цифрама данас! Ко није свестан револуциокарног времена у коме данас живимо, тај може још сањати да ће се некако одржати овај систем пренатрпане неодговорности и блаженог нерада. Ко трезвеним очима гледа у стварност данашњице и сутрашњице, тај зна јаско да је дошло време да се нож стави на рак-рану. Ова српска земља не може више бити земља која ће носити на себи армију над- и под- звања и повијати се под теретом лажне интелигенције. Упоредо са „вишима" стоје војске нижих, бегунаца са села, који су се у звањима претворили у полу-пролетере и пауперизоване полу-сељаке, који нису корисни овде, а који су тамо, за село, изгубљени. Кортешко по.титиканство створило је тако кадрове који данас претстављају терет и бригу. Ако се уз то дода и војска „незапослених политичара", „бивших" људи — онда имамо у потпуности слику наслеђа из прошлости, један немогућ систем и „виших" и „бивших" и „нижих", непотребних као апарат у новој држави. Р ешен>е соииалног питања, од т гренебреглвано и иззрдазано, донос-.- н.>зе и нов п-'.-релзк. Или ће ..г н.-г ду6 »ким ј:имј и рс-нол\-цпонарним мерамл. • • ;::осооитч -• нози јрпск?! -• ■н , "'-т -'н — и.ти !~,с ;е г-зса мо — уништнти . Нова држава мора изгубити своје бирократско лице и уништити корен зла. Боље је уништити зло, него себе, пред лицем одговорности и пред исто-

Берлин, 5 јуна (ДНБ) Врховна команда оружане силе саопштава: На северном и на средњем делу Атлантског Океана подморнице су потопиле укупно 24.400 тона непријатељског трговачког бродовља. Јуришни чамци напали су на енглеској обали одред лаких британских поморских снгга и у смелом налету потопили су британски помоћни ратни брод од неких 6 000 тона који је пловио у саставу тог одреда и којн је био снажно заштићен од разарача. Противнапади неприЈатељских разарача остали су без икаквог успеха. Војпо ваздухоплсБСтвс последње ноћн у Средњој и Јужној Енглеској бомбардовало је постројења од војничке важности. Нарочито ефикасни били су напади на индустриска предузећа у Бнрмннгему и на лучка постројења у Четему. Преко дана Је с успехом тучен бомбама аеродром Иквик на источноЈ обали Шкотске. Приликом напада на фабричка построЈења у Северној Шкотској пуним поготком уништена Је Једна радпоничка зграда.

БроЈ заробљеннка н количина плена на Криту и дал>е се повећавају. У СеверноЈ Африци батериЈе немачког афрнчког одреда отвориле су успешну ватру на концентрапиЈе непријатељских возила код Тобрука, као и на внше британских транспортних бродова који су се налазили у лупн. На солумском фронту одбијен Је један неприЈатељски Јуришни одред. Немачка противавионска артилериЈа и ловачки авнони одбили су 2 Јуна британске нападе на Један аеродром код Тобрука п унипггили трн неприЈатељска ловачка авиона која су учеетвовала у овом нападу. Јуче после подне и предвече непријатељ Је узалуд покушавао да зађе над окл-пиране краЈеве. Том приликом Је у више махова дошло до ваздушних борби, у току коЈих Је оборено шест непријатељских бомбардера. Један Јединн авион продро Је до Шлезвиг-Хо.тштаЈна. Ноћас противник ннје залазно ни над териториЈу Рајха, нн над окупиране краЈеве.

Јуначке борбе италијанских трупа у Источној Афоици

Рим, 5 јуна (ДНБ) Штаб Врховне команде саопштава: У Северној Африцн ватра наше артилерије причинила Је знатну штету тобручким одбранбеним постројењима. Наши авнонн опет су тукли бродове и псстројења те базе. На Јегејском Мору неприЈател>ски авионн су у ноћи од уторника до среде бомбардовали острво Ро-

дос н причинили извесну штету. У Источној Африци, у областн Гале н Сндама, заједничком акцнЈом двеЈу колона натеране су у бекство непрнЈатељске снаге. Другим нападом наших колониЈалних одреда нанесени су тешки губнтпи Нигериском пуку. Наши ловци оборили су Један Харикен. Другн један авион оборен Је митраљеском ватром.

рИЈОМ.

в. в.

Потопљено осам британских бродова Њујорк, 5 јуна (ДНБ) Преиа обавештењима „Асошјетед-Прес", њујоршки поморски кругови објављују торпедовање осам бритаискнх теретних бродова са укупном тонажом од 50.000 тона. Потопљенн су тенк-брод „Вранфеликс" (13.035 тона), теретни брод „Ротермер" (5.356 тона), британскн тенк-брод „Секјурнти" (7.000 тона), и теретни брод „Дарлннгтон Каурт" (4.974 тона). Теретни брод „Дарлингтон Каурт" пловно је из Њујорка за Енглеску. У извештају се, поред тога, објављуЈе потапање теретних бродова „Рамилис" (4.553 тона), „Стар Крос" (4.662 тоне), „СнлверЈу" (6.373 тоне) и „Клен Мекдугел" (6.843 тоне).

Новн немири у Иидији услед британског терора Кабул, 5 јуна (ДНБ) Према вестима из Инднје, нехумано поступање с лицнма, ухапшеннм због политичких преступа, у разним ззтзоримЈ у земл>и, изазвадо је немире. У Бенаресу је приређена манифестажија на којој су се говорници жалили на рћаво поступање према лнцима која су ухапшена због учешћа у демонстрацијама за грађанску непосдушност. Исто тако у Лахору је прнређена демонстрацнја на којој је захтезано да се изиђе у сусрет захтевима затвореницима и да се породицама ухапшених Индијаца, које су остале без сретстава, нсплате новчане потпоре. У једном затвору у Равалпнндиу 90 затвореника прогласило је штрајк глађу, а У једном другом индиском затвору дошло је до побуне пјлитнчких затвореника.