Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 55

Београдски унивсрзитст Ђаја, Ћоробић и Мицић масонсћо — је&рејски триумбират

Ствара ое новн поредак. Стари људи, присталнце гтрошлих „демократских 44 режима, виновници наше народне трагедиЈе, који су на својим аутомобилнма 6 априла оставилн Београд и незаштнћени карод, помал>ају главе нз својих рупа. Савијају они кичме. То им није ни тешко, јер су то радили за минулих 20 годнна. Изјављују да су они одувек били за овакво друштвено уређење какво сада спроводи Немачка. Лактовн од сталиог гурања јако су им очврсли. Сада пак овнм чврстим лактовима гурају се они ка крмилу брода новог поретка, да би свесно брод скренули с правог пута. О свему и свачему се говори. И о доласку Еиглеза да нас ослободе; и о Совјетима који ће доћи да заведу комунизам. Само о једној ствари се не говори. Ту се мукло ћути. О београдском Универзитету нико ништа. О професорима уннверзитета и студентима ћути се. Ова наша највиша школа, која је требала да васпитава кашу омладину, да створн један кадар људи — национално васпитаних, којн ће једног дана као лекари, ннжењери, правници, итд. отнћи да користе своме народу, бнла је претворена у једну велнку комунистичко-јудеомасонску ложу. А на трону ове ложе седели су као „мајстори" и јеврејски агенти. Иван Ђаја и Владимир Ћоровић. Ова ложа (Универзитет) имала је у Београду и две своје филијале. Дом удружења студенткиња „Краљнца Марија" и Студентски дом „Краља Александра I". Власг на београдском Универзитету имали су комунисти, масони, лажии демократи, а сви су се потписивали са „народни студенти" или „радни студенти", итд. Овим назнвима, или боље рећи под овим маскама крио се сав овај академскн шљам. А преварен народ жалио је ове „народне" сгуденте и свесрдно их помагао. Велика комунистичка — јудео — маоонска ложа београдског Универзитета, ширила је своје разорне идеје, преко „стручних" удружења, која су постојала ка сваком факултету. Какав су циљ имала ова „стручна" удружења? Да ли стручно усавршавање студената? Не, далеко од тога! Назив „стручно" удружење био је само фирма. Када се уће у ова удружења, виделе су се по зидовима слике Карла Маркса, Леона Бронштајна и других јеврејских и комунистичких „светител>а". Годинама су се ови елементи снажили на београдском Универзитету. Међу професорима Универзитгта био Је велики број масона, неки од њих су били и министри, којима су давали моралну помоћ Јевреји. Они су плаћали све демонстрације и манифестацнје, које су студенти приређивали у њихову корист. А било је н „модерно" и „савремено" бити масон, комуниста н англофил. Тако су ове ,модерне" идеје, захватале сву студентску омладину. А идеја слободне љубави, била је полазна тачка. Она се спроводила и у пракси у дому студенткиња „Краљица Марија". За време школске године васпитавала се студентска омладина, учила је теорију комуннзма, а за време лета одлазила је на село, агитовала, уништавала и тровала све оно што је остало честито и поштено; увукла се у село и уништавала последње остатке моралне снаге нашег народа или пак за време лета друг-комуниста н другарнца-комуннсткиња, који су иначе „колегијално" живели, кренули у село да продају књиге Ернеста Толера. Сваке недеље састајали су се ови студенти на челу са њиховнм „Акционим одбором" у дому студенткиња „Краљнца Марија". Ту су се доносиле разне резолуције у којима се тражило све оно што су Јевреји хтели. Једне недеље „Акциони одбор" донео је резолуцију у којој се тражи укидање закона о ограничењу школовања Јевреја. Резолуција је бурно прихваћена и поздрављена. Отпевана је „Интернационала", а затим се дигао један Јеврејин и захвалио у име свих осталих Јевреја, својим друговима, комунистима. Па упитаће се неко, да ли Јс било на београдском Универзитету и исправних националних студената? Да, бнло их Је, врло мало. То су били они коЈи су бацани напоље са Универзитета. То су билн они коЈи су злоставл»ани на сваком кораку. Њиховом крвљу поливана Је свака степеница београдског Универзитета. Јер су се борили за правду, јер су се борили против свих разорних и подземних сила.

То су они коЈе је београдско Јавно мњење назвало „фашистима" и „немачкнм плаћеннцима". То су онн коЈима Је у последње време био забрањен улазак на Универзитет и коЈи су трпели нечувен терор од стране масона, ЈевреЈа н комуниста, коЈи су добилн нарочитог маха за време док су Универзитетом управљали Иван Ђаја и Владимир Ћоровић, масони и Јеврејскн агенти. Врхунац овога нечувеног терора достнгнут Је за време ректора Петра Мицића који ништа ниЈе учинио да би се терор спречио. Када су се жалили националисти, секретар једног факултета одговорно Је: да више не гарантуЈе личну безбедност. То Је било пред 27 март. Да је Иван Ђаја био заиста јеврејски агент поред многих доказа навешћемо само један. У Београду је постоЈала „Јуднна говорница" у Јеврејском дому у улнцн Краља Петра 71. Са ове говорнице недавно Је говорио и Иван ЂаЈа. (О Јудиној говорници бнће посебно речи). Шта су државне власти учиниле у погледу Универзитета? Нншта. Оне су говориле да Универзитет има аутономиЈу и да оне ту не могу ништа. Па шта је била у ствари „аутономија" Универзитета. То је био закон коЈи је штитио комунисте н масоне. Професори уннверзитета крнли су се иза „аутономије". Али било је и других ствари. Постојали су разни фондови, којима су они руковали. Па то Је сЈајно. Ту Је било и новаца. Нове професоре бирао је Универзитетски сенат. Бирани су само они за које се сигурно знало да ће играти онако како свира неколицина професора коЈи су Универзитет сматрали за своју баштину илн дедовину. А дешавало се да Универзнтет ниЈе радио Јер нема шта да ложи. У исто време читан Је оглас у иовинама како београдски Универзитет нуди извесну количину угља на продају. Па ко би онда био луд укинути аутономиЈу. Та су времена била лепа, то Је била аутономиЈа београдског Универзитета. Ово Је само бедна слика свега онога што се тамо дешавало. Покушаћемо да изнесемо наше мишљење и наше жеље у погледу будућности београдског уииверзитета. На Београдском универзнтету треба извршити Једну снажну дезннфекцнју, да се унипгги сав онај шљам и гадилук и сав окаЈ смрад којн на њему влада. И када се буду тражили кривци за пропасг бивше Југославије, када им се буде судило, што жељно очекује сваки поштен грађанин, треба их потражити и на универзитету. Тамо ће их бити повећи број. Када почне Универзитет своЈ рад, требало би свим овнм комунистичко-јудо-масонским елементима забранити даљи улаз у зграду. Да не куже само ваздух, да не груЈу душе оних генерацнја коЈе треба да дођу да стварно уче и раде. Мислимо да претходно треба испитатн гтргђашњи рад сваког поједлЈгог професора и студента Од њиховог пређашњег рада зависиће да лн ће добити и пропусницу за улгз у установу, која више неће бити масонска ложа, него, у :: сеом «ор*тку. храм науке. Они коЈи и не добију ту пропусницу, добнће пропусницу за седиште на оптуженичкој клупи, где ће одговарати за своја дела. Ако се ово не учини, онда боље и не почињати с новим радом. Изгубили смо слободну државу, на чиЈем су „аутономном" Универзитету одјекнвали револверски метци. ВеруЈемо у нацноналну свест нашег народа коЈи ће бнти толико свестан да прихвати нови поредак, коЈи носе моћне немачке армиЈе кроз целу Европу. ВеруЈемо да ћемо ваљда сада моћи слободно наставити наш рад на Универзнтету, кад то нисмо моглн у нашоЈ „слободноЈ" државн. Жарко Чакић

V моменту нзлста нсмачких авиона београдски радио да|е музику за игру Командант Београда остабља барош која гори без пожарне чете Тајанствени нестанак београдске полнције

У чланку „Ко Је крив за злочнначку дезорганизациЈу у Београду од 6—12 апрнла?" постављено Је н питање „Где је Пожарна команда била?" Пожарна команда ГПБ од 6 априла, када је у 3.23 часа дат први знак за опасност ,била је на ногама, опремљена и спремљена да заштити имовину и животе грађана од пожара у случају напада. У 5 часова дат Је сигнал за престанак опасносги. Ја сам за све то време тражио телефоном обавештење и од полиције и од станице у Таш-Мајдану и од Команде Београда, алн сам свуда добиЈао истн одговор: „Овде је дежурни код телефона, не знамо ништа." Око 5.30 часова јавили су ми из Земуна да нам Је Немачка објавила рат. Пустно сам радио: наш Је ћутао, а немачка станица Је упућивала позив Јужној армији да се бори и да се покаже као и Западна армија. Наш радио је доцније свирао неке игре са плоча. Био сам збуњен, Јер нисам могао да веруЈем да немарност може да иде дотле да нам се обЈављуЈе рат у коме Јединице за напад иду брзином од 400—500 км на сат, па ипак да нам нико од позваних не да макакво наређење или обавештење о томе. У 7.05 часова сирене су понова дале знак за опасност. После 2—3 минута почело је бомбардовање Београда нз авиона. Значи, да су наше обавештаЈне н осматрачке станице приметиле неприЈател>а тек када Је био 10—15 км од Београда. Ово ниЈе немарност, ово је злочин за коЈи Је казна смрћу н сувише мала, ништавна. После прве збуњености код грађана, почелн су у Пожарну команду да стижу позивн за помоћ преко телефона или преко лица коЈа су очајна и избезумљена долазила у зграду Команде. У исто време почели су да долазе и обвезници обавезних пожарних чета коЈима Је одмах дата опрема и упућени су на своЈа места. До 8.05 часова Јављено Је за 187 пожара. Тада су престалн да функцнонишу сви телефони Пожарне команде, чак и веза са обавештаЈном станнцом у ТашМаЈдану била Је прекинута, тако да сам био принуђен да одржавам везу са њом помоћу пожарника постављених на сваких сто метара. У 8.15 часова нестала је вода у водоводноЈ мрежи, која Је била бомбардовањем искидана, па се морало ићи за воду на Саву и Дунав, једино је краЈ до „Мостара" нмао воду, али тамо ннје нн било пожара. Сва кола за гашење н свн људи Пожарне команде, заједно с обвезницима, седам пожарних чета формираних и обучених по Уредби за заштиту од напада из ваздуха, а и по плану за одбрану, били су на терену и вршнли своју дужност не склањајућн се за време бомбардовања у заклоне. Али је лн било могућг, и поред свег пожртзовања н немарења за живот, угаснти са 12 пожарничких аутотенкова око 200 разбукталнх пожара н то у граду коЈи је остао без воде? Ја мислим да ће ми сваки признати да је то било апсолутно немогуће. Оволика опрема је довољна за Једновремено гашење највише 3—4 пожара. Рад Пожарне команде, свих њених службеника, био Је непрекидан и дању и ноћу. Успело се ипак да се локализуЈу многи пожари н да се спречн катастрофално ширење ватре на неупаљене зграде и делове града. То се сада може јасно видети н консгатовати. У четвртак, 10 априла, ниЈе било пожара у Београду. Киша коЈа Је падала неколико дана помогла Је да се угасе пожарн н под рушевннама.

Наше »даме« у прошлости и садашњости

Слика из првих дана европског рата. Ни код нас у земљи ниЈе баш каЈбол>е: социално зло се осећа Јасно и свуда. Много неправде и много незбринутостн. „Хумана" друштва цветају, даме су упослене, преко главе. Одбори, претседни-

Поглавник у посети влади Рајха Беч, 5 јуна (ДНБ) Како јавља бечка агендија Зидост-Функ из Загреба, Поглавник др. ПавеЈшћ, у пратњи министра унутрашњих послова др. Артуковића, министра спољних послова др. Лорковића и друге господе из своје непосредне околине, отпутовао је данас, на позив владе Рајха, у посету Немачкој. Поглавник и његови пратиоци по свој прилици ће сутра пре подне стићи у Салцбург.

Потопљен британски разарач „Енкаунтер" код Крита Берлин, 5 јуна (ДНБ) Према исказима војника, заробљених у ваздушним и поморским борбама код Крита, иемачки борбени авиони су потопили британски разарач „Енкаунтер". Британски адмиралитет, коЈи је досада признао само потапање три крстарице и четири разарача у борбама код Крита, Још ниЈе објавио губитак „Енкаунтера" и уништење Још неких крстарица и разарача. це, потпретседнице итд. ИзбиЈе скандал — али се некако све заташка. Отмене даме на скуповкма н састанцима, по друштвима, уз чај, по салонима богаташких домова — плету. Кад се не коцкаЈу — наравно. Шта плету? Чарапе за пољске, за француске војннке! Вредно лете игле. Јер, ко би тим великнм земљама помогао, ако не ми! Код нас је све у реду! Нигде у домету тих дама нема невоље и беде коју би оне могле ублажити. Зато оне раде за далеке земл>е, мало те не и за Кинезе Чанк-кајшека. * Шта раде данас те даме? Невол>а им Је данас Још ближа но онда. у оне дане. Да неће плести за американске воЈнике — те снроте људе коЈи су нас тако издашно и обилно помоглн? Да неће плести за несрећне бегунце са Симовићем на челу, коЈи се „злопате у иностранству"? Или за Енглезе на острву? Све је могуће. Али Је немогуће да нм падне на памет: шта све могу учинити за оне несрећнике наше у ропству. Врло је отмено било радити, врло снобовски, за далеке светове „сигурних" пријатеља. Али Је тако „просто" бринути се о непосредноЈ беди своЈих одиста блнжњих. Не видимо н не чујемо нншта о некаквоЈ организациЈи у том смислу. Није то „отмено" — свакако! Б.

Пожарна команда Је организација пасивне одбране коЈа Је Једина била активна до максимума и вршила своЈ посао исправно, и то не само свој, него н посао предвиђен за друге Јединице пасивне одбране. Пожарна команда Је вршила и санитетски посао, скупл>ала и своје н друге рањенике и носила их у завојиште и У болницу, а тако исто покупила 237 иртних и однела их својим колима да се сахране. Пожарна команда је вршила и техничку службу: уклањала рушевине, омогућила саобраћаЈ и обарала зидове у унутрашњост зграда да не би пали на улицу. Пожарна команда је вршила и полициску службу, Јер није дозвољавала да се на местнма где је она радила и у ближој околини врши пљачка. Ја сам отишао 7 и 8 априла код управника града Београда н умолно га да постави стражу по варсши, нарочито од Калемегдана до Славнје, па да спречи пљачку коЈа Је узнмала све веће размере и која Је нанела грађанима штету можда исту, колику и ватра. Пљачкани су велики магашти и радње препуне робом коЈе нису биле упал>ене. Пл>ачкана Је роба коЈа ниЈе горела, као и роба која ниЈе могла да гори, али Је претстављала велику вредност. а исто тако драгоценн накит и новап. Нажалост, управник града Београда мало је или нимало послушао моЈу молбу и савет. Ја сам из порушене зграде Команде Београда узео десет пушака и дао их пожарницнма да онн употребе то оружје против пљачкаша. За пожар Народне библиотеке нико ниЈе Јавио, Јер да Је урађено то, свакн ко познаје мене, коЈн дајем Једну трећину своје плате за књиге, мора да верује да бих и сам рукама вадио из ватре упаљену имовину, књиге и документа Народне библиотеке. На несрећу, понова кажем, ннко ннје јавно за тај пожар. Априла 11, око 18 часова, приметио сам и међу полицнским и међу самоуправним функцнонернма неко договарање н неке разговоре насамо. Ннсам знао о чему Је реч. Око 20 часова већина од њих се изгубила из склоништа у гимназнЈи до Таш-МаЈдана и из пећине Ташмајданске. Аутомобнлн су одлазнли и нису се враћалн. Око 22 часа чуо сам да непрнјатељске трупе треба да уђу ту ноћ у Београд и да се све власти повлаче из Београда. Пнтао сам Команду Београда н реклн су мн да Је непрнЈатељ код Беле Цркве и Алибунара, да улази ноћас у Београд и наредили су да са колима Пожарне команде пођем правцем Обреновац-Ваљево, где ћу наћн команданта Београда, под чијом је командом била, према уредбн с заштитн сд напада из ваздуха, и Пожарна команда ГПБ, као н целокупна организацнЈа за одбрану од пожара. Наређење команданта Београда, којн нам Је претпостављенн, морали смо да извршимо. Од 22.30 часова 11 априла до 2.30 часа 12 априла ,докле Је радио телефон у Таш-МаЈдану, тражио сам непрекидно управне, самоуправне нли н воЈне власти, алн нисам могао нн са једним доћн у везу, Јер су сви били већ побеглн. У 3.30 часа 12 апрнла кренуо сам, према наређењу команданта Београда, са 49 пожарннка ГПБ и 15 обвезника правцем којн ни Је одређен. Наш одлазак није био удаљење нли бежање, Јер сам бно потпуно свестан да из града у коЈн неприЈатељ улази и коЈн внше неће битн бомбардован, одлазнм у градове коЈн тек нма да буду нападнутн. У Београду је остало 20 моторннх кола, од којих 7 аутотенкова и 200 људн (7 чета) да укажу помоћ у случаЈу пожара. То Је више него довољно за нормалне прилнке. У Ваљеву нисмо нашлн команданта Београда. Рекли су да Је у Ужнцу н отншао сам тамо. Када сам га нашао, наредно ми је да се Јавим претседннку Ужичке општине н да браннмо град од евентуалног напада н пожара које буде напад непријатеља изазвао. Претседник Ужнчке општине ннје хтео да да место за кола н храну за људе н командант Београда ме Је упутио, заједно са војном пожарном четом у Рогатицу. У Рогатицн сам се Јавио команданту V армије и затражно, пошто су немачке трупе већ улазиле у град, да се вратнм са јединнцом у Београд, што мн Је одобрено по дозволи немачког команданта места, којн мн Је у одобрење унео нумере кола, броЈ мотора н броЈ људи. У Београд смо се вратилн 19 апрнла са 7 кола н 64 пожарника. ВоЈна пожарна чета Команде Београда ннЈе се вратнла с нама, напустила је своЈа кола н растурила се свакн на своЈу страну. Овако Је било. Ја мислим да за цео овај нзнет рад Пожарна команда ГПБ заслужуЈе да буде похваљена заједно са своЈим командантом, јер је она једина учннила све што је могла за спас живота и имовнне грађана Београда, не презаЈућн нн од опасности нн од погибиЈе, што се вндн и по томе што је имала 6 мртвих н 15 рањених. М. Мнлисављевић, командант Пожарне команде Г. П. Б