Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 61

Генерал Симовић командујс енглеском н ајамничком арми|ом у борби проти в Француза у Снрнји

г прде:

Министар Рајха д-р Функ о немачко! привредној политици

Неоспоран лакташ и лакеј Енглеске Душан Симовић, нажалост до с! ора наш армиски ђенерал и атентатор на Југославију, коју је годинама рушио и обноћ срушио — управо срушио је 27 марта ове године, када је помоћу енглеских пара најмио шаку људи и злоупотребио положај команданта ваздухопловства да би се дочепао власти — тај исти Симовић постао је командант неке армије у Сирији и напада Французе и Француску! Он, који је тако „успешно командовао југословенским армијама", ево га командује некаквом шареном енглеском армијом у. Сирији!? Значи да Енглези или не знају његову вредност нли немају кога да поставе на такво место, па се ухватили за Симовића! Енглези су убили Александра Карађорђевића у Марсеју, уз асистенцију француске масонерије и светске јеврејштине, чим су осетили да се почивши Краљ приближује Немачкој, а сада су нам уништили земљу, сатрли Југославију преко најамника Симовића, чим су дознали да је Југославија пришла силама осовине! Два највећа злочина извели су Енглези са два најмљена човека! Са Черноземским убише Краља Југославије у Марсеју 9 сктобра 1934 године, а са ђенераПоручник бојног Орода Херберт Шулце одликован Витешким крстом са храстовом гранчицом Берлнн, 13 јуна (ДНБ) Вођа Рајха н врховнн заповедник оружане снле одликовао је поручника бојног брода г. Херберта Шулцеа, команданта једне подморнице, Гвозденим крстом Витешког реда са храстовом гранчицом и упутио му следећи телеграм: „Дивећи се са захвалношћу вашем јуначком залагању у борби за будућност нашег народа, одликујел, вас као петнаестог официра Немачке оружане силе Храстовом гранчицом уз Гвозденн крст Витешког реда, а поводом потапања 200.000 тона непријатељског трговачког бродовља." Потопљен евглески монитор „Терор" Берлин, 13 јуна (ДНБ) Како ДНБ сазнаје са добро обавештене стране, потапање монитора „Терора" од 7.200 тона — што де сад потврдио и енглески адмнралитет — претставља нарочито осетан губитак за енглеске поморске снаге које оперишу на северноафричкој обали. Монитор -је био оспособљен за обалске нападе. Такве јединице могле би да се назову најтежим „пловећим батеријама", пошто су опремљене — као и најјачи бојни бродови —- топовима до 40 см калибра. Одлика ових монитора је да изванредно плитко газе тако да они могу, насупрот бојним бродовима, да оперишу у плитким водама и да стога буду употребљени претежно за обалска гађања. После губитка „Терора" британска морнарица има још свега две овакве јединице. Крпљ Борис код Нусолиннјп Рим, 13 јуна (ДНБ) Званично се саопштава: Приликом посете италијанском Краљевском Пару у Сан-Росору, јуче је у палати Венециа бугарског Краља Бориса примио Мусолини. Разговор је трајао око два часа. Никакав компромис са Холандском Индијом Токио, 13 јуна (ДНБ) „Јомиури Шимбун" доноси један разговор са г. Јошизавом који је изјавио да неће доћи ни до каквог компромиса са Холандском Индијом. Према томе г. Јошизава не види никакву потребу да отпутује 29 јуна за Холандску Индију, где би дошао у додир са претставницима тамошњих власти. Упорним држањем Холандске Индије ситуација постаје све тежа.

лом Симовићем минираше и 27 марта 1941 растргоше Југославију! Бог и народ им судио! Да је Симовић био обичан најмљени и добро плаћени енглески агент сведочи нам најбоље његово ново именовање! Чујте Срби и почујте: Симовић командант армије против Француза и Француске! Зар Срби нису патили и дубоко осуђивали напад бегунца и кукавицеЕнглеске на уморног борца-Фрацуску код Орана, Дакара, Сфакса и сад V Сирији. Зар један бивши српски ђенерал да командује јединицама које нападају раскрвављене али јуначке батаљоне који бране Француску, далеко од своје отаџбине. Ето српски народе шта си дочекао! Дочекао си да ти Душан Симовић и разни други Симовићи сруше најсветију творевину-отаџбину, крваво изграђену од Немање до 27 марта 1941, и да „српски 1 ' ђенерал поведе најмљену, шарену, колонијалну војску са јеврејским четама из Палестине против великог француског народа! Оснивач наше државе Немања пропустио је немачког цара Фридриха Барбаросу, који се борио против непријатеља Хришћанства, да с војском прође кроз нашу земљу, пре скоро 900 година! И није само немачку војску пропустио, него је и пријатељски дочекао и у Нишу угостио, па је са својом војском пратио и испратио, а за ту услугу стекао је у немачком цару верног пријатеља и проширену велику државу, док смо ми преко издајице и енглеског плаћеника Симовића изазвали рат са Немачком и изгубили, управо прокоцкали све што смо стекли од постанка државе до данас. Нема већег злочина од издајства, ни већег злочинца од ђенерала Симовића и његове дружине! Нека су проклети. Миодраг М. Савковић уредник „Малих новина"

Беч, 13 јуна (ДНБ) На позив рајхслајтера Балдура фон Шираха, претседника Друштва за Југоисточну Европу, протектор друштва г. Валтер Функ, министар Рајха за народну прнвреду и претседник Рајхсбанке одржао је пред члановима поменутог друштва предавање о немачкој привредној политицн. У уводу министар народне привреде одао је признање раду Друштва за Југоисточну Европу, основаног на његову иницнјативу, истичући значај Друштва за везе између Беча, немачке дунавске метрополе и држава Југоисточне Европе. Министар Функ рекао је да је Беч „гостински дом" у који улази и излази све што има везе са прометом измсђу Средње и Југоисточне Европе. Развијајућн ту мисао, министар Функ је опширно изложио у коликој је мери привредни развој последње године оправдао поверење у јединство Европе које је на путу остварења, а које је у привредном погледу на много поља већ сада права стварност. Министар народне привреде затим је опширно изложио у коликој мери поменута стварност почива на темељима, методима и успесима немачке привредне и трговинске политике. Том приликом је министар напоменуо да је немачка спољна трговнна у години 1940, како у погледу извоза, тако и у погледу увоза, углавном опет на предратном нивоу. Затим је министар г. Функ рекао: Ствара се велики европски привредни простор. Начело реда које заступа Немачка исто толико одбија схватања о

крајњој аутаркији која силом околности мора довести до сиромашења сваке привреде, као што с друге стране одбија претерану међународну поделу рада која не води довољно рачуна о политичким и привредним потребама појединих народа. Нити треба да се врши насиље над привредно слабијим нити треба тежити превласти у свету. Ми никако не желимо да наметнемо свету своје методе, нако сам успех речито говори за ваљаност тих метода; иако смо мишљења да би ти методи могли да послуже као добра основица за нов светски привредни систем. Али морамо да устанемо против тврђења да наши методи искључују привредни споразум и сарадњу са привредним просторима који раде по другим методима. Захтев за слободом приступа на пијаце свих земаља нипошто не сме да значи да је то средство којим ће се конкуренцијом сломити све друге привреде. Исто тако т.зв. „слобода мора" не сме да буде слобода да се сваки такмац по нахођењу искључи из светског привредног живота. Ако је у таквим појмовима коначни смисао борбе која се води против привредне политике народа који — руководећи се својим властитим народним привредним потребама, — воде одређену привредну и трговинску политику, подешену за одређен простор, разумљиво је што морамо да се одупиремо таквим намерама. Наш систем клиринга ни сад ни за будућност не искључује сарадњу са другим снстемима." Зтим је министар рекао:

Нећемо да знамо за међународна правила игре аутоматнзма злата, пошто нас тај поредак чини неслободним. Иначе, међутнм, немамо ништа протнв нстинског златног важења. Додуше, наша валута почива на радној снази народа и на ауторитету државе^^обезбеђена^Је^уторитативном^Јто цена н надница н диригованом ол стране лржаве прнвредом, з нарочито днригованим новчаним и креднтним прометом. Вредност валуте не смеју одређиватн међународне снаге н међународнн утицајн у чијем стварању нисмо у стању да учествујемо.

У социјалној држави каква је национал-социјалистичка Велика Немачка не може бити вредности новца коју одређују међународни утицаји, већ само и једино вредности новца која се одређује на националној и социјалној основицн. Ако се посматра из Немачке, проблем злата уопште више не претставља никакав проблем. Према томе питање злата не може да послужи као разлог онима који би желели да се изјасне протнв наших трговинских и валутних метода. Рајхсмарка је постојана и остаје постојана; она је већ данас валута која доминира у Европи, па ће и после закључења мира бити одржана на данашњем стандарду. Убеђен сам да ће се по завршеном рату међународни проблем валуте

Када ће се исплаћиватм принадлежиости пензионерима и породицама заробљених официра

Главна државна благајна Министарства фннансија у згради Поштанске штедионице вршиће исплату прннадлежности за месец јуни 1941 године по упуству комссара за Министарство финансија бр. 5510/П од 5 јуна 1941, по следећем распореду:

Пензнјске принадлежности пензионера стално настањених у Београду који имају платне књижице Главне државне или носе

благајне Министарства финансија код исте већ регистроване а ове слсдеће контролне бројеве:

јуна пре подне

са бр. 1—

600 по подне са бр.

601— 1.200

» м (?>

„ 1.201—

1.800

1.801— 2.400

„ „ 2.401—

з.ооо „ „ „ „

3.001— 3.600

„ „ „

„ „ 3.601—

4.200 „ „ „

4.201— 4.800

„ „ „

.. .. 4.801—

5.400 „ „ ., „

5.401— 6.000

„ „ „

„ „ 6.001—

6.600

6.601— 7.200

,, ,, ,,

.. „ 7.201—

7.800 „

7.801— 8.400

»» „ »»

„ „ 8.401—

9.000 „ „ „

9.001— 9.600

»» „ »»

.. ,. 9.601—

10.200 ,. ,. „ „

10.201—10.800

» „ „ „

, „ 10.801 и

на даље.

Пензијске

Српске православне

цркве стално

принадлежности

пензионера

њених у Београду и

то:

30 јуна са почетннм словима презимена од А до М 1 ЈУча » •> >. »» „ Н „ Ш

Принадлежности заробљених официра I и осталих службеника по струцн Мнни-

старства воЈСке и морнарице чиЈе су породице стално настањене у Београду и то:

21 јуна са почетннм словима презимена од А до В 2 3 „ „ - - 2 4 25 „ „ 26 „ „ 27 „ „ 28 „ „

Г ,

. и

Ј .

, љ

М ,

, о

П ,

. Р

С „

, т

У »,

. ш

Приликом пријема принадлежности дужни су сви пензионери-ке као и породице заробљених официра н осталих службеника Министарства војске и морнарице да поднесу прописне пријаве, које ће узети код Пореских управа у Београду и портира овог Министарства уз цену од 1.— динар. Пријава мора бити читко и најсавесни/е испуњена, нашта се нарочито скреНе пажња с обзиром на последице које би наступиле услед лажних података. Они пензионери који су своје пензијске принадлежности прнмали од Главне државне благајнице н пре 6 априла 1941; а стално су настањени у Београду дужни су приликом предаје прнјаве показати на увид потврду надлежног кварта о предатој пријави становања. Овако исто имају поступити н породице заробљених лица. Напомнње се, да се ни једном лицу, које није стално настањено у Београду

нсће моћи извршити исплата принадлежности на каси Главне државне благајпе, него се такови имају обратити надлежним касама, како је то наведено у Упуству Комесара за Министарство финансија бр. 5510/11 од 5 јуна 1941 године. IV Наредбодавци Ае поднети платне спискове најкасннје до 20 јуна 1941, а исплата ће се извршити почев од 23 јуна 1941. V Пензиоиери настањени у Београду а ичају платне књижице издате од других каса — финансијских дирекција а нису регнстроване код Главне државне благајне имају се обратити за исплату својнх принадлежности београдској финансијској днрекцији. Министарство финансија (Из Одељења државног рачуноводства) (Агенција „Рудник")

моћи да реши много лакше него што то данас многима изгледа. Наша трговинска политика у свему систематски иде за тим да се робни и платни промет учине опет слободнијим и да се поступно ублажи систем принудне привреде са свим његовим прописима који коче трговински промет. Разуме се да ни после рата нећемо моћи без државног надзора над робним и платним прометом са иностранством, као што данас широм целог света уопште нема земаља у којима, било у ком виду, нема извесног државног надзора и државног уређења платног промета са иностранством. Оно што је наша привреда постигла у рату, заслужује свако признање. Разуме се да је сваки разумни привредник данас начисто с тим да јединствене успехе које је немачка привреда постигла од доласка на власт национал-социјалистичке странке наовамо, а нарочито за трајање рата, треба у првом реду захвалити генијалности нашег Вође у управљању држазом и људима, снажном замаху и иницијативи, која одушевљава и потстрекава све и свакога, маршала Рајха Гериига, као и стваралачкој снази која потиче од идеје велике душевне и стваралачке заједнице радних Немаца, идеје која је оличена у немачком фронту рада. Да није било силнога предузимљивог полета и да није било пожртвовања немачког радника који не зазире ни од труда ни од одрнцања не бнсмо ни постигли ове јединствене успехе. А прн том треба имати на уму да се велико привредно стваралачко дело нашег великог доба тек налазн пред нама. Наши непријатељи су досад на управо смешан начин потцењивалн силну немачку пронзвођачку снагу која н данас још расте све даље н даље, и то упркос томе што сами догађаји све наново најречитије доказују нашу материјалну и организаторску надмоћност. Против Енглеске сад је устао тако рећи ратни потенцијал скоро целе Европе, а извесно је да Европа још никако није дирала у своје последње резерве. И борба сретстава за производњу већ је одлучена у корист сила осовине. „Генерал време" који се тобож бори на страни Енглеске канда је себи дао и сувнше времена... На крају свог говора миннстар г. Функ дао је израза свом непоколебљивом убеђењу у коначну немачку победу, оснивајућн то убеђење на досад чостнгнутим значајним резултатима немачке привреде. Дкционарскнм друштвима Позивају се сва акционарска друштва (новчани заводи на акционарској основи, индустрнска, трговинска, транспортна. осигуравајућа и остала друштва, као и подружнице нностраних акционарских предузећа) која имају своје седиште на подручју Београда, Земуна н Панчева да се неизоставно, а најдаље у року од пет дана од дана овог огласа, прнјаве Одељењу за банкарство и осигурање бившег Мннистарства трговине и индустрије (улица Мнлоша Великог бр. 14—16, IV спрат, соба бр. 19а) од 9 до 12 часова ради пријема формулара и упутетва за његово попуњавање. Строго ће се казннти свако акционарско друштво које се овом позиву не одазове .