Ošišani jež
ПЕТ КРАЉЕВА
гутггв цео св«г па с« нико н« буни, а мени не да|у нн |ре%шу м»{куl
ЗАКОНОДАВСТВО Предлози нових закона
Првлеедимту ГЈржмхжеве птрољис асутиптс упућени су иа *шосгрдаст»» још м о»и поадлоaas ашмшж: Марвја K»p®hophea«k . Хохтџојн!sм - Затирмнгев: Поеддог • вкшаш х дсмгунама Зжкоил • удакн>пгом кадржавању. Птар Ktopakopbeenh: Гкмадлог Swc«a » тактд&жтнвиг удооавт » тЈж«.
Дража Михтловић: Предлог Закона о одузимању глава свииа о«има којима је још случајио остал* на рамеиима. Др. Мплав Гавриловић: Поедлог Закова e за&раии земљооадишчхе страЈже, свих земл>орадника a »еасљооадње уопште. Пјредлоан ових »акона предати cj редакнноном одбору _Јсжа“ оа moraMMi
Нова ситуација
EpMMi Штт гт&Му.
АНСА ЈE ПОСТАЛА САМОСТАЛНА
У Р*шу fc etn л*ш» бсфшто ктетлш джкастор Рајт«*«. Садааје се да је господин генсрални директор шжазао много »Iтер!зсов»l>а и разумева«,а зз враимке у когима радл талијаискд штамп*. На шжјвму ко.ји му је гериредила тхтијалћка нови-
иартка апапхнЈа АНСА ои le ивдавио да le спреман да АНСИ по!шаље csoje стеиографе, своје новинарв. своје преводионе на талијански језик. сво.ја упутства н уопште сваку помоћ како би оспоообио АНСУ да постане самостална новннарска агениија.
Заједнички интереси
HegMfc; E, мо| Днте! Видиш, ми ве* н ево| пист имамо r Бео-, граду, а аи ниита! Швеаи«: Море, Ммван«. св« је то сад наш*l
ПОЗАЈМЉЕНА ПРИЧА „ЈЕЖА" „ГОЛА ФАКТА"
ilipUHa једног парШнаана)
Довезош« ме'- ту код једног доктора, због неке ране: из napтизанског краја авионом ме спроведоше. Чувени доктор. Није шала два презимена човек има! Значи најистакнутији опеци.јали{гга. Истина, и иоја рана ниЈе накар каква: немачки метак и сад ми ie у грудима, два палца од орца. то је, тако рећи, мо.ј conстпеии метак. трофеј. Е, пл овај спедијалиста ие гтпегледа, огшпа н рече да, акр метак не смета много нека га.
а после оата, у слободном воемену, можемо га и извадити напоље. Другари партизаии забринуше се прво време за мене, а ја сам »х тешио: I Ситница, кажсм, ништ*. Баш -Ктратно, другови, Ја сам сад дсзет грама у тежини тобио... то је. кажеи, о мени Једаи песник узгрсдно рекао: „С одовом у груд ма н жећу за осветом“_ И, разуме се, млатио сам Немце заборављајући на метак. Ја сам ту бледу немоћ сад доста добро -разумео: Немац без текка то ти је исто што., и пуж без кућице. Он у борби не воли самостално да ради. А ту hv га већ ја или умлатити или поеварити. Или, пак, н једио н друго за.јед,но_ А то што ј« једиом Мемцу успело да мн оробушн грудпи кош то нема зизчаја; то ме је он од страха рашио. И то мм је вајии стрелац: са четрдвсет кораха није ио-гао у срце да погода Ено, »ол мог nouohника, партизансхог осматрача Васе Воско-бо.ј|Н,и:кова, груди су, нагвример, тако огромне величин« да је чак ивмогућно поомаг шити их. То су тн такве гоуди да кад би их мало разблажио. што кажу, за тројицу би било до-ста, Е, па са Васом т-и ј.а увек у осматрасље идем. Богами. способно детаице. Само ie суаише заљубљив, ћаво једам, Из погаеког села морам га просто силом вући: ухватим ra лепо за косу и силом га бдвучем од неке девојке, А он, ћаво, одлази а стално се овсреће за својом птичицом и шал,е jo.i пол>упце-_ Сад се он већ умирио: залепио се за једно слабо насељело местаалце, накмеркао соби вереницу ■ само за њом уздише- У изијидшгцн је почео добро да ради, само је сувише жустар: треба | га кбчити. Краје-м гарошлог лета набасасмо ја и Васа прн извићању иа јоаакав ириаоо; немачкн скјшииши, њих пет, намислише да се #к\п«му у ввликом језеру. Осили' ли се, замислите! Алиl за поди! зање иорала поставише у ибуњу стража-ра код одела. А сами отпливаше доста дале-ко, пливају да кажем доста слабо, женски: лупају ногама по води и ; после сваког ударца избацују из воде „држаани" део_ Ми се пришуњасмо ближе и ја рекох Воскобојнико-ву. по-гса-1 зујући на стражара: I Васо, друже, оси-гурај овоме ' гробиицу... ! Он му ce привуче са стгоемним бајонетом, уокоро се в-рат-и и рапорти-ра: Уми-рио сам га„ Добро је каже-м Васо. Меето наше-г бадомета ie v не! мач-кој слабини... А њему већ гор-и у очима а пр-сти покгравају: Допустите ми сада, каже, да се са овим пливајућим фрицевима поразговарам из аутомата... Е, мој Васо. не рзди се то та-ко. Мене ла-рма не занима; ia
сам миран човек... Ја сам једном имао прилике да ловим голе фрицеве у куиатилу, ваљда ћу их нвкако и у језеру похваггвти... Преобуци се брзо v уквформу немачког стражара. Васа ме мије разумео в чак с* у»ре«lи: Заигго да се увлвчхш у tm прљаво рухо? Још hy се нашгниги оних немачких блондина_ Ево зауито: шмаш да иами граваЈИ iKHio'i«.« страждод. *лв>СТВО МУ Иема:|КО... С)н се б-рзо пресвучс н стлдв на место уподобљеног Немца. Иочепркам мало no официрским блузама, из швштоља аоалдмм метке и уопште оружје штттт безопасним. Ваеи нзреднм да стоји лећима окреиут шрема ieзеру и да of нс шеће док rs мв поаовемЛегнсм т BBsrepesete ■ чвж«к. Кад, ceo оочеше као кабе да излазе нз језера аемачка гола фактд Дадох им д« с« обукг, o'mamљају -4- као што долнкује. 3» тнм безбрижним хораком жзл»зим из жбуња са зутоматом ■ кажем им немачки; Халт, псећи сикови!,_ Ови се x»?r&iv sa (шаггбљж кврцчају орознма и глвсао е* чуде: Вас ист дас?.„ Ни бриге вас, кажем, с*е к »ст)ав«о_ На»дРЈ»љ« куи*њвl Т&дд се јсдаи а«а®в o&ev-tzfr* наит оетн стражар* м bkkiiv му да пуца; Фајер! комалдуЈ*. Море кака* фајео. yi. в*тр«, кмжем км ја. tu ceo вам ии *eh дали пфефера, аапржмла смо вам чорбу._ Они опет: Вас ист дас? Шта ти k и«»оанат?»? кажем. Васо. ходн де. Рефв" ри,ши им како стој« ствар... Васа прилази reraivha се, пљуиу преко левог ранеш ■ »ечв; Гутеа морг« И додаде гакну реч*гу коју tt* пред мамом н« пред татом коћеш рећи. Нешто на рачун његоое мајке Севну аатим очима, л од трн прста иалрав* чувсадг међуктроднх комбииашиу. Форштајн? iTMTi. У **шим језерима хоћете да се купате.. И одаеех вредлЕхе; , Хајде, 'Даиило OcjbbomsSis; све да кх покок.амо... , Нисам допустио: није ред. шт* да радиш._ А и у штабу cv rsoтребии рајш paarosopt Вао», е*ж> уздахму и поче д« ос гда#< свлачи у сопствево одело. Укр.атко, њих петорн!цу поведосмо према партизаиском штабу. Успут нас обасу безобоазиом патром иемачка патрола. Оф*цирчићи сс узврдаше и tpoihut морадосмо да изгубимо... Еас« хтеде да искористи ларму и да се докопа до осталих, re сам нмао мух'?' да re зааржим. Ето шта ее све дешава понокад иза лииије фронта. Могао бнх вам испричати још нешто, зли време јуфи... Извитните што сам вас уаиемионо.
Алексеј Резтнсиш
Из "фрајерске бригаде"
Завто Пугу m мз»*>мl Нал>утмт се и® меке na »eli недељу дама апстинира.
КУВАРСКИ РЕЦЕПТИ КАКО СЕ МЕСИ "ДЕМОКРАТ“ ТОРТА
У»м« сл колико ce гад виш* можв фронтовских порола, па ce самељу на замесе се са мало демагогије, na со модлом првформирају а la „двмократнја". Направм са фил са доста лицвмерia и пола чашв лин-мернв жалости, онда се све ооилато прелиј® обећањима, ра се тако сервира народу. Ако народ то нв гуто, обаКајта му атомсхв »итаминв. Ако и онда ноКе. дижи рунв! Интрига-кох. Узмв oe пола килограма твшкоћа н нввоља, нојо ce прво поосају на ратко сито. Онв којв остаиу на ситу, најкрупнијв, треба шпиковати лицемерним фразама, зачинити сее алузијама моа смо ми на »лљсти гдв бм вом бж> крај", додати на врх ножа пробацмаања „јвднопортиског система", па кувати на пари (може и на парама!). Непосредно пра изношења првд народ аалити обааезно крупним крокодилским сузама. Сервирати у што eetsHM порцијама. Пресне пажи. Узети неколико чињаница (3 до 12. према броју гостк|у), кзернутм нх наоплко, додати један пун котлић пенч фантазије (мало укваране, али не толико да c© јако ocelsa задах), два двкаграма прашка сурогат веродостојности, све добро умешлти да се матеркјлл нв распознајв одво-јено. Сервира се пресно.
САВЕТИ ДОМАЋИЦАМА
Изноишнв фошистичкв каблницв или чвтнички гуњеви најбољв се могу поново користити ако се преврну наопако, и прекроје премл моделу „забринути иародни пријатељ". Ако ie матеоија лолерана овде-онде, ла«о се може закрпити јевтиним паролама. Добро ie да се при кројењу кабаница скроји са два лица, тако да -е лако може преврнути. '**- Т ' ■ -- -41* “> -*ft . ■»*,
ПОСЛЕ ИСПИТА
—• Тат.а, што си ги срећаи човек! А што? Не мораш догодине ла мн купши ч нове књиге.
4
Л К •/[{
77 ОКТОЕАР 1945