Ošišani jež

Тошино писмо БАТА ТОШКЕ-БРЕЗПАРТИЈАЦ

Убаво народ вика: „Кад кур ■ јт остари, и кучики га за реп гршзу". Такој ти Је м у позмтиry Док см млад н цврст, иики те ие сме грицнс, а кад иало одртавиш, одмах те подбрикују како додолу. Дојдоше овеЈа млађариЈа из шуму и сокаци подаљи од чаршиЈу, na ич не бренуЈу нас cr ари политичари. А овеја жутокљунци што седеше заЈедно с меи казују: „Бре, чика-Тошке, матор си ти како метузалем ти hem се носиш c’r са помлађе генерациЈе!" А Ја зборим: Море, ви да си гледате своју работу, школу да си учите, neie за вас да се б акђете сас политцку. Пре рата иеси могаја да прајиш кариЈеру брез шесет година, а сад казују: поматор, с њег у отпаци за сабирну акциЈу. Ич не брини, те за Тошкета! Ја сам татко на парод, а c’r народ казује свбј реч у политику и социјални проблеми. Нисам ја од онија Јагуриде и кајафе што иапрајише чапарис и капитуланцију t рипнуше сас афиони у бел сает. Изеја сам голем зорт, ама несам отишеја на куде КаЈири и Пикадили. ) ВидеЈа сан сав кијамет и калабал'к и сав сам се спекнаја од муку. Кад си турим окаљке и уфитиљим бели мустађи, сам си себ не могу да познам, веђ викам: Неси то ти бре, Тошке, гој си је неки други татко на народ. Неје Тошке пезевенк, видеја «w огкуде ветар фмјуче, не петља се ои сас ћораву работу и бродоломници. Леле, млоло је полошо б рез влас и гавази и затоЈ цели јесен си берем кожу на шиљак иикако да улегием у тиЈа фронт на народ и добијем тескеру за кандидацију. Кој је окуси/а од мандат, гај ту не може да забораии ии после други белосвегски рат. КакоЈ да има, с опроштењем пундраци, салте ra нсшто подбрцкује. Несаи искаја да одмаг, биднем кандидат на csn југослааски иароди, ама барем заменик иа каидидата па еко њем иешто фали, Ја да урип. ием. Викам да сам фронташ по душу и срце, а по буквицу Још од солунски фронт, и да сам за свагу влас па и за народну. Л јок, овија пијонерци не веруЈу, па да си на сиЈаринског ouy Уиуче. ПитуваЈу за колаборанциЈу сас Јеиезу и Јерезу, na сас Дражу и оиу проклетињу мајку српску. што си имгше поголем бураг и троници. Ја им зборим: Бре, дечиња, ич се не разбирате у тиЈа аремена да ги споменеш. да се ие врћу. Јес да сам мењаја партије какоЈ кошуљке, ама сам остануЈа веран на моји принципи: Г.ас слаботине иеђу се везуЈвм. Ја па се кандидујем на сигураци}у, а гласуЈем за влалу из прин. цип, па тоЈ ти је. Несам никад бија спрођудржавни, ни под ониЈа јефтиђи и стојдеццовиђи. а некмоли данаске, кад се народ не боји од пендреци n гушодавке. А због што се тиче српску мајку и онија прекпљачи, могу да ви речем да је Тошке спасија своје гркљанче а неје отишеја у издајинци на народ. Испод браду сам понајтанак, а несам у прву младос да си окачим машинку. Влас Је влас и испод шајкачу и испод шлемови и кад је нешто моралио, тој ти /е како k’cmpt. Јес да сам говорија иа неки зборови ,70л окупацију да иеје земан за устанци, ама сам намигнуја на народ да ич не верује што збо ри м. Има ги иа куде Лесковац »лобн.кии због мо]у популарнос п а казуЈу иа конференпију да неЈе за мен гласачко право. Ја искам да биднем бар федерал-кандидат, а они ођаше да ми се не тутне v pvfrv кугличе од гуму. а, фишкал бре. Фирма човек, па да не гласувам! Ри се напрајила међунаролна гурема Ама c’r се не качим на трампаЈ бпез иедуљку. Е. беше mv оно време кад се могаше салте сас речови и саптнчики па бипнеш народни татко! C'r ie понпрстп. јербп мораш да уфатигп свезу сас тија антивашисти и афежеткиње и да си пустнш поголем корен у радни ва-

' род и тија што се викају еснафи . и синдикати. Ал’ Ја см зборим: ј Памет у главу, Т ошке, немој да рипаш у опозициоио друство због зашто ти никад неси биЈа у опозицију. Овија печалбари неђе сас опозицију да излегну на ј сокаци. А чорбаџије туцају камен због работу сас окупатори, сабо' тажу и шпекуланције. Народ си ' иска да гутне чашку и да си не-1 што мезне, макар и од унру, а они се домунђавају и агитују на увета сас иноземске меморандуме и Јапстиненцију. Сабрали се од све феле какој у нојев сандук, па неЈе ласно да се уфати кој је на кога род. ! Затој си ја ие попушћам. Ја сам еснаф персона иЈа си не умем да варам народ сас чеканцију и врбино гроздје. Несам тражија ни чика-Ацу, понајматор радшал на Балкаи, ни Мишу из емигранциЈу. ни онега Гролета из бивше прозориште што писува сви чланков.и и клепа стихови у санћим „Демократију", јербо не миришем друство на и надрљаши што остануше на u*диљку. ! И c’r сам брезпартијац, а * roj 'ти /е поубаво од опозицију и политичку туршију. Тошке бре уме да бидне м чекалица, ама ме у срце штрецне кад помислим на тија избори кад ме ники не за. резива. Какови су то избори брез мен, татко народ и на федерацију, ветераи на српски Манчестер? Ја сам ти, Јежу, писуваја док си се борија сас онија пресбировски бербери, па c’r немој да туриш у корпиче Тошино брез! партиско писување. Да ми Је да ,се угурам у тија фронт на народ, да си видим вајду од на| родне тековине. Да сам помлад, па да се шмугнем кроз капиџик, ] а куд hy се девам сас ову послератну мешинку? Чудна ти је ова народна влас: ја оћу сас њу а она па неће сас мене. | А <Јг ce одо међу гласач* * гласачице, да си купуЈем зпање за идући избори. Ваш ТОШКЕ, бреапартијац, будући боР»ц спроћу рсјакцију н сваку опозицнју.

Каудиљова демократија

Франс прес јавља да су у ШпадиЈи поново отворене иемачке школе

le ли тачно да сте пеново отворили кемачке школе! Фракко; Да, и ми смо за самоопредељење народа!

ПРОДАВАЧИЦА

Штв продаје ова госпођица! Све што видиш!

Из одељења трговине и снабдевања ИНО-а

Колонијалмма и грађаиству. Колонијали fce чим подигну робу на издате упутнице отпочети с издавањем својим уписаним потрошанима беа обзира гдв су уписани. Глаано je да су с плавим књижицама добили зелене на беле. LUefcep Ке се издавати по следеКим јвдначииама: Г + Рз + Дз = 1 кг; Ps = Р t : 2; Д, = Д,. За добијање рибе потребан је чинилац К, који претставља или хГ

4- xPi 4- 2 + *ДI 4- 2 мт )w«an о» тих чинилаца. Г родитељима деце бр. 1 м 2 етаеља ce до знања да млвчии npa* н« употр&бљааају и« браи шно. npetua« за посипањ®, »им w <;л. Тај прах je добро средствв за борбу против млочних радова. Имаоцима нграта О издава-Нв с» од 12 новвмбра по један врбов клин за вешања политичког програма. Књигa с лаконским насловом

Из штампв је изишла нова књиra с иасловом у комв ce, измвt>y осталог, каже: „Приче за децу школскога доба о гимназисти Аци, сељи Мићи и дедн Власти и даље; о селу и пољима, сетви и жетви, о кукурузном брању, јеовњем орању м о многнм другим веома занимљивмм догађаЕима itofe |е испричао М. Паннћ-Суреп".

Из наслова ce уопште н« вкди да ce у књиои говори н о див-о кози и ствркељи Зимогрози, о Ctf воњи и Милоњи, о Шарову и о лову, о колечку и о мечку. Овв причв су у виду пвсамв, • у иду>,о! књизи Суреп lie објав»ти CBotio песме у виду прича.

НЕПОЗНАТА БОЛЕСТ

- - Је ли, стара, има ли код вас у селу апстинекције! Далека јој лгпа кућа, госпођо, оаш пролетос што је било мало тифуоа, иначе село је здраво.

УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА У РАДУ НА ОБНОВИ ЗЕМЉЕ

Удружење београдских књижевника |ош одмах no ослобо+јењу отпочело ie са интензивним р«дом на обнови. Тако су члаиови Удружења подигли на Дрини fcyприју под руководством Ива Андрића. Народне пословице

Скупио их за ову агоду Јеж Караџић) Вогата запнути и младо тх. љубити (није) ни грехота ни срамота. Брани се док ге не објашу, а пошто те објашу, није фајде бранити се. Ђаво се маслом не дави. Боље }е бити слуга од поља, него слуга у Нови. Боље је своју цркву покрити него туђу. И а ко је мој мали градац, али сам ја у њему диздарац. Јако братство јака и правда. Осијеци псу уш.и nac као пас, осијеци реп пас као nac, Боље је суха крушца појести, нсго се наопако у смок ухватити. Подметнуо би под вола ждри/ебе. Боље )е поклизнути ногом msго језиком. Боље је свашта јести но сва? шта говорити. Посвири пак затакии за пас. Празна врећа усправно не може д а стоји. Бијен вазда селу пријети, а у село не смије. Не даду погану к вагану. Биће мишја рупа за дукат.

10 НОВЕМБАР 1945,

ЈЕЖ

5