Ošišani jež
Јежева прича ОД КАПЉИЦЕ ПОПЛАВА
Ишао тако неки добри пиљар преко овога нашег прнвременог моста за Земун. Ишао честити човјек, , и на своју несрећу, успут читао наш борбени првоборачки стрип „Три угурсуза". Читао, читао, па му се од многих авантура, херојства и раз них родољубивих подвада тројине угурсуза толико занијела памет, да уопште није пазио куд иде и на шта стаје. Можда би се та културно-просвјетна делатност и политичкосамообразовање нашег пиљара још и добро завршило на „ползу и увеселеније" свију нас (изузев оних ко.ји код њега купују) д,а однекле зли удес, ђаво или фронтовски речено. неки саботер ни.је бацио на мост неку трулу крушку (можда је била баш из његове радње). И баш код најузбудљивијег мјеста
7 стрипу, кад три угурсуза дижу од Шваба „на бомбу 1 ' пун камион саиитетског материјала и предају нашима у шуми (благо нашим ран>еницим,а!) друг пиљар наилази на ону гн>илу крушку, оклизне се и трас! пружи се колико ie дуг и широк на мосту. Прве знамените ријечи које ie том приликом изговорио биле су: Аух. бандити! На кога су се те ријечи односиле .тешко је погодити: можда на онога ко је бацио крушку, можла на „Три угурсуза" или на њихођог одговорног уредника Саву Недића, а можда, што ја највероватније, на нашу народну власт, Ko.ia чини такве злочиначке проггусте , и не пази ка личну безбједност грађана. Тек било како било, у истом тренутку једна је дама вриснула: Јух, идите ви сад преко њиховог моста, кад људи усред бела дана главе губе! Ама шта је то било? припитао је један радознали, политички незаинтересова« грађанин. Јух, још питате! повикала ie друга; добро обавијештена дама пропаде човјек у воду пред нашим очима. Ето ти њихових мостова и њиховог „у-дарништва" у обнови.
Бивши дописник бивше „Демократије'', који се баш био затекао близу мјеста катастрофе, већ је у глави почињао свој оштроумни чланак: „Ви који наилазите на „обновљене' мостове, оставите тестамент код .љруга" саобраћајца." Политички незаинтересовзн граћанин улазећи у једа« бифе, још с врата је значајно уздахнуо прилазећи својим познаницима; Еех, јевтине су њима наше главе! Та.ј уздах имао је мобилизациски карзктер. Одмах се „формирало" иитимно друштванце и започео шапат. Шта је то било, човече? Ах, шта! резигнирано је одмахнуо благочестиви гражданин. Гину људи к’о муве. Да
vm је ко други причао, не бих поверовао, а овако пред мојим очима провали се онај њихов мост, потопише се толики људи. Ја, ја! злослутно је уздахнуо један дародавац „ћораве кути.је“. Кад се такве ствари дешавају овде у престоннци, тако рећи пред очима страних дописника и светске јавности, каква ли се тек чуда догађају тамо негде у глувој провинцији, врзгу за леђима. Тамо пропадају у воду читави камиони. Гле, пропадају у воду читави камнонн! конспиративно се запањио дебели бифеџија, страсни „крститељ“ вина и раки.је, који је. по старој навици још из дана специјалне полиције, ловио разговоре својих муштерија. Лепо смо, богами, почели. И још исте вечори брижни бифеџија причао је у постељи својо.ј дебллј половини: Пази се кад будеш ишла у Земун по саламу: јуче се неколико камиона сурвало с моста у Саву. Ето ти њихових мостова и њихове обнове. Јух, главе he нам доћи ти безбожници! у страху је завапила бифеџика, па је једва дочекала јутро да се пожали сусјеткама.
Не питајте, моје госпође, сломила се ћупри.ја на Дунаву, ј потопио се толики свет, пун воз народа. Ама која то ћуприја. слатка моја? неумјесно ie припитала једна баба, прави невјерни Тома. Нема на Дунаву hyприје. Како да нема, жено божја! И брзо су сломиле њезин опозициони став друге учеснице у тој интимној дискусији. Та откад се по новинама пише да падтизани и Руси граде на Дупаву мост! Сигурно су јуче вршили пробу, па ето ти потопи се толики певини Hapojf. Други дан већ се шапутало иа једном журу: Тако је то, драга моја, кад о-ни хапсе старе стручњаке и прокушане предузимаче све им иде наопако: руше се мостови, падају скеле. триста чуда. За.мислите: кажу да је у тој катастрофи настрадао и претставник једне велике стране силе. Сад he се и они из иностранства мало тргиути и замислити се. Јест. јест, крајње је већ воеме да се иностранство у.меша и да већ једном викне: Стоп! Доста ie било и пзртизанског... И тако шапат расте и расте; од једне капљице читава поплава. од гњиле крушке интервонција страних сила. Б. Ћ.
ЦРНОБЕРЗИЈАНСКИ ИЗВЕШТАЈ У ЗНАКУ СТАГНАЦИЈЕ
У погледу понуде и тражње нарочито ie забрањена нездрава појава велике тражње за ликвидаци'ом нашег сталежа. Наш шлагер-артикал биле су електрнчне гре|алице. Она се изгледа употребљаваlу и за загревање многих охлађених срца, ко|има ово време не прија. Наше пословне везе са Загребом, Љубљаном, Ријеком и Трстом знатно су олабавиле услед нестручне интервенци|је органа народне власти. На осталим сродним нам секторима стање ie следеКе: Опозиционе девизе су претрпеле потпун фиаско. Многе опозиционе фирме су у ликвидацији али се уздржавају од |авне распродаје из разумљивих разлога. Евентуалне акције ратне штете нас уопште не интересују, пошто ie неизвесно када fce се вратити наш експерт за Tai сектор др. М. СтојединовиК, а и због тога што |ош ни питања ратне добити нису пречишКена. На иностраним тржиштима мења се курс. (Из Главног одбора Црне берзе).
ТРИУМФ ПЕШАКА
Хзаа! Дошло ]е и наш их лет мннута. Згази еада аио можеш!
"СИНОЋ МИ ЈЕ ДОЛАЗИО ГОЈКО“
Културни живот у Беогрлду нагло је оживео. Павзла на културне приредбе огромна ie. После сваке свет не може просто да верује да се нешто тако c.iajно може видети у нашем главном граду. Тако, пре неки дан у једном београдском рејону одржана је успела културна прнредба. Прво је друт Панта Пантић, професор физике у пензији, одржао предавање „О атомској бомби". које је публика с пажњом слушала три и по сата, а онла је другарицл Мипа. ломаКица. отпевала песме „СиноК ми је долазно Гојко“ и „Дођи, лоло у мој стан‘, па је познати мађионичар Рета Ретиђ наочиглед свих прогмтао сабљу, извалио наполеон из носа једног клинпа и ишао на рукама три фртаља сата, На крају ie активиста Мика
позвао грађане да и даље ш> сећују ове успеле приредбе, па је настала играика са томболом, шаљивом поштом и бирањем краљице забаве. Врло задовољна, публика се пред зору разишла, а они који су заспали ioui за време предавања, остављени су да спавају и даље, пошто је светлост угашсња.
ПИЈАЧНИ ИЗВЕШТАЈ
Риба у свежем стању хвата се на допунске, а у конзервмраном на белв карте. Jaje Колумбово одиграло ie велику улогу у науци, али не и у исхрани. Милерам се руски каже сметана, а ro се може добити у Народном позоришту, у виду ,Продане невесте". Млеко бадемово некад су yhoтребљавале београдске моидгнке да би добиле леп тен, а сада у истом циљу употребљавају шаргарепу. Дивљач је врло тешко набавити на пијацама те ловци више не одлазе у лов пошто нк|је пријатно доћи кући празних шака. Мезе Анита није уствари мезе, веђ сопран.
КОПИЈЕ
Hecpefcxa Јепада сва је још бсз реда а |ош нема мкра. По свему изгледа свака кова влзда стару да копира.
КАДА СЕ ДЕМОБИЛИСАНИ ВРАТИ НА СВОЈУ СТАРУ ДУЖНОСТ
Хајде, чепо да смањи одстојање, срсдина бочним помсран>ем капрсд!._
УДЕСИТЕ ДА БУДЕ СМЕШНО
Једна београдска фирма пустила je ових дана у промет ваhy количику кекса који је справљан са ужеглом машћу. Цана овог оригиналног кекса била ]• свега IСO динара по килограму. Домаћице које често очајавају кад им се маст ужегне више да брину бригу. Све количино такве масти могу да продају то; фирми која ће их за добре пзре пласирати натраг домаћинствима. ГлавнО ije да и та радња ради »за обнову« и да болесни имају ке«са у изобиљу—
ПЕСМЕ У СЛИЦИ
Крени, крениl_
Нема ми га Цојле да дођсl_
Дуни оетрс мало са Неретве!..
6
ЈЕЖ
15 ДЕЦЕМБАР 1945