Ošišani jež

ЈЕЖ

ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА МОГУЋНОСТ УСПОСТАВЕ ДОБРИХ ОДНОСА ИЗМЕЋУ ИТАЛИЈЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ

Разговор нашег оарздника са Једним полузваничним претставником Италије

i t Рим, децембра Од једнв полузваничнв итали(внскв личности „Јежев" сарадник добио је следеКи интервју у вези С MoryJsHouitiy успоставл>а«>а бољих односа између Југославије и Италије. На питање нашег сарадмика због чега још није дошло до споразума, претставник Италије дао је следећи одговор; „По мом мишљењу, узрок je Tai што мароди Југославијв не схватају дл смо ми прешли на страну савезника тек септембра 1943 године, а ма гугословенску страну још 6 априла 1941 године, дакле много раније. Истина, наше трупе нису могпе до кра;л рата да остану у Југославији. Да су остале пОдуже тамо, могло би се иешто и разговарати у вези са репарацијама, или се можда не би уопште раз'оварало, јер 6и наша војска деловала на насељемом терену тако, да би питање реларацијл постало сувишно. Кажу, наставилв је полузвамичнл личност, да смо у Црној Гори по/ели милион оааца, као и тб да смо и из других покрајина; Лике, Кордума, Бани|в, Хрватске м Слооеначке, узимали Још и друГе иамирнице. Међутим, ви Југословени, неКете да признате јвдну «|ии>еницу да толико месо не би наши војници појели да није (|мло вашег брдовитог терена и

далматинског вина. Јасно |е свакоме да покрети по брдима и добро вино траже добру храну, из чега произилази да су за штету причињену Црној Гори, Словеначкој, Хрватско||, Лики, Кордуну и Банији, Босни, Херцеговини и Србији криве оне саме и Далмација. Правичност захтева да ваше федералне јединице узму на себв и солидарно одговорност за пркчињену вам штету, што 6и претстављало и полазну тачку за развој пријатељских односа између наше две суседне државе". Код наших народл влада мишљење да су ваше трупе таманиле живину, запитао је 6о/ажљиво наш сарадник. „МогуКно. Наши људи воле живину и јаја. Да су ваши народи мало вишв пажње посветили живинарству, сточаркгтво не би у толи«о\ мери страдало". Колико нам ie познето, ваше су трупе причиниле народу у Југослави||и и друте штете. Попаљено је много домова и биКе потребно да се уложи доста труда зв њихову обнову.. „Пардон, пресекао )е попузванични првгтставми« Италије нашег сарадника. Југословенима нија потребан толими број зграда iep ми смо ce бринули и о томв да људи, који остану без крова над главом, остану и без глава.

Према томе, ни|е више потребно онолико зграда колико раније. С друге стране, требало је да зидате зграде од камена а не, као што је код вас случај, од лако запаљиве дрвене rpaiie. Према изложеном, ова ваша примедба отпада као неумесна". При крагу интервјуа наш је сарадник замолио претставника Италије да му каже да ли постоЈе ј,ош какве препреке које онемогу*lввају да се дође до нскрмалних односа, нашта ie претставник Италијв одговорио: „Има, и то великих препрека! Ево у чему је ствар: код вас су сви они ко!и су, за време рата н пре рата, били расположени према Италији, уклоњени с власти, тако да то за наше односе претставља велику незгоду. Ти су људи, насупрот данашњим управљачима, били великодушни. Сетите се само Нептунских конвенција, Рапалског уговора, Истре, Ријеке и тако даље. И ми тражимо репарвци|е за те наше пријатеље, које сте ви расходовали". А она| народ што *е. кажу, помро по логорима, изгинуо иа вашим стратиштима; она уништена разно-разна добра.. „Чекагте, молим вас, прекинуо је узбуђено претставник Италије. Ко вас је терао да ратујете

против нас, кад |е ваша званична влада 1941 године тако лепо и лојално капитулирала? Зашто сте стварали партизанске одреде, ударне бригаде и дивизије, које ниie признавао ни ваш краљ ни ваша влада, па ударили по нама.

' Да ств билм nofamm, друтачиЈв би било и за вас и за нас". Сложивши се с овом мудром констатацијом, наш сарадник oe задовољан опростио од италијамског претставника.

ДРУГО ПАСТИРСКО ПИСМО

Слободни смо замолитн да вешим цијењеннм посредничтвом упознате круговал, сликоказе сва натисна средства м ину промиџбу о нашем противстојању нарису Устава и то како у обшству тако и у посебничтву, те вам достављамо; ПАСТИРСКО ПИСМО Но 1 Док смо зл време рет в бмли најтешње и нераздвојно везаии са Павели+ießOM пнезавионом државом Хрватском« све је било у реду. У Југославцји, међутим, наше су свштеннке због тог в кажњавали и називали издајницима и злочинцима. Сад je Усгав донио нову одредбу којом се црква одвајја од држаее. Наши сваштеници, часне сестре и крижари у најбољој намерм да послушдју законе сасвим оу се одвоЈили од државе, отишли у шуму, рушили државне путеве и мостове како би н» делу показлли да немају ништа зајад-

ничког са државом. И шта с« сац дошава. Те поштене људе, који ce чврсто држе закона, сад хапсе и прогоне. Где је ту правда! Прво нас прогоне што смо били чврсто повезани са државом, в сад нас кажњавају што неКемо да имамо са њом ништа заједничко. Или друти случај. У Загребу је скоро суђено w ким часним сестрама што нису хтелв да негују рањене партизе. не него их предавале Немцима да их они негују. Међутим, наше часне сестре, које су то учиниле из незнања, и стидљивости, настојеле су послије да ту грешку поправе, па су обилно слале у шуму храну свештеницима и крижарима који су се одвојнли од државе. И молим взс шта се сад дешавв? Наравно, и њих сада хапсе и изводв пред суд. Где ife ту правда, питамо се мн. Неколико добронамерни* бискупа са Каптолл.

HIC RODUS, HIC SALTA!

Др. Виктор Новак, професор Универзитета, предложио је да иаш основни закон или неки други закон допусти ономе који је нападнут са црквене проповедаонице да се може на истом месту бранити од напада. По досадашњим црквеним канонима нико се на лицу места, ие може бранити од сличних неистина. Зато он тражи да и у овом случају законодавство штити човека као човека.

Има, драги моји кршћзни, непријатеља Светв цркве, који су заборавили прву заповест божју!

Има, драга браћо, нгпријатеља народа, који су заборавили пету заповјед божју!

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ

Год. XI БроЈ 339

БЕОГРАД, 29 ДЕЦЕМБАР 1941

ПРИМЕРАК 1 ДИНАРА. ПРЕТПЛАТА СЕ НЕ ПРИМА НИ ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ, А КАМОЛИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА. (УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА: ТЕРАЗИЈЕ 31/111, БЕОГРАД, ТЕЛ БР. 29-129) ЛИСТ ИЗДАЈУ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НОВИНАРИ РУКОПИСИ С Е ПРИМАЈУ, ПА СЕ ШТАМПАЈУ ИЛИ БАЦАЈУ.