Ošišani jež

ЧОВЕК КОЈИ ПРОЛАЗИ МИМО...

КОЗЕРИЈА УЗЕТА НА ПОСПУГУ

У велика! радњи пред касом догодила се бурна сцена. Неки мллдић одједном је почео да грди другарицу на каси, је да му није вратила кусур. Благајница се правдала, доказивала, бледела, црвзнела, умало се иије расплакала, али му је нпак дала новац. Младик јој је казао још неколико увредљивих речи и достојанствено се удаљио. Мој познаник Иван Иванович Пјетухов, који ј« присуствовао овој сцени, веома ie дружељубиа човек и радо узима учешКа у свемогућим догађајима свакидашњице, na ie стога рекао суседу који је лоред њега стајао у реду пред касом: Замислите само, какав |е ово безобразлукl... Добро ie још што је овај човек услео да извојује своје. То му вреди! Сусед ie полако окренуо њему ceof подваљак који је величанствено почивао на брижљиво закопчано! крзненој |аци и равнодушио одговорио: Подлац ја та кекав се ретко patval Ко? зачудио се Иван Иванович. Па ова| младиК. Ја сам лично видео да је он добио кусур, ставио ra у џеп и затим почео да тражи од благајнице новац. Ви сте то видели? Зашто ете онда Кутали? Није било касно да ее умешатеСопствеиик величвнствеиог подваљка лежерно слеже рвменимв: Ви ма, очигледно, сматрате неким малограКанином коме (е досадно н ко|и |е увек спреман да се умеша у ryt>y ствар, да расправља, да просуђуге и тако даљв. Шта Ке ми то? Доказивати овом подлацу да |е он подлац. то значи изложитн себе његовнм вреКањима и нв та< начин из|едначити се с њим, понизити своје власткто достојанство. Нв, будите љубазни да ме тага поштедито! Па зашто да и ступате у пропирку с њим? Зовнито милиционара или директора na посведочите«. Хвала вам лепо! Да ја идем у милицију, да потпису|ем неке протоколе, да се повлачим no суду, да грошим време и живце... А мој углед! Добиl)в човек позив па изволи доказу) свима суседима и колегама да ниси оптужеии, веК сведок. Не, драги мој, ја ипак имам обзира преме самом себи! Али помислкте на положај ове блвгајнице! Шта имам |а да мнслим иа њем положл; Сама ie запетљала, сама нека и распетљава. ДаКе неком мање пара, таман за толико колико ie оштећена, na ствар у РвДУ. А ако онв| та примети? Ама, чујте, шта се све ово напослетку мене тиче? Да ija упадам у ово блато, да се и сам прљам! Треба битн изнад свега овога, упротивном случају човек може да посрне ђаволски! Они су заједно изишли на улицу. Иван Иванович радознало је разгледао свога саговоргшка. У свему се осв*.вло да rai будмо чува ceoi« достојанство. Ако fe, на пример, неко исувише журно пролвзио поред њега тротоаром и њему се чинило да ke га можда гурнути, он ie помало узмицао и изговарао хладна, али учтиво: Дозвољавате ли да се скло ним? И том прнликом брисао ie гадљиво длвном са руквва тобожње трагове тобожњег додира. Успут |је Иван Иванович сазнао од њега да он, хвала богу, благодарвКи свом принципу нзмешања, живи врло мирно. На пример, код њега у надлештву један каријериста оклеветао ie неког поштеног и врадног човека. Саговорник ie могао да се умеша. пошто ije располагао кепобитним подацима за успостављање части тог невиног човека. Једно време он се чак колебао како би било да каже ceoiy убедљиву реч, али затим се предомислио; нека се тиме бзве одговарајуће opraнизације! Каткад се догађају та-

кви случајеви да |е и њему тешко да ce уздржи, али он са ипак уздржава и никад касније то не жали. Ево |уче, на пример, приликом уласка у трамвај један ллангуп тако ie гурнуо у леђа неку старицу да ie ова пала на калдрму. Шта га !е стајало само да пружи старици руку... Саговорник Ивана Ивановича нија завршио и одједном сам се пружио колико ie дугачак по тротоару. Неки дечак у трку га |е оборио Међутим, ом ia успео да зграби дечака за руку и, дигавши се, узвикнуо: Показа+iv ја њему! Ја Jsy ra, скота једног. научити памети! Милиционар!,- Кра!н>е ie време да се оваквима стане на пут! Што сте се укипили, грађанине? Помозите ми да га савпадам... Али Иван Ивановнч ни|е се мицао с места, Он се некако чудновато осмехнуо м рекао: Треба бити изнад овога! Изнад чега?

Рецимо изнад овог дечвка. Да сам 'ia малограђанин који се досађује, онда, наравно.... Какве cv ro шале! Дечак може да ми се отргне и да клисне. Помислите, на крају крајева, на мој положај! А какав ia тај ваш положај? Био |е хоризонтала« na постао вертикалам. Легли сте па устали. Стресли сте прашину и лепо кренули csoiiHM путем. Али напослетку ово ie ваша граЧанска дужност и ta тражим... Нека се тиме баве одговаорганизаци;е. А мени ее за то не плаћа ништа! И зашто најпосле ie да трошим време, живца, да повлачим моге добро име кроз неке протоколе о уличним догађајима... Не. будите љубазни да ме тога поштедите, голубиКу моИ И ia имам засада обзира према самом себи. До виђења! И они еу се растали. Ивач Иванович ie отишао, претходно обрисевши дланом рукав као после

неког непри|јатног додира. А гов сапутник беспомоћно се мешкољио v месту, држеКи за оуку дечака који се својскн одупирао. Од овог сусрета протекло ie н*колико дана. Иван Иванович Пјетухов хтео би понова да сретнв ceor слумаЈlног еапутника м да с њнм поразговара о његовом ставу иеутралности, Али досад Иван Иванович није успео да ra сретне- Да ли ie он схватио да ie његова жеља да чува само сопствено а не и туђе досто|анство уствари обична гадост, неподношљива у људским односима? Или па« он, кзо и раније, са непому<lеном пролазн мнмо човека који очекује његову помок и не жели том приликом ни да окрзне на његову страну сво! величанствени подваљак? Да га, неко, можда, није cpeol Осврните се, молим вас, наоколо да није он негде крај вас? I..Труд". Москва) Мих. В|етров

ЛИЧНИ РАЗЛОЗИ

ИталиЈански прет С едник владе де Гаспери изЈавпо је да у Италији борави известаи број Југословена који су Југославију. напустили из личних раздога.

ОЦЕВИ 1946

Где ли |е онај отац Србије да га вежем к’о што |е он нас везивао четири године!

ИЗ ОГЛАСНОГ ДЕЛА

САМО ЦИТАТИ

Злгребачки »Нвродни пист« доноои ов&ква мала огласв за стлноваг »Собу oe нам|јешта)ем трамо младиК самац. чешКв на путовлIfcy. Вољан за услугу припомоКи у нсбавци животних намирница.« »Празну собу тражи бољи господин, ПллКам у новцу или намирницама унапред.и »Г оспочица, сама, нпображвнл, тражи собу (или злјаднички стан) код финв карактерне особе. Властита постељина и клавир.« »Да : ем награду тко изда празну собу прежо длна задосленој особи.« (»Народии лист« бр. 18 од 28 XII 1945)

ШПЕКУЛАНТИМА И ЦРНОБЕРЗИЈАНЦИМА

Kepone Кгрди|ан. смедерепскн зк»нац, био te мудрнјан црноберзијанац. Ап' проклета со напраон му зпо. Од њега Iош има подмукли)их људн, али свнма њнма народ fce да еуди. ПрееудиЂе сваком ко te на зло паком.

ЕКОНОМИСТИ

Хтепи би ови да радв по нвиаквој норми. а на сваком кораку ее пребаце за 87 па и за 250 по сто.

МЕЂУ ПРОСЈАЦИМА

Прошло |е и маше златмо доБа. Сада гдегод затражиш мило« стињу, нуде ти залослење.