Ošišani jež

КРОКОДИЛОВА ПРИЧА ИЗГРЕДНИК

Мош је, snare «, седамдесет вет година, али нмко мн не даЈе више од седамдесет четнри. По азнимању сам пазикућа. Педесет осам година сам у нашој кућк. Могу д« нажем да је ова ryfca у ш>ме наручју пораслд Кад сам ступио имал* je спрат в no, А сад, иолим лепо, пет сиратовз, па гаража у дворимту. па зелеиило... А мане, кдд сам ступио, ваЈчсшће су звали Јегорка. Сада пак титулишу ЈЈсда Јегор Васиљевич". А царнздм сжм овде преживео, ■ аклдемце с таваиа истеривао девет сто седамнаесте. А кад су Немци летели над Москвом пео сам се на кров да отстрзн.ујем бомбе од ваше куће. Додуше, оие фугасне бомбе саме су некако избегавале нашу кућу. А оне пак запаљиве.... тих сам ја лнчво у бурету удавио четрнаест комада, као да су мачнћи. И мет претседнмк нашег реонског савета друг Тро<[>илов рече: Тебе, Јегоре Васиљевичу, треба унети у евиденцију као спомевнк московске прошлости, шшоредо са „цар-топом“ н „царввоиои". Углавном, ти си ваш лар-пазикућа‘‘_ И можете ли замислити, оваквог изведоше пре неки дан пред кародни суд! Због чега? Због кзгреда. И, што је главно, оправдано су му судили._ Jecr... Суд изнђе па вели: Судн се по оптужењу проr» грађаннна Хухрикова, Јегора Васњтевича, sa дело кзгреда. Да ли је оптуженн овде? Ја велим: Ја сам оптуженн. И приаиајем да сам ја заиста, што се каже, крив. А света онолгико беше на суђен>у и сви се забезекнуше, Неко вели; Праи цут видкм овлко м»горог изгредн«ка._ А Још Један додаје; Биће да се са својим праувуком качно sa трамвајске пуФере_. СудиЈа умири свет па ми вет: Испричајте отворено како ce то догодило. Ја сам суду објаснио оно icto што ■ иама рекох. А затии даље: Сталује, велии, код нас у кућн једна грађанка. Ја се ње сећам још као оиолицне девојчте. Увек Ј« јако умнљата би« та девојчица, црних очију, мир«а... Зими, догађало се, из»учв санкице na каже; Деда Јегоре, да Ја помогим да снег cs улице скљањате? И као што је у детињству била снмгитична, тако је и одрасла, испала добра жена. Удал« се, а муж њен исто тако предусретљнв, културан Један друг. Инжењер. И тако су лепо живели: увек су под руку ишли. Ухо приљубе уз ухо кад иду. Јест„. А лане шефови га извонада послаше некуд иа Урал. Да је sa стално одређен тамо, он би и њу повео... Толико je плакала испраћајући мужа, да je и мене неасако, са стране гледајући голицало у носу. Он отпутова, а она је смршала, онако од ока, за пет кила. И та*о се скромно понаша... Није као она вртирепа из броја седамнаест, оиа Распопова. Та повова већ седмог мужа истерује из собе судским путем. Чим падне мрак, тама, чарапе такве iao да их уопште и иема, кодена се ваде, лице намазано као сендвич са црвеним ајваром, и докие по целој глави као некаква торта, богами!... А гостиЈу тој Распоповој оддази оиолико сам, дакле, мушки пол. Моја баба узе да их броји па некако се код трндесет и четвртог обожаваоца збуаи и престаде... А Татјану Александровну ниro није посећивао. Сваки час она у поштзнско сандуче гура Јисма; мужу, дакле... Кад, пре кратког времена, декурам ја увече и од.једном видкм: иде наша Татјана Алех-

сандровна у друштву. С« мушкдрцем. Помислих: Допутовао јој je муж!... Али није: не иди ПОД руку, већ некако подаље једно од другог. Приђоше они ближе в ја га разгледахНе, одмах ми се о« није свидео... Beh саии брчићи они по садашњој моди; код носа избријани, код усне потшишани, а иа средиии као да се црв saвукао. Панталоне су на њему толико широке као да их је ујутру с нилског коња скинуо, а увече на себе навукао. Бате на раменима толико да 6и дечјој болмици за месец дана било сасвим доста! А ципеле пљунути ватрогасни ауто: и оне су са гумом, па црвене, па се на сваком кораку чује сирена. Приђоше они, дакле, и Татјана Александровна вели; Ево, овде ја станујем... А он: Дозволите, вели, да вас тек у вашем стану напустим. А она ; ’ Немз велм потребе. ДовиђењаОн joj, дмсле, пољубш руку м оде. А мене некажо спопаде туга. Уђох у своје полуприземл.е па видим да ни моја баба није код куће.„ И чим се она вратила са празном кантом од ђубрета, ја се развичем: Где ти то луњаш? Баба чак усха разјапи. Вели; Ју, Јегоре Васиљевичу, ја сам већ одвикла, т« веђ једно четрдесет годннд ниси био љубоморан!... Јест.„ А сутрадан предвече, дакле, поливам ја улицу и видим; опет иде оиај исти. Онај јучерашњи. И још ме безобразно пита: Пазикућо, где је овде стш број четири? А у стану број четири станује Татјана Александровна. Ја му велим не прекидајући поливање; Из дворишта лево, пети спрат. Овако му рекох да би он б»дава прошетао до петог спрата. Он скрену у двориште, панталоив на њему беле, испеглане, љуља се прн ходу_ Јест... Е, тад ја онако нехотично окренух мдлчице шмрк па га закачих по рукаву и иогавиди... Он стаде да виче: Шта то радиш, стари неваљалче?! Лупићу те тако да he од тебе остати само мокро место!_ А ја у себи мислим: „У реду! Још се не зна како he од меде моиро место испастн. А ти си већ упола мокар!_“ Али велим: Извините, прађаиине, ово нехотично испаде_ Гледам. Он је отресао рукавчиђ, обрисао панталоне и отишао а шта би друго и могао да учини? Не би ваљда мотао у посету у овако влажном стању? Сутрадаи поливам ја опет, « он опет иде. Управо, ие иде већ се шуња, подлвц један, хтео би да иза мене некако обиђе. А мвни веђ дечурлија, онај из нашег дворишта внче: Деда Јегоре, eeo r» oml што ои га јуче полио!™ Ја се окренем; он корача, в*дим, а у рукама флаша слатког ви«а и цвеђе... Ту ии се смучи па кад развучем по њему најјачим млазем... Он би хтео да ме испсује, али није у стању: дави се_. Само чујем: Ј-аа.. тебии... »а._ Види народ: човек се дави на копну. Окупља се. А он кад нагне да бежн... А ја за њим: ама као да ии неко заповеда да г.а стигнем. Лако је њему да трчи. А ме ни шмрк смета двадесет пет метаоа вучели за собом. Али, наравио, полива таЈ шмрк далеко испред себе. Ја пустих за н»т: млаз, а он струже у страну. / ја пуштам и млаз у страну. Он на другу страну. Ја исто тако. Једно двадесетак љу ди обдарих својом водицом. А гомила се веђ скупила. Запушише шмрк, а мене држе аа

груди. Свст псујс, али се и смеје. А мене срам изеде. Ипж oeo није баш најзгодније у мојим годшаиа. Између осталог, дотрча н Т»тјана Алексаидровна. И она се такође смеје. Јд питам: —• Шта вам је? Она вели: Много смешно цеди своје паиталоне. Као праља нека. Дакле, осудише ме условио, пошто саи признао своју крквкцу ■ изјавио суду да »и-ше немзм нзмере да правии изгреде. Али изрекоше новчану казиу: сто педесет рубаља. Граћзни који су билн ва суђењу •еле: Ма да висн поступио no »ако«у, татице, нпак је циљ био праведаи. А једал грлђаннн поава ме у страну па вели; Ја одлазим иа службеио путовање... Како би било, татице, да пређеш у нашу кућиу управу? Л. Ардош

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ БАРИКАДЕ У ЗАГРЕБУ

Злгреб, 1 фебруар* Јвдва I« прокађењ т двадесетеедмом одељењу своЈе ityfce, Загрепчамии Иваи Јакупнћ. Пут кон-

тролних »prain цо лом«кми био )• »иатно отетан: у по|одиним простори|ама пролаз су нм омоtsim тубе свипе. сукиа н платна, нв другим местима су тешкоћо произлазиле од џакова са салуком, caetaMa н брашном, а у (одг во! соби су со спотакпи нв 55 нм> лограма шећера. Да би своје посетиоде уоермо дв со ио радм о ногомнлаеоњу ро> бо, Јокупнк нм )о поиудио да енt,y у дворишто м на упицу н до виде да твмо нема имчега. Оои су, међутим, без иквквнх разпогц решнлм да сврате у подрум. гдо су у мраиу иолетоли иа велиио понцо са разнмм есеици)ама и моеметмчким мастима. Одмах су предузета мере да ео кућа раскрчи и дооеде у ред, као и да се подрум оспоеоби. А доп со та| крш не среди, Јакупику су власти дале другн стам.

ПОСЛЕДЊИ ТРЗАЈИ AЛБАНСКЕ РЕАКЦИЈЕ

Шпекгпактм N трговци, rolhmb ст ммпм иооци. Зогуоан официрн м«нти|аим и „пвстирн". фашистичии бившм свати иааови демокрлтм, ■разна тмиаа мфм аиапци м албанскн феудалци, све Клишуре м Џелатм, разбоsннци крупим, малм, слремапи су пуч, an' |е страно било евмма да сад нерод оклол мма тврђи него туч. Не бм ватре ед тег дкма сан добмше ne прстм&а.

СКРИВАЛИЦА

Где ое mnasN дежурки чиномим чоЏ* да|е •баоештам у Народном одбору I ре*ема

КАКАВ ГАЗДА, ТАКАВ УЧЕНИК

Боколии ААмлош БогдаиовиНК покушао је да превари народно власти, протурајуКи немслраано ■упоно. »Уштв+sвну« робу дрокво Ц у једао) рупи испод излоге, где )е на+ј&но 32 килограма шеи Кера, 50 кг пловог каменв, 50 кг алеое паприке и 75 калемоеа конца. Кад )е дело дошло на видело, литали су Богданови+ia код кога )е изучио занат. Том приликом со утврдило да су му газде било: пре рата Њ. В. Краљ Југославкје, у чнјој је редњи догурао до гардиског поручника , а за врвме ратв Ђура Котур, шеф Неди+seeo »националне службе«, у чијој }е прчварници био глаани посло"O+ja. KОРИСНИК РАТНОГ ДОБИТНИКА

"гтужвв нем«. • и ткопу бесмо о кпннГата му |е шм^>арџн(а, •, т ikMei аш.