Ošišani jež

Ударник

Зашто, побогу брате, читаш новине за ереме радног времена) Па ако би х сада радио, шта 6и ми остало за проковремеии рад.

НАРОДНА ЛИРА

(Пева ее уз козарачко коло] Оиђи газда са копа, Нема више напола. Мо]а копа, мо!е жито, Доета си нас рито!

Једна скромна и тиха свечаност у Министарству индустрије

Сазнајемо да је ових дана у Министарству »ндустри|јв одржана једна тиха и скромна двострука свечаност, интимног и интерног карактера, али без нарочитих званица, Прослављени су пријами одговора на два званична акта Мннистарства пре два месеца I и 111 рејону у Београду. Једним од ових аката Министарство је пре Уредбе о оправци станова тражило под бр. 2450/45 од I рејона сагласност за оправку зграде у Француској ул. бр. 25, коју 6и Министарство извело о свом трошку. Другим актом, под 6р. 2412/45, тражено је то исто од 111 рејона за зграду у Крунској ул. 44. После Betier брога телефонских, усмених и писмених ургенција, с-6з рејона су као по договору сачекала да прођу пуна два месвца и тек тада доставили одговоре. Сви учвсници ове ретке свечзности, без изузетка, били су спремили поздразне roeope, али се испоставило дл није потребно посебно изражавати о«о што сви заједно мисле, Наиме, главна тема KO)Ja је занимала присутне била је: шта би било да је тражен одговор из неке удаљене вароши и шта бива са приватним лицима, кад рејонима за званичне одговоре на званична тражења треба по 2 месеца)? Са ове овечаности послати су поздравни телепрами Јавном тужиоцу Зд град Београд, у којима се између осталог квже; »Пошто се овде ради о очигледној и кажњиво] немарности и бирократиса. њу у служби, молимо да се поведе поступак против одговорнмх органа у рејону.«

Љубавни угурсузлуци Косте из Падеја

Пошто су многи интелектуалци огдасили себе за земљорадиике, ратар Коста Мелетин, из Падеја, прогласио је себе за песникз и у саучеоншлтву са петровградским књижаром Момироким штампао „Љубавна писма у песмама за момке и девојке". Ако се некоме момку девојка зове Ката, довољно је да прешшге већ испеване стихове: „Младост Moiy ја за тобом губим, Чујвш Като у сану те љубим, Зато душо нек буде на јави, Младост наша нека се прослави, Љубаз наша и у сну је мила, А на јави све би се топила, Ја 6и воло до Божића Като, Да се моје ти казовеш злато". Бојки већ мора друглчије да С0 орочи: „ПоздрављаМ те Бррка в,рло слатко, Поздрављам те свим срцзм у кратко". Јели треба нагласити: „Ово оисмо што сам ти иописо, to ie само о љубави мисо, Кад се будем с тобом загрлити, Сигурно ћу одма оздравити". Зорки ce упућују ови стихови: „Речи твоје само ми помажу, А остали менм већ не важу". Јулка је „мила од главе до пете“, али доводи момка да од жалости „нема ни капи крви, чека.јући њен одговор први“.

Има и цурл коЈе пишу момцима, и то в.рло ватрено. Она што i пише Душаиу „једва чека да зора осване, да му јави како га је • снила, да је с њиме у сватове , била“. Сваки Милош треба да i чује „шта му вели писмо. Ја ce , кајем што с узели нисмо". Треба знати како се с Миланом опходи: „Поштуlем тв Миланв за nape, Ал те молим и преклињем јако, Да ти јесен дочекаш полако". Кад се пише Светозару не треба дево.јка да има ни срама ни стида. Чедомlирова цура „имала је до сад ггросиоца, ал не слуша ни матер ни оца“. ЧиЈем је момку аме Миливоје, треба ваписати: „И за вама чекам МиливоЈе, Да се жеље испуниду моје". ' | Али кад Јела узме па напише песнику и ратару Кости, то је прави приказ oee збирке, (за коју Чедомири и Јулке треба да пдате по 12 дннара). „Само писмо и Костине речи, Тим се срце девојачко лечи, Написаћу нека сваки чујв, Како ово писмо ашикуја. Ја вам кажем нв зна писат нико, Као што ie мени писо Коста, Јао глава, мвни iie већ доста!" Јаоно је да ударничко чишћење Петровграда (,ако ,ie организовано) треба да обухвати и Костине песме.

НИЈЕ ШИЈА, НЕГО ВРАТ

Четничке банде кри\у се у Западној Немачкој као „расељена лица".

Гледај оно сумњиво лице, Џони! Пази ти тамо шта говориш! Нисам ја нииакво сумњиво пице. |а сам расељено лице.

Није њихова кривица

70 вагона угља у руднику Клетиште крај Кутине (Мославина) уопште се не одвози те се распада.

ЧЕТИРИ УГУРСУЗА ИЗ КАРЛОВЦА

Неудобан мали стан имао је Стјепан Бан; стога злато сво|е ни|е он могао ту да скри[е, ни куферче с нешто пара, лира, фунти и долара. Широла ie друг му био код њега ie све сместио. А са њима барабар радио le други пар: Омрчен и Ика Цар. Послу су се стручно дапи: златнике су сортирапи. (Знанци ти су дакле старн били нумнзматичари). По |едан од сваког пара имао ie мање дара: нису бипи |ака школа ни Омрчен ни Шнрола, лош им био радни план пословање њино цело изишло |е на андело. Настрадаше Цар и Бан Остадоше истог дана и без збирке и без стана. Четворка се сложна ствара од два конкурентска пара; док |е пук'о длан о дпаи ве+. Омрчен, Цар и Баи добили су нови стан; Широпа le с њима ту, ДРУГ у добру и у злу.

ФИНО СУ СЕ ОГРЕЈАЛИ

Лепо су се огрејали ове зиме чинпвиици Народног одбора Трећег рејоиа. Још у октобру орогцле године они су дали новац осечмом трговцу Јосипу Србу да им испоручи дрва. Целе зиме грејала их је топла нада да he им Срб испоручити дрв.а. Какч» је ова зима, богу хвала, већ прошла, оии се сад надају ла he им за идућу свакахо стићи плаћеиа драа, сем ако тосподина Срба курјаци нису пој«л« у шуми.

Монтанијев свечан пут

КРОЗ НАШУ ЗЕМЉУ

Брчко, фебруара Пр« извесног времена, познати „котароки престојник“ и предратни шеф у Управи града Београда Већеслав Монтаии посетио је Брчко. Монтани је био с оружаном npan-bOM, једино ои сам овога пута «и,је носио оружје. Монтани је посетио Брчко ради својих многобројних поананика, да чује за њихово здравље и види је ли којн случајно остао у животу. Пошто ie у своје време, као агент београдске полиције и телохранитељ кнеза Павла, био прешао и на православну веру, Моитани се сад тсига сетио, па ,ie зажелео да одржи благодарење, али су га обавестили да се правослзвна црква у Брчком неким чудом срушила баш кад је он усташовло у овом крају... После Брчмог, Монтани ie продужно сво.ј триумфални пут за Београд, где такоће има много познаника још од пре рата.

Испоставу у Бијелои Манастиру завили су у црно службеници Главтепрода Шаарц и Полић. Они су додуше радили испод руке само са рационираним артиклима, који иначе народу нису потребни, док су кесе, жилетв и остале неопходне ствари уве« имали на стоваришту у неограниченим количинама. Последњи пут су се,

међутим, запетљали са 6.000 комада аспирина од којих им je припала мука и јако знојење, но већ им je указаНа прва помоћ. „ Победа" није спортски клув. већ фабрикл у околини Струге, али је ипак одиграла утакмицу са комисијом за ратну добит и изгубила са огромном гол-диференцијом. Пошто је „Победа" нлвијзла за нем.ачку победу, њев пораз никога ни.је ожалостио.

ОСУЈЕЋЕНО САМОУБИСТВО ДВОЈИЦЕ АЛЕКСИНАЧКИХ ТРГОВАЦА

Алекоинац, 15 фебруара Браћа Стева« и Миле Стефановић, трговци из Алекеинца, одлучили су да изврше самоубнство, па су из Житковца повезли ноћу у своју радн>у 200 кгр. камене соде. Срећом, наишли су органи власти, па су их у тој страшној намери оцречил«. Ма да је њихов приј.атељ и ортак збаџија Светислав Петровић noнудио официру милиције 4.000 динара да их пусти да прекрате себи живот, они cv стављени под јаку стражу у сигура« затвор, а кдмена сода, којом су хтели да одузму себи живот, склоњена је далеко од њих, у сигуран народни магацин.

Фрајер-ђувегија

Слободаи Тодорчевић, свршепи матурант, син генерала који је остао у Немачкој, оженио се сељшком да би избегао удар аграрне реформе.

Фра)еру Један! Досад ннсам знаиа шта је фрајер а еад ■мдмм.

Како бирократе пишу за зидне новине

,ЈНаш ]е задаг пк да преко „ Зидних иовингГ Дил. ~ifj организацију и дисциплину рада, да учимо и разви iauo радну способност, да упо= зоравамо на недостатке у раду и да показујемо како да их отстранимо." (Борба)

О инфрацрвеним зрацима |е написао Микв> о питекантропосу Жика, хм... о чему би се }ош могло писати!

ЈЕЖ