Ošišani jež

ЕФЕКАТ НА ДЕФЕКТУ

НАША УРБАНИСТИНА

У понвким земљамл које се руководе наивним и застарелим методима уређења и уљепшаван>а престонице одомаћила се пракса да се главна престоничка жељезничка станипа уреди што je могуђно боље, кзко би људи који долазе из иностранства или из унутрзшњости на првом кораку стекли добар утисак о престоници и земљи коју она претставља. Код нас, међутим, та пракса никад није важила, па не важи ни дздас. И тако ,|е главна престоничка жељезничка станица најнеуредии,ји, иајпрљавији н најџомбастији део грала. Сама станица и сав простор око ше прекривени су блатом, гомилама craipor гвожђа у нереду, крпетинама н балегама. А некакав бетонски базен пред станицом препуњен је ргзним ђубретом до тог степеиа, да мртве мачке које грађани нођу бацају У базен, не могуђи поднети такав поганлук, тређу нођ оживе н побегну у иепознатом правцу. Ми сио миого рззмншљзли о овоЈ чињеници и најззд смо до» шли до закључка да она иије случајна, то јест да она није последица нерада и немарности, иего вероватно друкчијих схватањч проблема урбанистике и деловања на људе који долаse у престоницу. Наиме: може ее деловати леним и уредним изгледом етанице која је за путннка и намерника први претставиик престонице. Али иоже се деловати и нз другн начин који је неуобичајенији ,ny« нз-

ненађења а изненађење је, кзо што Је познато, веома важан фактор у процесу стипања |аких и трајних утисака. Дакле, сиђс путннк иди намерник на београдску жељезничку станицу и добије суморан и негатива« први утисак: обузме га туга и чамотиња. Али. дошавши у град, он увиди да улице и тргови нису баш онакви као станииа, изненади се, уличе му се учине лепше него што су, расположеЊв после туге и чамотиње живље ,ie и драгоценије него да чзмотиње није било. И тако се постиже готово двапут јачн ефекат. Тако смо ми, после много н.апора и размивдљања, схватили „поставку станичног проблема". И да 6и та поставка дала још веђи ефекат. ми предлажемо урбанистичким факторима престоннчког Народног одбора две еледеће CTeaip«: 1. Да ее предузму мере како би се београдске улице и тргови заиста довели у ред. што значи опрали од блата, очистили од рушевииа и одломака. уличили, украсилн травњааднма в скверовмма. 2. И како б« ефекат од свега тога био што веђн да се, пре овега другог, предузму мере И потхвати преко којих би се главна престоничка жељезничкз станица још више нагрднла. запрљала, закршила како би први. негативни утисци били што Јачи и како би касниЈе реакција такођв била што јачаТо je све.

НОВЕ КЊИГЕ

Душвн Ђукић: »КутЛу тм. ceлв пакл, кугтику ти златан слт«, Марзин повма (дело нв моствјв за ударничким еланом аутора у новој професији). ★ Миодраг Никачевкћ; Драмвти»ација Заксжа о Државном рачуноводству од 1872 годинв, у 3 главв и бвзбрај пораграфа (мотив нз стварног живота). ★ Митв ДимитриЈеви*: »Kepa твра Оливвра« (историски роман а можв да се преудеси и за позориште код Споменика), ★ Десимир БлагоЈевик: »Мо|а корвктура« (елегија, засада излази нввидљиво у »Политици«), ★ Снннша Хаџн-Пауновић; »Бенито и Синиша осв»Ј’ају Албанију« (рапортажа у стиховима). ★ Брамко Лазвревик; »у времену нзмеђу два времена« (фантастична размишљања у докопици). ★ Мипосав Јелик: »Колан пуче прв но кобила доби зоби«, (стихови у Пррзи). ★ Ж. А. Спаеик: »Да је памет до кадије као од кадије...« (есеј о ненндентичности нндентичн-их појава). -k Синиша Кордић: »Моји поверљиви рзаговори с Богом« (лични строго поверљиви мемоари). ★ Миодраг Ибровац; »Хуан Мариа Мигуел Хозе Карло Диаз«. (пре-вод се шпанског на старофранцуски, са старофранцускот на новофра-нцуски, са живог француског на ста-рогловенсхи и са старословенског непосоедно на српски језик).

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

COPrRfGHI b'fj. .J£lr

ДРАЖИНОВСКЕ МЕТОДЕ ГЕНЕРАЛА АНДЕРСА

Андерсопова apinnfa ее иеша у унутрашње прилике у ИталиЈи. батина Италијане, Јеареје н Пољаке пише „Дејли Воркер“._

Кад удариш два ест пет препородиш цео свет.

Одличан наставни план фрањевачке гимназије у Високом

Високо, 22 фебруара Наставници фрањевачке гимназије у Високом израдили су onсежан И одличан наставни плаи, који обухвата следеће предмете; Усташка и петоколонашка тактика, са подаиима о педагошким методама примењиваним у Јасеновцу, Мајданеку, Треблинки итд,; поступак при скидању непожељних плаката н написа; пастирска писма и остала класична клерикална књижевност са узорима штданичких изјава поглавнику; превођење заблуделих у праву веру помоћу аутоматског оружј.а; сакривање драгоцености и прстења које су, заједно са сво-јим ггрстима, добровољно приложили иноверни за спас душа; прикривање вишкова жита!, као најважнији део пастирске делатности будућих жупника и калуђера; упутство за снабдевање крижара, уколико би се такви још проиашли, санитетским матери|алом, храном и тако даље; указивање гостопримства преосталим усташама, заслужним за педесет и више убистава. Наставничко веће прихватило ie тај план. За дивно чудо, народна власт не само да није прихватила план. већ није одобрила ни фрањевачку гимназију, чиме је ванредно корисна и иесебична делатност часне браће на пречац угашвна.