Ošišani jež

Ратоборни Винстон

Кр о з нашу земљу

К*о да га у Фултону она стара мува пец.-л, •ратио ее старом тону, na оружјем звецка, звецка...

ФАШИСТИЧКИ PAЈ

Фашизму се негде судм правда блиета, а у Трету гину људи од фашиста.

ИЗВЕШТАЈ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ

Наше крвм сад бм плод, јср cejauie метак-сем« An' гробовм кр«| Неретпе оптужују подло ппеме.

БЕЗ ЗАВЕСЕ

Ни мађарск* реакција више нема мира, јер протис ње цела Пешта бучно демонстрира. Маса хође рада, хлеба, • семт Иштваи неком трвба—

КРАЉЕВСКИ ГЕНЕРАЛ И ЊЕГОВА ВОЈСКА

Напустише ceoije рупе »Принц-Еуген СС« груле уз Брашкћа сад се куп« к'о »краљевске воЈоке« трупа.

ШТА САД!

У срезу Прегради номмсија ради, и земљу свих исула народу уступа. Жуттници се жаивс еад Ае да мм фала м гозбе и nHtse за крепосно norh«.

Kад неће Мухамед брегу онда ће брег Мухамеду

Кад већ учитељи неђе код нас да едемо ми до њих.

НОВ ПОСТУПАК У ПАСТЕРИЗАЦИЈИ МЛЕКА

Зарреб, марта Истражив.ан>нма на пољу паствризације млека успело је инж. Ивану Грегурићу, бившем управнику овдашње Градске млекаре, да утврдн како је нарочито аа децу потребно у млеко додати што више воде. Тако је са успехом опробао разводњавање од 35°/о ( па су вишкови млека за два даиа достигли завмдну цифру од 1700 литара. Да о*и вншхови не би би.ти горки, заслађени су са 250 килограма шећера, који су у првобитној камени ималн да послуже sa сгаравл>ан>е дечијег брашна „Нада“. Сада су Грегуриhy поверели ежсперименти за утврђив,аlње да ли се од чисте воде може направити млеко, па иу је с обзиром на тежину saдатка дозвољено да ое тим бави 12 година.

Пренос из Фултона

Вндиш) Изгпеда да )« радио Докау ооет прорадио!

Свадба у дому културе

Загрвб, 15 морта У Дому иултурв једиог загребвчког ројона заказамо Јо пра изаесног арамема јвдно оредавањв у оквнру нвдеље за збрињавзњв двцв палих бораца и жртаеа рагтл. Међутим, истога дана удавала са к+,и једнот агилицјвг члана прооввтаог актиал, а гкхито је његов стан био суаишв мали да прими саа зааницв, одлучено je да с« у Дому култура, умвсго предаван.а, одржи саадбона вачера. Тако Je и бнло. А они који су дошјти да чују предавање, наишлк су на четрдесетак »еселих сввдбеигх гостују којм нису ммалк никакее зеаа за збрињавање СИрОЧВДИ. Сазнаје се да је свадбена приредба ирло добро услела, иако мије била оглашавана, мити је прадвиђе« »чист прмкод«.

пачког окЈ>уга а нису одржаве из чнсто техничЈких раалога, oeдашн>е Окружмо народао аоаориште бацило се на озбиллије подухвате. Упрлаа је пресавила табак и упутила надлежннма на одобрење саој план о триумфалној туриеји по Бугарској. Било је одмах јасно да су се члаиови позоришта штедели и да су у тајности гпрнпремили одабраи премијерли репертоар. Како је кпак постоЈАда osiaсиост да у иностраиству добију трему, упућеии су да своје игре ка даскама што живот значе најпре добро увежбају пред домаћом публиком. Ову одлуку Је са задовољством прихватило становништво окрута, коме he се нл тај начин дати могућност да бар једном види ceofe уметиике.

МОГАО БИ СЕ СЕТИТИ

Паичево, март* Н* »вст да ј« Панчсао пост»ло идеална иијацв *• добру књигу, приспео је овамо недавно и бивши власиик листа „Дерт“ из Београда. Он је катоварио в« таљиге миогобројие комплете csor* листа, којн су vry још преостади, прешао у Панчево и обратио се папир(ници Марије Војковић за растуран>е уз уобичајени рабат. Она га је међутим одбила са следећом мотивзцијом: „Ја, додуше, продај е.м „Весели Фигаро“, „Смех“ н „Страсне приче", али кад је у питазћу „Дерт“ не смем д* преузмем ризик, јер 6и ое просветни рефврент могао сетити своје дужвости пл да ме од „Дерта“ глива заболи.

ДИРЕКЦИЈА ПОШТА НЕ СКУПЉА СТАРУ ДУГМАД

Ддрекдија пошта БеЈоград, оожако су устаиовљедае јавне говорннце, доиЈла је до једног артикла који не спада у њену иадлежиост. Наиме, у јавним талефо«lимo нађене су веће количине дупмада! и старог новца. Лдигрехт.Јгја пошта сиЗавеигтава гра|ђанство, да се о«а не бави скупљањ« дугмади и нум[ив<м!а тиком а, колико се oeha, није расгаисала ни акцију за сажупл.ање дугмади и старог новца, те се публика моли да више тажве ствари не ставља у телефоноке апарагге. НИКО У СВОМ СЕЛУ ЦАР

Прокушве, 15 марта После низа вашредао успелих приредби н претстава које су биле намењене народу Прогу-

МЕТАМОРФОЗЕ ЈЕДНОГ ГУЛАША

Инђија, »ирт* Мали гулаш, спремљен на уобичајени начин, аа иештане се маркирл на каси овдашњег ресторана „Војводииlа“ са 22 динарљ Ако је у питаљу неки придотлица са стране, од х.зсе до госта гулага прераста у велнки, оа двоструком тарифом. На даљем путу до народних власти гулаш добија јаку saпригку и постаје о.громан: ценл му је 5500 динара, а плзђа га власник рестораиа, иако га је, такорвђи, сшо омирисао, пошто гд је само »а друге сиремао.

ЈЕЖЕВО СВЕЗНАЊЕ

Махараџе Индуси који не умиру од глади. Петокрака црвени зна«с ва који се у зо«и „А“ фашисти устремл>ују као бикови иа црвевж плашт. Вермахт Хитлеровв арммЈл, која је Андероовом корпусу кзлиферовала 80°/» л>удства. Скоби савез«ички коммдант, који је у Грчкој завео хипвр-деиократију. Штамер адвокат у Нирвбергу, који тврдм да је Геринг био иаивчинас Палестина света земља, и>јл је ггретворенд у касарну. Гвоздена завеса застор кп>јим г. Черчил шжушава да npeкрије улогу Совјетског Caeesa у другом светском рату. Пролећни крос такмичеи»е у коме се једни.журе да ојачају тело, другн да oCmeme земљу, а трећк дз се што внше обогате. Исправка обраћање још више пажње на сопствеиу греппсу. Рим глггвни град у ИталтИв, у коме се потпуно заборивило иа безусловну капиттлуци.ју, неro се мисли на будуће триумфе.

Кроз републике

Новосадска пошта показаи Је рекордаи успех; удвостручеи Је број писама враћених са ооваком „Не прима“. Није јасно с»ио ко не прима та писмл пошта нли лица којимм су nocaaта. Кужгурвв жшаот у Hepeherj одбиљно је угрожеи »атварањем тридесет четири кафаие. Трудбеиици иа пол>у црнобераијанске гултуре кгоку дл Ae подивљагтн oto се н>их<жа jcy»турна жаришта" не буду иож>в.а отворила. Изгледа, уосталои, да им неће бити ии иајмање тешко да потттуно подивл^ају. Високе способности >а увртљање ииањем показао је Предраг Тауш,ановвћ ва Јагодине, па је са успехои руховао ■ ивкки аемљорадннчким алаткжиа. Тако Је с врвмена на време вешто вилама ударао по својим радницимл. НичиЈа жеиља пронађежа Је нзмеђу села Бабуна ■ Градско код Велеса. Детаљним истражнван>ем иекако се ипак утврдило да се она води на име Хаџи Емина Хафуса. Ои је мећутим к»тегорички изјавио да о томе иеиа појмд па да saro земл>у није ни пријавио а камо ли обрађивао. Још кад је сазнао да да њој не расте ии дуваи ии кукуруз, него трње, сасвии ee ратосиљао.

Макар се жито упалило...

Срез тамнапски се одабдева са житом у Миопицп, Мио. ница у Обреновцу а Ваљечска Каменица на Убу.

Н« можв, тм см одаад«.