Ošišani jež

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

Сензационални проналазак једног сељака

Са застарелим пољопривредим методама, било је потребно до 220 килограма пшенице да би се засејао један хектар земље. Помоћу модерних машина може се сетва једног хектара извршити и са 180 килограма. Зато је и прописано Уредбом да земљорадници могу за сваки хектар задржати ту пшенице за идућу сетву. Радомир Тодоровић, земљорадник из села Давостина код Крагујевца, увек несебично трудољубив када је у питању општи сељака, мислио је како да помогне нашем селу. v Ни током четири године немачке окупације, он није седео скрштеиих руку већ је даноноћно проучавао начин како да смањи количину пшенице потребне за сетву, како би што више приноса од жетве остало за исхрану српских домаћина. Нзегов труд и напор није остао узалудан. У прошлој сетвеноЈ кампањи он је успео да на свом имању у Дивостину, примењујући своју методу досада непознату науци да засеје један хектар са свега 110 килограма пшенице и ,да на тај начин уштеди 70 килограма по хектару. Скроман по природи, он није хтео да се јавно истиче па никоме није ни говорио о свом проналаску, све док власти нису у његовом амбару откриле тачно 1.074 килограма пшенице. Када су тако његови земљаци сазнали за целу ствар, он више није имао куд, него је преко ~Републике“ дао јавности обавештење о свом сензационалном проналаску. Редакција „Јежа”, која увек будно прати корисне проналаске у првомајском такмичењу, упутила је одмах свог сарадника да интервјуише овога скромног сељака-ударника проналазача. Он је био љубазан да нам да следећу изјаву: „Како у Србији има под пшеницом 600.000 хектара земље. значи да би се само у Србији уштедело преко 4.000 вагона пшенице ако би сви земљорадници усвојили моје методе рада. Огромни значај овог проналаска можете оценити ако узмете у обзир да је за исхрану свих радника у Србији потребна мања количина од 4.000 вагона.

Ископавање једне нове руде у руднику Вареш

Вареш, априла Овде су огкрлвени тајни рулници једне новв рудаче, коју су по.једини вешти „рудари“ пз Вареша обилно експлоатиеали последњнх неколико гсдина. Пошто ie ова рула. у ствари, коишентрат народниг труда и зпоја, а ови људн и иначе нису имали ру-

Зашто је мрки угаљ мрк

Суботица., 12 априла Твк оада ја утарђено зашто ji тако мрк мрки угаљ, који ce продаја у Суботици по Цвни 110 динара 100 килограма. Како на би био мрк кад ce сваком купцу емркнв jep зна да ce исти yren> у Новои Свду продаја >| 64 дииараГ Кијамет

Јежева прича:

ЖАК КОНФИНО

Случај је био до зла Бога запетл.ан. У стану сам имао два подстанара и две подстанарке. Па излазило се доста добро на крај: мало пролазили они кроз моју собу, мало ја кроз њихову, нисмо били ситничари и закерала, умели смо да разликујемо главно од споредног, па је ишло. Данас ти изненадиш мене необученог, сутра ја тебе; данас ја загаламим кад се теби спава, сутра ти загаламиш кад се мени спава; имали смо свој ~кућни ред“ за кујну, знало се кад су чијих пет минута за купгрхило, и тако ишло је. Али једнога дана паде на ум једној подстанарки да се удаје. Не знам шта јој то требало, тек сна дође да еаопшти. —Добро, другарице, кажем ја њој, ви се удајете. А јесте ли мислили шта he бити с нама? Па ви нам, што се каже, кварите наш status-4uo, молим вас! Ако је вама баш до удаје, зар ви нисте могли... т. ј. ја не знам, али ту су и наши подстанари, и ја мислим да би ви у интересу мира у а у духу наше солидарности могли можда и неког од њих... А ево, ми би вам макар и мало мираза спремили, дабоме. Више волимо и то, него да нам неки незгодњаковић уђе у стан. Али она ни да чује. Укопистила се, па тога свога и ни једног другог! Добро, хоћете баш њега? У реду. Узмите га, најпосле. Али немојте, молим ва*. да се селите од нас. Останите ви само овде, а ваш дотични исто нека остане где је. па се лепо посећујте. Па ви појма немате колико је љубав складнија и дуготрајнија, кад се не станује под истим кровом! Алн забадава. Са том заљубљеном гуском није се вшпе могло паметно говорити. Оида сам сазвао конфереицију вш подсталара, па смо решилж д» ја хтеоелнм окаио своју ордн-

нацију, коју сам, у недостагку просторије у овом стану, држао дотле у једној другој кући, у другој улици, па чак и у другом реону. А другарица хвала јој на то дала реч да ће са венчањем причекати док ствар не упутим добрим путем. Онда сам отишао у станбени отсек. Лепо су ме што је истина -- истина је. Саслушали ме, а онда упутили у онај рејон, из кога сам имао да се иселим, и док сам два три пут отишао из овога тамо и из оног овамо, показало се да се ту ради о Једном великом проблему, на име: да ли треба прво да се од овог рејона добије дозвола за уселење, па да на осиову тога онај рејон да дозволу за иселење, или обркуто: да прво онај рејон да дозволу за иселење, па да на основу тога овај да дозволу за уселење? То је наравно захтевало зремена и таман да се решење, кад се једна надлежна другарица разболи. а кључ од дотичне фијоке узела дабоме собом и предмет остаде да чека њено оздрављење. Кроз Београд је међутим пукао глас да је нека селидба и нека соба у изгледу. Ох, Воже, ia то време нећу никад заборавити! Поче одједном моја дотле понајчешће празна ординација да се пуни пацијентима. Хвала Богу, мислим, его, свет најзад почиње да увиђа шта ја вредим! А зачудо све сам здрав човек долази! Ја са њима поштено, као што је ред; Друже, кажем, па вама ништа не фали. А они, као да се договоршга, па сваки исто; —• Нека, каже, молим вас. Мало контроле није на одмет. А, овај, што се тиче, имао бих и нешто у поверењу да вас упитам: ама да ли је истииа да ce неки мша подотанарк* удајв?

Па ето, кажем ја, као заљубила се, шта ли је. Углавдшм још није сигурна ствар. А нисте морали због тога на преглед. - Ама ништа то није, уверава опет тај дотични. Здравље је највеће богатство. Углавном јавите ми, молим вас, чим она ствар буде готова. Мени можете поверити. Ја сам, знате, гроб за такве тајне. А ја ћу вас свуда препоручити као одличног лекара. Еј, фино ли би се поживело, да је то тако остало! Али шта се може, кад се човеку не да!... Док је мој предмет спавао у фијоци надлежне оболеле другарице, једног дана баиу ми у стан једна фамилија са решењем о уселењу. Уселењу у собу те исте наше веренице. А она још ту и ко нама јамчи да ми на i.jajy не би успели да покваримо ту веридбу! Као луд сам појурио у рејон. Али тамо сам као и обично, одмах увидео да сам се без потребе толико узрујао. Ама доста је да се тамо завири и чује мало оног разговора: - Друже. шта је с мојим предметом ? Друже, где je мој предмет? Друже, како мој предмет? Одлично, одговара чиновник топло и пријатељеки. Ту је, не брините! Просто осећаш да те „предмете” чувају као децу у забавишту. Чувају и негују. Воде рачуна о њима као родитељи, сроде се некако, па не воле да пуштају из фијоке. Па шта вам ово би?! умешах се онда и ја у разговор показујући оно решење. Извините, насмеја се он. Измакло се. Шта ћеш, брате: држиш предмет у фијоци, чуваш в ~предмет“ лепо спава у њој. Док једног дана не полуди и сад можеш тражити што год хоћеш, увек на њега натрапаш. И нв да ти да дишеш, дави те, па кораш да П4 скавеш е врата.

Добро, али моја подстанарка још се није удала. Можда се на крају крајева неће ни удати, А, то не може да буде! узвиче он. -- Читаву узбуну сте дигли са том удајом. Па јесмо ми деца, да се играмо? Не може! Рекла је да се уда, има да се уда! Идите и реците јој то. Или жалите се на решење, можете и го. Шта ли је боље, Боже? Ја ее реших да учиним и једно и друго. Би ми жао и оне фамилије. Узех оно решење о њиховом уеелењу, па одох v онај други рејон, у коме сам имао ординацију. Показало се да то може да послужи као полазна тачка и тако за недељу дана смандрљасмо све што треба да се она фамилија тамо усели. Они тамо, а ја овамо. Већ удавача, гуска једна, једва дочека да иде на венчање. И све би се лепо свршило, да се оној фамилији иије десио малер. Они дошли са уредним решењем о уселењу у онај стан око 11 сати пре подне. Станарка им казала да дођу после подне. А после подне тамо су већ нашли усељеног другог човека опет са уредном дозволом за уселење. Али то већ сгтада у другу причу... И тако ето. Понеки људи добију жутицу, кад им се само спомене име тог отсека за станове. Ја не знам зашто, Јер оно што сам ја тамо доживео, остало ми је у врло пријатном сећању....

ОЛАКШАЊЕ

дарско право ни каквт дртгу концеоију у том омифту, народне власти cv извршцле неопходно потрејбна прекопавања њиховнх рудника. Том приликом у „руднику“ Едхема Шигаића, „мешовптог грговца" пронаheno је за 1,483,000 динара ове нове ртде зване „рагна добит*. Код Винка Стјепановпћа npoitabeHo 1е ове руде у вредноогн 900.000 динара; соли и сто-

ке. koj’O'M ,ie тртовао за време окуиадиie, ии,lе naheno ништа. пошто ie све на врсме излиферовао Немцимаb звесне количипе руде „ратна добит“ пронаНене су код Муста.Фе Хасанагића, Ивана Кристића-Перике,, •Љубицв Касаповић, Марије Чингел и још неких. Обзиром да је Вареш мало место, свв ове количиие су прилично велике-

Ух, ал’ сам се уплашио! Мислио сам да је отсек за сузбијан»е шпекулације!

БЕЗ ПО МУКЕ

Ие са 1,000.000 (отлион) мтка, већ, изгледа, без по муке успело ie Михаилу Лазићу, лпновннку Гранапа да обмане Итоек за станове, те је овај љегов епор са Мепахеном Алмозлиио, чиновником Државног отпремног преДЈгзећа, решио у корист Лазића, а на штету Алмозлина. Успело је тако Ми* хаилу Лазпћу да се у једном отану од три собе доделе|ДЕе ообе њему, који има само жену, а Алмозлину, који има п жену и двоје деце, само једна соба. И без по муке му то успело, јер било је довољно да се ради тога одрекне употребе нузпростсрија, претообља, »poe које мдаа да пролази из купатнла одн. клозета, без кога се један стан пе да замислити. Тако је он то лзјавно пред властима. а Власти nehe ваљда да иду да се уверавају употребљава ли он купатпло и те нузпросторије или не! Па кад му је на основу те изјаве успела обмана, онда му је опет не са 1.000.000 мука, већ бе.з по муке успело да обмаие п дошшника „Јежа“, изигравајући невину жртву Менахемове обестп. Јер заиста дирљпво је то кад се неком забраии пролаз кроз претсобље, кад друкчије не може нц доспети

у своју ообу, а није мање дирљико ни забрана употребе водовода и клозета. Али ствар даје сасвим дрзти утиоак кад се види Лазићева изјава властима о самовољном одрнцању употребе тих просторија (да би на тај начин иажицарио ону друту собу'). а саовим трећи нзтлед кад се сазна да се та забрана саотојала у гоме што је Алмозлпно изјавио Лааићу да би му се мотло забранпти, кад се он већ тако пред властцма одрекао употребе поменутнх пузпрооторпја. Нема сумље да ће народна власт по" казати Лазићу да се лажима не може далеко доопети и да he она то учинити оном истом брзином. којом је донела п решење о додељнвању соба у том II ут стану;

НЕПОУЗДАН ЕЛЕМЕНАТ

,>Расељевпм :in пима'. којв су досала имала дупло следовање. смањен је оброк таво да Ис добијати исти оброк који добија п цивилно становништво.

А шта га знамо, нисте ни ви баш сви такви фашисти иао што*се правите!.-. i

Најновија интерпретација севдалинке „Босно моја“...

Тузла, 12 априла Музички етрутаади тузланског окРуга пзрадили су ноте за, омиљену наткхзнјг песму „Босно моја. сад у теби бега више нема“. која данас, ирел иролећну оетву, постаје нарочито актуе.тна. Песма је преудешеиа за торско neвање, и оепг дана отпочело се с љенпм маеовним извођењем-

Плес, хумор и љубав у Шапцу

„Плес, хумор и љубав” тако се рекламира у Шапцу филм „Ватрсно девојче”, у коме нема ни трага од плеса и хумора, а што се тиче љубави, очигледна је само љубав према пумпању пара на биоскопској благајни. Вагон кукуруза није игла па се ипак некако затурио Мији Здравковићу из Лознице, близу Крушевца Срећом органи народне власти успели су да пронађу тај кукуруз, али га, из потпуно несхватљивих разлога. нису предали Здравковићу.

Од старог ново - од новог старо

ЛоЈ... проггадосмо: Ов* o* отерхх крп» права ш>ве штофов«, »ок ое nu аовн штофовк претварајјг 7 етврс крав.