Ošišani jež

STRATEGIJSKA REZERVA

Direktor jedne fabrike, nazovimo je fabrika otkovaka i otpresaka šetao je kancelarijom uzduž i poprijeko, mlatarao rukama i često se kažiprstom kvrckao po čelu. Treba da zapnem do krajnjih granica da nešto istjeraš, ali na sto od sto ne možeš ni u snu- I kakva li je to mudrost: planirati na maksimalni kapacitetl Baš u dlaku da ga pogodiš! A kvarovi, a izostanci, a slab materijal? I dođe kraj godine, drugi uhvate masne premije, a ti, Miladine, osta na cjedilu- A-ja, nećemo više takol Zavodski inženjer Perić počeša se po zatiljku i nakašlja se usiIjeno: Hm! Hm! Direktor odlučno kroči do svog stola, još odlučnije sjede u foteIju i najodlučnije reče: Druže, inženjeru, dajte te podatke- Inženjer priđe tromo i stavi na sto niz pregleda i grafikona. Dobro, koliko imamo maiinskih časova za obični otkov? .Inženjer promrmlja: Prese Dubl ve 7.100, presa Cet 9*600, prese... Svega 20-900. Direktor mljasnu jezikom: Tja, da zaokružimo na 20-000Mora se uzeti koeficijenat greškeNaravno, treba obračunati i koeficijenat sigurnosti- Znači, 16-000 maiinskih časova. Slažete li se? Slažem se zijevnu inženjer. Dabome- Treba se obezbijditi, to jest, treba realno planiratiKakvo bi to bilo pianiranje ako čovjek ne predvidi sve greške i kvarove, nezgode i zastoje? Cekajte, a viša sila? Vatra, gromovi, i tako dalje. Udrite još 5% za višu silu- Znači, 15-200 mašinskih-, Da vidim kolika je kvota za sve artikle od 52 do 85- A-ha: 98-000 kilograma- A prošle godine je bilo 12-000 kilograma više. Sad se tek vidi koliko je taj plan bio nerealan. Jasno kao sunce, a? Jasno kao sunce potvrdi inženjer sanjivo. Direktor je sve više padao u stvaralački zanos: Kako bješe sa otprescima, druže Periću? Pa evo— 12-000 časova mašinskih- — Bez koeficijenta greške? Bez— Piši ga, Periću. Bez koeficijenta sigurnosti? Bez. Piši ga- A viša sila? Bez— Piši i nju, dabome. Ne zaboravi, Perice.Tada se »Perica« pljesnu po čelu: Zaboravih druže direktoreSta ćemo sa Ipsilon 3? Direktor se zamisli, ali samo za trenutak- Onda uz šeretski osmijeh reče: E, to mi je strategiska rezerva— A kad sklopiše cio plan, raspoloženi direktor potapša po ramenu neispavanog inženjera; Sila si, bre, dragi moj Pe-

ricel Govorio sam ja uvijek da se sa inženjerima može lijepo. Idemo da popijemo nešto- Hej, hej... strategiska rezerva... 1 veselo provedoše to veče. I mnoge druge večeri i dane. Upravo sve dok negdje drugog mjeseca ne naiđoše ti Ijudi... Bila su svega dvojica. Tako neki obični IjudiProsto su rekli: Mi smo za reviziju kapacifeta, grla, pianovaPokazaše i ovlašćenja. I šta? Motali su se po radionicama i magacinima, zagledali mašine, čitali mašinske karte i karakteristike, stopirali vrijeme izrade otkova i otpresaka. Prosto, Ijudi došli da proburlaju po samoj utrobi fabrike- Ljudi nesnosni. Prevmuli čak i predratne arhive i statistike, ostatke kapitalizma... Pa šta više, ispitivali i bezbroj radnika.A kad su najzad sjeli za onaj isti direktorov sto, iščauriše se iz njih dva vrlo neprijatna, nesvarljiva i zlobna čangrizala. Dobro, druže direktore, kod vas 98-000 kilograma za artikle 52 do 85, a mi izračunasmo 125-000 kilogramaDirektor se meškoljio: Pa ovaj, evo-.. inženjer Perić-.- Znate, 5% koeficijenat greške, 20% Inženjer mu pomože; —koeficijenat sigurnosti. Pa onda, vidite-, i viša sila mucao je direktor. Revizori su mirno slušali, a onda tek jedan upita: Dobro, a šta će ona nova mašina u magacinu? Ipsilon 3- Zašto nju niste računali? Zašto je još niste ni montirali? Tnženjer Perić htjede opet da pomogne: Znate, kolega, to ie takorezerva za grlo proizvoanje. A direktor molećivim glasom dopuni: Onako, razumjećete, drugovi-, strategiska rezervaNo drugovi to kanda nisu razumijevali- Naprotiv, jedan od njih uze fabrički prijedlog plana i na njemu poče bilježiti crvenim mastilom- — Evo, druže direktore! Mjesto vaših 52 »koeficijenata greške« u minus, uzećemo svuda grešku u plus; znači, nije 20-900 časova, nego 21-000. Onda, umjesto vašeg »koeficijenta sigurnosti« u minusu, uzećemo 20% kao koeficijenat povećanja proizvodnosti rada- Vi ćete to, naravno, bez teškoća ostvariti, uz malu reviziju normi rada i malu racionalizaciju. Mi smo sami negdje stopirali rad i ufvrdili da su norme niske- A i radnici sami to ističu— Zatim, umjesto »koeficijenta više sile« i »koeficijenta grla proizvodnje«, uzmite vi lijepo i odmah montirajte Ipsilon 3- To vam je još 10%. Direktor skoro jauknu: I— i strategisku rezervu mi, znači, uzimate... Revizori su se smješkali a jedan reče: Uostalom, evo, drugovi iz sindikalne podružnice-- s njima smo već govorili i o strategiskoj rezervi... Sekretar podružnice na to uze riječ; Tu strategisku rezervu, mi to drukčije shvatamo. Mi smo poslije savjetovanja sa drugovima iz komisije izračunali i riješili: uzimamo obavezu da novi, povećani plan izvršimo za jedanaest mjeseci... Te večeri direktor fabrike otkova i otpresaka pijuckao je svoju čašicu sam samcit i gunđao: Ama, govorio sam ja uvijek da se s inženjerima ne može. Krvopije su to— Strategiska rezerva.- uhl-.

M. CAKIN

Problem interesantnosti u radu

Rad treba da bude: 1) stvaralački, 2) privlačan, 3) interesantan. Stvaralački za zajednicu, privlačan za radnika, interesantan za- posmatrače. Onaj prvi uslov postoji još od prvobitne zajednice, drugi su istakli socijalisti-utopisti, a treći uslov postavio je jedan oštroumni rukovodilac odjeljenja u smederevskoj željezari. U ovoj željezari pređložio Petar Rusimović da se übrza namotavanje betonskog gvožđa mehanizacijom t.zv. »hašle«. Međutim rukovođilac odjeljenja smatra da ova mehanizacija »nije interesantna«, Taj posao obavlja se, po njegovom mišljenju, mnogo interesantnije. Navalć osam radnika pa onako golim rukama savijaju žeIjezo. »Ho-ruk!« i željezna šipka pretvara se u zmiju. Mišići se napregnu, iica se zacrvene, zapljušte graške znoja, a posmatrač stane pa se divi tim interesantnim naporima takoreći, odmah zaželi da postane siikar i da se jedrog dana pojavi na izložbi sa originalnom kompozicijom sta će tu neka mehanizovana »hašla«! (I sama riječ je stranog pcriiekla, a mi smo inđustriju narionalizirali). I djeđovi su nam golim rukama za nož hvatali, nisu tražili »hašle«. A po mišljenju cnoga, život mora biti interesantan MALI POTROŠAČKI KALENDAR

I kvartal 1947 službenica M.D.S., Prote Mateje ul 33 (IV rejon) dobila potrošačku kartu H —2 H kvartal 1947 službenica M.D.S. dobila R —3 kartu HI kvartal 1947 službenica M.D.S. dobila R —2 kartu IV kvartal 1947 službenica M.D.S. unapređena u službi i dobila veće zvanje a u rejonu doblla R —3 kartu. Januar 1948 Pogođite!

RASPOLOŽENJE PO EFEKTU RADA

Priča mi komšinica, drugarica Soka: Prije je raoj Miloje đolazio kući namrgođen, Ijut nikad lijepe riječi. A ja ćutim, znam, nije mu lako. Navali narod s tačkicama na tekstil, a on, jađan, samo sijeva očima i viče: »Nema! Ne znam! Ne morate da kupitel Nemojte da me gnjavite! Nisam ja vaš sluga!« Ali od neko vrijeme izmijenio sc moj Miloje, sve se osmjehnje, pjevuši, čini mi razne usluge, pa mi tepa kao kad, smo bili mlađenci. Meni sve to sumnjivo, pa se jednog đana pokupim i zavirim u radnju. Kad al’ moj Miloje se rastopio pa samo veze: »Molim lijepo! Izvol’te, molim! Hvala lijepo! Doviđenja!« Munem se i saznam đa su uveli nov način nagrađivanja; što više prođaš, veća i plata. A đa više prođaš, moraš lijepo sa mušterijom, da si Ijubazan, da se smiješiš, dabome. I da vidite, prešlo mu u naviku, pa mu i kuća prijatnija, i žena milija i život Ijepši.

SKRENULI S KOLOSJEKA

Kao da su pošli na svadbu, a ne na odgovorno putovanje, pet službenika voza br. 2962 čim su stigli na stanicu Utinja napustili su voz i u punom službeničkom poretku uletjeli u obližnju kafanu. Napušteni voz drijemao je pod parom, a njegovo osoblje na čelu sa vozovođom Novoselom, zadrijemalo je pod pićem- Probudili su se tek pred narodnim sudom, koji im je savjesno odmjerio kilometražu izgubljenu zaduživanjem u kafani- Dok je Turskoj

Dok je Turskoj dodijeljeno 400 millona dolara kao » pomoć<, Čang Kaj Šekovoj Kini dato ;e samo 60 miliona dolara.

CANG KAJ SEK; Udijelite, gospodaru!

FRANCUSKO-ITALIJANSKA CARINSKA UNIJA

NAIVČINE

Evo, dolazi nam—

•■•pomoć!

LIČE GAJDE NA MUZIKU

Eto, potpuno liči na original-

14 FEBRUAR 1948