Ošišani jež

КLОРКА

Đovanl: Cini ml se, gospodo, da na taj mamac nećete ništa uhvatiti!

PRISNO PRIJATELJSTVO

ЕН, PRIJATELJSTO, рпјаteljstvo! Velika je to stvar. Kako bi život bio štur i žalostan da nije prijateljstva! Ni_ su badava mudri Latlni govorili; „Prijateij je polovina duše.“ A bogami, do nedavno je priјеШа opasnost da ova lijepa osobina skoro sasvim izgubi pravo građanstva u našem kolektivu i bude prognana sa teritorije našeg preduzeća. Zacmjela se teška sjenka svađe u našoj radnoj at_ mosferi, Bilo je to dok su se đijelill bonovi. Ekonomska komisija naše sindikalne podružnice počela da se raspituje kome su potrebne cipele. I naravno. kao i u drugim preduzećima, svi izjavili da su baš njima neophodne. Bonova svega nekoliko. I sjutradan naše kancelarije kao da su postale mu. zej Ш starinarnica. Pojavili su se najraznovrsniji tixx)vi iznošene obuće: cipele bez štikle, dpele bez pendžeta, cdpele koje sko_ го 1 nlsu cipele nego neki patrljd; jedna drugarica došla čak u patikama, samo ргеко njih navukla šnešue; a neki drug ргоnašao na tavanu svoje babe ргеpotopski šimi-model, što je još njegov djeda dobio kad je završio maturu. Svi se šetaju pored članova ekonomske, pomalo гаmlju (kao: übija ih peta. bodu ekseri; i žale se. uzdišući: „Sta ćete, nemam druge!“ Pa onda počele i spletke. Te kao saznali za Paju prokuristu da ima nove novcate, ali ih čuva za svadbu. Te opet za Raju kalkulanta, da poslije kancelarije nikud ne izlazi, nego sjedi kod kuće i pravi tašti društvo. te prema tome ne troši mnogo obuću. A za Vlaju arhlvara pronašli čak da je kao osnovac bio na čitavom Dorćolu prvak u hodanju na štulama. te da mu se mjesto bona za dpele dadu dvije letve za štule. Teško se zavadilo čitavo društvo. Gleda jedan drugoga i mrmlja: „Оп je. on je! To je baš moj glavni konkurent za bon!“ Skoro bi došlo do opšte omraze, da nije novo snabdijevanje udarilo svemu tačku izdavanjem i,tačkica“. I onda, kao plima, zavladalo prijateljstvo. Iščaurilo se u ovim prvlm danlma proljeća, kad se

razvijaju i pupoljd, bude golubačke mušice, izgovaraju prve nježne riječi u zazelenilim рагkovima i rađaju ostale sentimentalne rekvizite toga goddšnjeg doba. Proljeće brzo prolazl. I doći će Ijeto. Treba, znači, još sada misliti na godišnji odmor. I počelo se sa pravljenjem spiskova kada će ko taj odraor da iskoristi. No, šta se zbilo_ Drug Cira je izjavio: „Ја hoću

u drugoj polovlnl Jula 1 prvoj polovini avgusta.“ Drug Spira mu se odmah pridružio: „Nas dvojica smo nerazdvojni šahovski par. Ako Cira ode bez mene, neću imati s kim da igram ša_ ha. A i njemu neće biti prijatan odmor! Zato ćemo nas dvojica zajedno đa Ijetujemo.* Odmah zatim priključio im se i drug Mika. On je revnosni kibioer svih njihovih partija i prožderala bi ga radoznalost, kao moljac vune-

nl džemper ргеко IJeta. ako bl oni odigrali i jednu partiju bez njega. Drug Žlka je opet izjavio kako je njemu duhovna hrana kad se Cira i Spira poslije završenih partija svađaju, a Mika komentariše i miri ih, pa bi, ргеma tome, za vrijeme Ijetovanja patio od griže savjesti, ako i on ne bi bio s njima. A kako sa Zikom ide 1 njegova žena Mica, to je 1 drugarica Clca tražila isti termin, јег njih dvije su prijate. Ijice još iz osnovne škole. U vezi sa Zikinim otsustvom zatražio je i drug Luka da odmor iskoristi u isto vrijeme, јег su Ziklna djeca imala svoju dječju Ijuljašku, pa njegova djeca ne bi imala čime da se zabavljaju ako bi se rastaviii od svojih vršnjaka. A pošto je sa Luklnom porodicom išla i njegova svastika Koka, to se odmah za odlazak izjasnio i drug Đoka, koji je za nju vezan po lirskom sektoru. I tako se pokazalo da je čitav naš kolektiv jedan neraskidan lanac prijateljstva. Svako je priznao da prosto ne bi mogao bez nekog drugog da provede u punoj sreći svoj godišnji odmor. Ostao je još jedino služitelj Jerotije, ali kad je čuo da svi treba da provedu odmor u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta, priznao je i on da bi njemu zaista bilo vrlo teško da se od njih odvoji u kancelariji bi se osjećao kao napušteno siroče, te je zatražio i on da svoj odmor provede u isto vrijeme. Direktor se, naravno, uhvatio za glavu. U takvoj situaciji zaista ne bi mogli da budu i „vuci siti 1 ovoe na broju“. Počeo je da govori o interesima pređuzeća. o kontinuitetu posla, o obavezama prema planu itd. Ali, šta ćete! Svi su direktori takvi. Puni su

ciiara, programa. planova —■ gdje bi oni mogli da shvate šta znači prisno prijateljstvo i razumiju latinsku poslovicu „Prijatelj je polovina duše“! Neko je, doduše, onako kao uzgred, pomenuo nešto i o opštim, državnim interesima, ali zar drugarstvo i prijateljstvo ne spadaju u takve interese? V. K.

РАS О Š

Poznati ratni zločinci biskupi Sarlć I Rozman 1 sveštenik Zec umjesto da budu izručeni Jugoslaviji prebačeni su iz Austrije u Svajcarsku.

Otisci prstijn su u redu, možete ići!_

Srećni tata

ADA COVJEK dobije na-1 v sljednika. to zaista nije mala stvar. I rođaci Mihaila Gmčarevića, direktora Konzervno-industriske škole u Kragujevcu, smatrali su da taj događaj treba da se proslavL Ali pojavila se jedna nezgoda. Direktor je dobio sina, ali nije dobio i neku prinovu u stanbenim prostorijama I srećni tata lupao glavu gdje će da smjesti goste, snalazio se i snašao se: uzeo rođake za ruku i odveo iii u intemat škole. Učenici su morali da evakulšu nekoliko kreveta i da se potrpaju po dvojica u jedan, a u rekvirlranim krevetima razbaškarill su se rođaci, Sve se lijei>o svršiio: 1 rođaci i direktor ostao pri svome komoditetu. Sto se tiče učenika, njima služi za utjehu što direktor ne dobija sinove svakog mjeseca.

Izdaje Savez udruženja novinara FNRJ Uređuje Redakcioni odbor Glavni urednik Bogdan Pešić. Uredništvo: Terazije 31/Ш Cekovni račun 1-906019 Telefon 22-423. Administracija: Terazije 31, međus,prat telefon 28-451. Stamparija ,Omladina“, Voj. Mišića 19.. Telefon 50-924 —26, lokal 58, Beograd,

Ј E X