Ošišani jež

TAKMIČARI

U Beograđu se održava takmičenje zddarskih brigada Narodne Republike Srbije, na kome brigade pokazuju svoj stil I način rada.

Ра to Је sve isti stil! Svaki ide u vislnu.

MOJ BUDILNIK

NISAM od ошћ što se ujutru uspavaju, ali budilnik mi je ipak kao neki ventil slgumosti: zvrr... кггг... opominje me on redovno i tačno. I toga jutra čujem, kao obično: zvrrr„. кггт... Ustanem, napolju dan, a na budiiniku: ргоšlo podne Promućkam ga, osluž-

nem, vidim: stao, ali opet čujem кпт... krrr. Sad mi je jasno: nije me probuđio budilnik, nego to komšija s gornjeg sprata cijepa drva. Umijem se i proturim glavu kroz prozor da vidim otprilike koje je doba, a odozgo mi se sručiše za vrat neke dlake i papirići. Progleđam kroz prašinu, a ono više mene neko istresa tepih. Znači: uveliko je dan, samo me kiša prevarila. Ovog puta se sve đobro svršilo, stigao sam na vrijeme na posao, ali budilnik ne mogu da pustim tek tek onako. Odlazim poslije podne kod jednog časovničara: Donio sam budilnlk. On mi je desna ruka, ali ne znam šta mu je, stao! Osovina motri on pažljivo kroz neku spravicu čišćenje! Dotjeraćemo ga koštaće 300 dinara. Učini mi se skupo. Idem ja kod drugog. Donio sam budilnik na opravku. Gleda, kucka, mućka: Federisanje, rcgulisanje stvar je ozbiljna, ali pomučiću se. Koštaće vas četiri stotine. Pođem kod trećeg. Stara mašina, treba generalna opravka. Dijelova nema, aii za pedeset banki... Uveče zabrinuto liježem, komšijin gramofon me uspavljuje. Ali sam se, izgleda, brinuo bez razloga, jer stanar više mene ima ispravan budilnik. Zvrr... кпт... to je cijepanje drva; pet i trideset. Ljuske i krpice promlču na ulicu šest. Do po-

lovine prozora leluja neka ponjava šest i po. I, da viđite, navikao sam na to. Budilnlk sam doduše opravio: jedan prijatelj, koji se bavi časovničarstvom kao amater, sipao malo nekog zejtina, i sat proradio. Ali nisam siguran više u njega, šta znam nije bio kod časovničara, a komšija ionako tjeга svoj posao. Bojim se samo da mu se slučajno ne izmijeni radno vrijeme, ili da mu se ne omakne pogleđ na „kućni ređ' 1 što stoji u parteru pažljivo uramljen.

OBAZRIVI PANTA

Reokdja nije, man’te, tu ne treba đa se broji, a!i duša našeg Pante još se ne zna gdje baš stojiDva sata је rada dao, јег vremena ima ma!o; na skupu se ućutao rječitosti ponestaloAJ’ redovno štampu čita, do bi znao šta se dijeli: gdje šta ima, prvi hita, pa se vajka dan cijeliNe, u društvu on ne gunđa politiku slobo mari, tek u njedra nešto smunđa što nestaje život stari. Vedrfjega on je kova, al’ »prilike nisu iste« obazrivost treba ova dok se »stvari ne raščiste«. Kad bi samo mog’o znati, i siguran kad bi bio da se neće da zarati, smjesta bi se izjasnio! M. S.

I Sotir se takmiči

Kad sam došao sinoć sa konferencije kući, pita me žena: Sta ti je, Sotire? Nešto si se mnogo namrgodio? A ja joj kažem: Mani me, Savka, u sto đavola. Izbruk'o sam se danas ispado' ja reakcionar i, još malo, pa neprijatelj. A što, cmi Sbttre? pita me опа, a ja samo odmahujem rukom, pa kad nemado' kud, počeh da joj pričam sve po redu. Naši riješili da se takmiće, i to po novom načinu zidanja. A ja počeo da im tolmačim: Mladi ste, drugari, zeleni ste, pa ne znate da će novi načln da nam Izvuče asuru ispod nogu. Zidar samo zida, onaj priučenjak razastire malter, a prost radnik dodaje ciglu. Pa znate li šta to znači?_ Zidara će da treba triput manje priučenjad i prosti radmci će da nam osvoje zanat!.. Ako potjeramo tako, samo tek ima da te zove palir, pa da ti kaže: „Majstore, nemamo više posla za tebe, idi traži drugo mjesto." A na drugom mjestu opet „novi način“, i tako pootpuštali zidare. a na trećem isto. I šta smo uradili? Izgubili posao, izgubili zanat Kad ja ovo rekoh, diže se graja, misliš nebo pade na zemlju. Nego, tek smiri ih pretsjeđnik, a ja razvezem dalje: Dobro vi galamite, ali ja znam šta govorim, a vi ćete se poslije sjetiti šta vam je čikaSotir pričao. Ali sad ima i drugo: dobro, ajd‘ da radimo na novi način. Svaki zidar, ako je ovolicko majstor, ima da ozida pe-šest kubika, a dobri majstori će da izbace i osam i đeset. I sad šta? Mi zidamo, a normirci gledaju šta se radi bilježe pa kad vide da je norma niska, a oni tup! pa povise normu na pet kubika. Imamo li mi tu neku računicu?.. Ja sam, razumlje se, htlo da kažem: „Ра nemamo, to je bar ■ jasno.“ Ali me oni nadvikaše. Diže se jedan, pa drugi, pa treči, pa svi po meni... A svaki počne sa: „Drug Sotir nije u i pravu._“ Da ne pričam sve po ređu pocijepaše me. Uglavnom, ispade j ovako: nema nikakve bojazni da , će se izgubiti posao, јег zidara ■ ima malo a posla ima kolikogod < hoćeš. To je jedno, a drugo, i- ] spade da mi imamo računicu i j da se norma povisi, јег ćemo , opet za isto vrijeme da dobije- , mo iste раге (ako ne ispadne i ■] više), a samo čemo brže i više ; da zidamo... s A šta mi zidamo? — 1 to kao pita onaj Slavko iz Babušnice < zidamo stanove za radnlke, ' ziđamo fabrike žto će da prave r plugove, i odijela, i motore, i sve r

Žto nam treba, i zidamo žkole, Ј bolnice i električne centraie, za koga sve to? pa za паб narod A ko je taj narod? pa ; ko drugi nego mL_ Pa što brža sve to pozldamo, to bolje za naa.* Svi počeše da viču i da pljeskaju, a menl udarfla neka vatra u obraze, u zemlju da pro-* padnem.

Eto, tako Je to bilo. Ispado'tljm reakcionar i sebičnjak. Niko ml to ne reče svi me zovu lijepo' ~Naš čika Sotlr“, i sve uvijajtn „Nije pravilno postavio..." Ali ja vidim koliko Je sati_. Poslije ove priče nastalo Je ttntanje. Ja oborio glavu, a i Savfca se zamislila. NaposlJetku, Savka prekide ćutanje: Pa dobro, Sotire, šta ćei sad? A Ja udarih šakom o sto: Ko, Je Г Ja?„ Ima da im pokažem kako se zida na novl način. Neka sam Ja stariji, gotovo svi mogu da mi budu djeca —■ imam da preuzmem zastavlca. Ne đam se Ja. Ako me Je Jezik obrukao, tu su mi čekić i mistriJa. ZDRAVA LOGIKA

General Markos traži da prestane angloameričko miješanje i da narod slobodno odlučuje o svojoj sudbini.

Gdje je tn logika? Traže da se Englezi i Amerikanci ne miješaju, a grčkom se narodu dozvoljava miješanje!

Iz administrativne teorije i prakse PIŠI MI DA TI PIŠEM

X ГТАМ onomad како је jedna ustanova doblla nekakav raspis. Raspis k‘o raspia. Razmišljam i to mi je nešto, čas posla: primljeno, postupljeno, u akta. Jest, ali ovaj imađeše i prilog, a u prilogu malte ne stotinu rubrika za popunjavanje, pa deder sad, prijatelju, zagrij stolicu! Nije administracija mačji kašalj. Sjutradan, pregleđam pofta, kad tamo; raspis. Istina, nije sa stotinu rubrika već па jednom tabaku ministarstvo naređuje štednju. Papir se, veli, troši, kancelariski materijal se, takoreći, rasipa... Preduzeti potrebne mjere i podnijeti izvještaj. Drmnem telefonom svuda gdje treba, Uobičajio sam nekako da riješina što god mogu bez piskaranja, a sve notiram i kontrolišem. Pređem na drugi akt, a ono generalna direkcija poslala газpis papir se troši, kancelariskl materijal rasipa ministarstvo naređuje da se preduzmu mjere za štednju... o učinjenom izvijestiti. Aha, ovi su sigumo mlstill da o tome ne znamo ništa, a mi već gotovL Otvaram treći koverat: Glavna direkcija piše; generalna dlrekcija je poslala raspis o štednji takve i takve sadržine— pa-, pir, kancelariski materijal, nare-. đuje se... poslati izvještaj. O, brate, zovem Jovu -ч evo imamo tri raspisa, govore o štednji, a liče kao jaje jajetu. Daj ih meni, raspisaću Ibi začas dalje. Ama, ne svršio sam to već, raspisao sam ih usmeno, Hm... još bolje, odgovoriću svima ~u vezi vašeg akta, primlli 5m0...“ Da, baš tako: primili smo tri ista raspisa sa kovertima 1 markama, i zaveli ih u djelo- . vodnik i registar, i šta ti još sve ne. Ali neka, odgovoriću im sam. Zašto, ja ću! Uostalom, svejedno, odgovor će i onako biti združen s predmetom i stavljen u akta. Neću im odgovarati ргеко arhive, nego ću prosto sjesti i napisati; Stedite, drugovi! I, evo, napisao sam.

6

Izdaje Savez uđruženja novinara FKRJ Uređuje Heđakcioni odbor Glavni ured nik Ljubiša Manojiović. Urcdništvo: Staljingradska 31 Cekovni račun 1-906019 ■—i TeL 22-423 1 27-529. Administraclja; Terazlje 31, međusprat tel 28-451. Stamparija M Omiadina“, VoJ. Mišića 19.. Telefon 50-924—26. lokal 58, Beograd,

12 JV NI 1948