Ošišani jež

FISKULTURA Bez krivice krivi

Kažnjeni su sekretarijati fiskulturnih odbora Sapca i Kraljeva zato što su, poslije svojih uspjelih sletova, zadržavanjem rekvizita učinili đa drugi sreski sletovi p;đbace.

Zašto nas? Sto ne kazniše one kojima nlsu valjali sletovi?

Kako je moja tetka preživjela diobu stana

Mumlum, mumlum, jes‘, jes‘! kaže teča. Nije teča neki stranac, nego govori s punim ustima, јег mora, a mora da kaže nešto. Tetka nas ne bi pustila da ćutlmo „као mule“ i ručamo, dok ona jadikuje. ...Ako mi uzmu salon, ja to neću preživjeti. Mogu da uđu samo ргеко mene mrtve! A ako ml još dovedu i neko derište, onda idem ja iz kuće! ...Tuđa žena u kujni, to je rat u kući, rat do istrage! Pa zajed-

ničko kupatilo, i tako dalje... A šta ćeš ti sad da radiš? vatra se koncentriše na teču. Nema više kao što si naučio, da ostaneš ta m o po dva sata, da čitaš romane? Sto se ti ništa ne buniš? A šta hoćeš da radim? Da se ta m o zabarikadiram? Na miru smo do cme kafe, dok se tetka odjednom ne sjeti; A Kastor? Oprosti mi, Bože, sirotog Kastora sam sasvim zaboravila! Kuda će sad siroti Kastor?! Dosad je „siroti Kastor" kod tetke zauzimao počasno mjesto na najljepšoj fotelji u salonu. Daj Kastora u muzej! Ili ga metni u naftalin! —Baš ti, čovječe, nemaš srca! Toliko godina, i još mu nisi zaboravio ono? Odavno je Kastor u psečem raju, kao pseći anđeo, i samo njegova ispunjena koža u salonu potsječa na pokojnika, ali teča još nije zaboravio ono. Niti može ikad zaboraviti kako ga je Kastor jurio ргеко dvorišta. pred cijelim komšilukom, kako. ga je stigao i ujeo za nogu kad je đoiazio da se tetki udvara./1 danas teča zazire od ispunjenog Kastora i sklanja poeled od staklenih očiju. koje u sumraku zlobno svjetlucaju u salonu.

Jedno jutro, dugo poslije toga, sreo sam tetku, Dođi u nedjelju na ručak veli, i već je odmakla u gomlli. Sta mi je palo u oči neobično kod nje? Kantica za mlijeko! Nisu nikad voljeli mlijeko ni da vide. Trebalo je da je pitam da se nije teča podjetinjio. Kod njih, u nedjelju, otvorila mi je vrata zajapurena mlada ženica. Gleda me upitno_ ali kad sam se kazao ko sam, odmah ge smješka, kao na starog poznanika. Znam, znam! Znam ja vas! Vi ne volite spanać! Uđite, uđite, tetica je u kujni, pokazuje mi kako se mijese gurabije. Moja tetka je ovoj ženi ~te.. tica“. Prema tome smo familija, - a ja nju ne znam, i to baš u našoj familiji, gdje nas je malo simpatičnih. Duboka misterijs! Da li bi se vi tu dosjeffli da su to novi tetkini stanari? Bilo je puno novosti... Tetkin salon je postao spavaća soba, a Kastor je stvamo otišao u naftalin. Zaboga, dijete se boji od njega! (I već jedna srodna crta sa tečom). Trpezariju su dobili ~novi“ za kujnu, a mi smo ručali na verandi, među cvijećem. Kad se prije tako izmiješaste i sprijateljiste? Gđje su barikade? Gdje je rat u kujni i kupatilu? Ama, nemoj da kažeš! Bilo je i kod nas pomalo kao neko ratno stanje, ali ijodi su ipak pažljivi, mora se priznati. Da li je to bio povod, Ui kađ je dijete samo ušlo kod njih, što je led probijen, ne znam. Nije ni važno. Ali znam da dobri Sljudi mogu nekako da se slože, čak i u zajedničkom stanu. Znao sam da je pravilo, gdje su ~potstanari", da je rat u kući, ali sad znam da ima i izuzetaka, i znam od čega to zavisi. A „derište"? pitam najzad i smijem se tetkl u lice, јег sad znam za koga nosi kanticu s mlijekom. Nemaž ni s njim kubure? Kako da nemam! veli tetka. Ne znam prosto šta ću đa radim s njim! Neće da jedf spanać! Od mene još i uzme pomalo. ali kad mu mnika.đaje neće ni đa okusi. Isti је kao i ; ti što si bio. Sjećaš li se kakn sam te kljukala spanačem? A sađ valida znaš šta znači spanać za djecu? Kn bi smio tetk* da protiv . rječi?

D. Kostantinović

PRODAVCI ZJALA

Ко bi se sjetio šta sve može da utiče na sniženje cijene koštanja! Ima tu trista dranguliia, živ čovjek ne može na prvi pogled prosto da se snađeNavmuo tako u rudnik Vrška Cuka neki čovjek traži mjesto— Ja bih za vratara- Cuo sam da ih knate šest, pa velim, biće i za mene tu posla. Ama, čovječe, nemamo više vrotal Kako? A ja sam mislio da ih imate najmanje tuce. Uostaiom, dobro bi bilo da napravite još neka vrata, pričekaću koji dan. Međutim, za „koji dan” dogodilo se čudo- Ne samo da niso napravljena rti iedna nova, več su zazidana i neka postoječa vrata. Pronađeno je da kroz njih nije ulazilo ništa, več da su tuda izlazili proizvodni troškovi znatno uvečaniU preduzeče „Kovač-vaga” noišli opet neki i počeli da mjere Itjevo- desno- Pa, naravno, i огој službeničkih mjestti Utvrdi se zočas da četiri namještenika takoreči prodaju zjala- Ni njima možda baš nije bilo pravo, ali šta če navikli su, pa ćute i trpe- A drugo preduzeče u komšilirku, takoreči vapije, za radnom snagom. 1 tek kad se napravio „račun izravnanja”, pa prekobrojni pošli među malobrojne, onda su mjerenja ispala, što ’no kažu, kako treba, valja i moroPoneki službenici vole često da trknu svofim poslom, pošto prethodno uz „Druže šefe...” ispričaju kakvu komplikovanu priču. Trknu tako MHan broj 1 i 2, Vojkan broj 2 i 3, Jovan broj 2, 3 i 4 i drugi, pa se u nekoliko niških preduzeča za dva mjeseca nakupi stotinica hiljoda časova neopravdonih izostanaka- Kad $e pomnoži, pođijeli, sabere i oduzme, ispoda tu, na svoki način, lijepa parica. Dosta njih trknu i bez onoga „Druže šefe-.” Neki Stojan iz niSkog preduzeča „Pion'r” došao je jednog dona u 6 časova oa posao, a и 8 stavio kapu i khsnuo na ar-kapiju- Evidentičor ne sfedi baš na toj kapiji i Stojon zaračunoo djelu nadnicu, koja je sa mnogim stičnim ušla u proizvodne troškove. A šta sve još u njih ne ulazi! Ovdje је norma nisko postavljena, ondje mašine čekaju s neba blagoslov, ovamo su se pomiriii s tim da pet otsto proizvoda bude „škorf’, a onamo iznose svaki dan dvoja-troja kola otpadaka i bacaju ih na najbliže đubreSomo, u našoj zemlji slabo se kotira omiljeni ortikal preostolih zazjavala, i ko god prodaje zjala sve se gore provodi-

Nikad dva dobra

Mašinska stanica iz Starog Bečeja odbila je da na imanju seljačke radne zadruge ~Mičurin“ počne žetvu, izgovarajuči se da nema normu za dobru pšenicu nego samo za slabiju.

Sta je, Ijudi, što se seklrate? Mani, ne valja, dobro nam rodila pšenica!

NAVIJAČ

Berberin me sapunja. A razgovor koji je počeo prije moga dolaska teče sve življe— Tako ti je to, brajko mojl Postavi ti njega na pravo mjesto, pa da vidiš što se igral A ne: k’o ni sebi ni svome...

Molim vas, umiješah s-e ja u diskusiju malo lakše sa tom četkom! Sapunica mi poda na pantdone«. Izvinrte! reče berber'm hlodno, smače jednim prstom loptu od sapunice, upi, kao bajagi, maramom koia mi visi oko vrata, i produži dalje- A vi, idete li na utokmice? E, da ste vidjeii kako se igra pred golom! U prvom poluvremenu, to је bilo izvanredno sod je on s užrvanjem pričao samo meni, ioko ja to nisom zahtfjevao- NdvoJa rodi kao sat. Odbrana neprolazna- A šutevi na gol kao kiša, kad poduhvate-.- A-jaoj! krftrnuh ja. Umalo mi niste poduhvatili poha uva— izvinite, molim vas! Joj, ala vi gulite krvnički! Sta li će brti tek u drugom po)uvremenu!- Izvinite, mdrm vas! umrivao me. Navijate li i vi za „Crvenu zvezdu”? Ne? Steta!-. Mnogo ste izgubili što ntste b’rii а nedjelju.-

Uh, pa vi mi otkinuste nos! Izvimte, molim vas! A ona-j gol smo primili samo zato što је golman kiksirao-.. Idite dođavola! Pa |a ću zbog tih kikseva biti zaklan. Izvinite, molim vas! umirivao me ол završavajući struganje. Prije nego što sam izišao zoprtah: Otkoda se vi bavite fiskulturom ? Sportom, valjda? poprovi me оп- Još kao švrća šorao sam po Tašmajdonu krpenjake- A inaće, ne propuštam nijednu futbalsku utakmicu„. Onda sigurno i vi sada položete posijednje norme za fiskulturnu značku? Ah, time se ne bakćem! Kud bih ja!-. Taman poslal Skoro ću da napuntm dvadeset šest godino. Ja sam navijač, znate, strastan navijač... Fmo, bogomiL Somo neka оа toko navija, pa će uskoro na gfovama mušterija rzvodlti sve kazneпе udarce, i hendčeve, i penale, i komere, a noseve će slati u aut, da čuva rezultatl

"JEŽEV“ REBUS

Sta nedostaje ovoj radnji?!

(Uslužnost i Uubaznost)

JEKSIK PROCJENA

Došao raspis đa treba procijeniti prinos žitarica, pa se neki mjesni odbori u Zaječarskom srezu ozbiijno zamisliii: ko d-a vrši procjenu? Ali se sposonosno rješenje brzo nađe tu su najbogotiji Ijudi, gazdoši, imaju oni iskustva i prakse, imaju metre i centimetre u molom prstu- I tako u selu Moli Izvor gazda-J-ole, gazda-Bole i gazda-Stole počeše da procjenjuju prinos. Najprije

krenuše kod gozcki Stofa, Boto I JoiaPribliži se komisija gotovo na puškomet imaoju gazda Stoti i šacuje izdoteka: Bogme, dabo ponijelo! gdje је sebe p>roš!a godina! Ni primjeti! dodaje 'Jote— Gfedoj samo: nema m osam stotina kiia po hektaru— Nema, naravno đa nemaPiši: 7 metaraGazda-Bole је još gore prošoot svima je žao, propašće siromah, aii šta da rade 6 metara ni opepeli+i više. A gazda Jole bogu plakati, ni 5 metara da sastavi- Odmori se komistja, pa krene dalje, krene recimo na njivu negazda-Milisava udesiće da bude mrma Krajina. Gleda, gleda, pa će tek: Bogme, slabo ponijelo. Ali, Stole, čudi se Milisav ponijeio je bolje nego lani! Sta mi soliš pamet! Uostolom, ako је to kod tebe slučaj, kod mene, Bola i Jola, ponijelo je duplo manje! Sta reče, bolon? Misliš, vaijda, đuplo više! Vidi ti njega, gagovića, kako priča, a što bi mi onda bili u komisiji?! Vala, to se i ja čudim- Ali, ako ste i komisija, niste vječna! Pokazalo se da Milisava ima više, a da komisija zaista nije vječna već kratkovječna- Ne samo u Malom Izvoru, već i u Grlonu, Koprivnici i Borovcu gdje god su iščezle jeksik-komisije, iščezle su i jeksik-procjene-

17 JULI 194 8