Ošišani jež

MAJSTORIJA KOZE PASE

Dlvna sala samo mora malo da se dotjera.

Ddesićemo ml to ve

E, sad liči na menzu!

Mali Đokica piše "Ježu“ POD UNAKRSNOM VATROM

Na kraju vellkog parastosa pokojnim profitima čiča đura uzdahnuo iz trbuva eh eh milostivi bože zar se sve to izodigravalo za ove dvetri godine i da se čovek pita šta nam је sad ostalo a baba unese sikter kafe pa kaže ostali su vam fala bogu pogani jezici a deda kaže ti bl valjda 1 nji konfiskovala a baba kaže da su bar pravi goveđi i svinjski pa da se jednoj ulici podeli sledovanje a ovako ni za šta nisu neg za olajavanje a deda joj opsova crveno majčino mleko pa kaže malo im Je što zavode omladmu neg i ovim matorim zavrteše glave s kojekake parole. Nekad su to blli galamdžije a ead su čućordžije i zakeralice što se kod kuće prave junaci a ргеpadne ih i poziv klasne lutrije pa čak i baba kreše dedi a što reko čika pera bradonja ako se propada bar se propada sistematskl a to je tačno јег oni su razšićareni i razinćareni zaista sistematski pošto smo i pritisli i odozgo i odozdo i spolja i iznutra i slica 1 zboka a to se najbolje vidi po dedicd 1 njegovim kratkotalasnim intimusima što im je po belom danu mračno pa dodu da se razgale kad se smrkne. Zna se ko im se navrzo odozgo još od ratnodobitničkih suđenja 1 agrame reforme pa do poreski 1 drugi propisa i otvaranja grateksa granapa i voćopovrća na svakom čošku i izmedu ćoškova a tu su i oni što rade odozdo i o koje se očešu na svakom koraku i u redu i u kafanl i u рагku 1 u vozu a sada u našem bloku spolja blju mika državni bifedžija što uvati za peš od kaputa i kaže kako guramo pa čeda zadružni bakalin što. izviri i čim

gukne barđan komšlja odma znaš da je nešto premašeno a zaga duvandžika tek vikne ргеко ulice nadrljaše papini pitomci a joca državni parfimer stavl ti pod nos neku gotovu železnicu pa posle kijaš od muke a još gori je marko šuster što sasluša sve žalopojke i kaže ne brinite sve će dobro blti pa ona baba mara prića kako je nekad bilo i kako je imala osam banki invalide a deda joj kaže e veliki je onda bio di-

nar a ona kaže a Hrija pet stotina ti veliki dinara a da ne pominjem tetka nadu koja deluje samim tim što je kućni poverenik i što nikad ne znaš kad ćeš je sresti na stepenicama pa ćak i onaj milojko zvani džudža zapeva javno na ulici ovim šorom jagodo ovim šorom jagodice ovim šorom šićardžija nema. A iznutra im zagorčavamo život ja i baba koja potegne čak i svevišnjeg u frontovske svrhe al mi iako smo iznutra kijucamo i takoreći zboka jer ja sam kažu još zelen sa žutim kljunom a baba je prezrela u pustom turskom poretku al frontalno udare ujka

Jova što i ufrkesti sa podacima 1 čika miša što dođe po komšinskoj liniji pa im natrlja noseve s poređenjima il čika branko što se kladi za svaku prognozu a bane i čika milentije iz petlovače kad obiđe sina u vojsci i pozove i u zadružnl dom da gledaju bioskop. Jedino im još ostale nade pored onih dukatića što i još кгсkaju јег kad im se jedna nada izjalovi oni se uvate za drugu pa za treću pa za stotu i što im se više izjalovljuju utoliko su što kaže baba nadežljiviji al makar što su punl nade prazno im je u duši a sve praznije i u džepu a kolko su postali skromni sad im se zamislite ne žuri nego kažu polako polako a time ipak dobijaju jer kad već mora da i ргеgazi vreme bolje da to bude polagacko. Veselo srce kudjelju prede

Vlada FNRJ predala je Jedinstvendm sindikatima Jugoslavije sumu od 400 miliona dinara za kultumo-prosvjetni rad sindlkalnih organizaclja. Lako je njima da igraju i pjevaju, kad su milioneri!

Samopomoć

NOGO se viče na kelnere. * Viče u prenosnom smislu, kritikuje. Ali se viče i bukvalno... Ama i naša ti je publika, što ’no kažu babe, sačuvaj bože! Eto, došao ja sa ženom u kafanu na pivo, pa nikako da uvrebam kelnera. Pobojah se da ne toče posljednje bure, јег ništa nlje bolnlje nego kad se čovjek riješi da popije pivo i našteluje pljuvačne žljezde, ј nepce i jednjak, a pivo se tek izmakne. Zato se sjetih opet one bapske izreke: Pomozi se sam, pa će ti i bog pomoći pošto sam svjestan njenog pravog značenja: kad si se sam pomogao, ne treba ti ni božja, ni ne znam čija pomoć. Ostavih ženu da čuva stražu i da za moju stolicu govori ~zauzeto“, a ja kupih na kasi bonove i odoh u šanak za dvije krigle. Kad sam krenuo s kriglama kroz salu, trudeći se da ih ne truckam, graknuše na mene: Ovamo pivo! Ama daj, otkad čekam! Ne može prekoreda! Reže na mene sa svih strana, krvničkl me gledaju, a neko dobaci: Pazl, ala je nespretan! Ide kao muva bez glave! ■ — Ja ga pogledah i odgovorih: Gledajte vi svoja posla, muvo s glavom! Ja idem kako ja hoću! Vi treba da idete u činovnike, pa da trljate stolove, a ne da budete kelner! Pa ja i nisam kelner, ja sam činovnik. Okrenuh se naglo i sunuh u pravcu rezervisanog stola. Ali u tom trenutku sudarih se s nekim i prosto ga okupah sa dvije krigle hlađnog piva. Ko vam je rekao da se sami služite! vikao je on. Bio je to kelner, pravi pravca-, ti, koji ne sjedi za činovničkim stolom. Pojavio se ođnekud. Osjetio sam na svojoj koži, a i on je osjetio na svojoj: nije lako biti kelner.

MJERE PROTIV HLADOVINE

Odbor za uljepšavanje grada i podizanje parkova u Obrenovcu potpuno je opravdao svoje ime, јег je cio jedan park iz centra Obrenovca, uz pomoć sjekire, potpuno podigao sa zemlje i pretvorio u ogrevni materijal. A pošto je Ijepotu grada kvario i lisnati drvored u glavnoj uiici (pružao je neestetsku hladovinu), i njega su tako lijepo slistill da je panorama pravilnih telegrafskih stubova potpuno došla do izražaja. Istina, hladovine više nema nl za lijek, all „ко s’ od sunca krije, bolje da ga nije u . Samo, ovo se izgleda, ne odnosi na odbor za uljepšavanje Obrenovca, koji se, očevidno, od sunca ne krije.

Žrtve sudbine

Nikako da dođe do izražaja naša sposobnost, kad proizvođači ne donose sami svoju robu—

Termmologija sa godišnjeg odmora

Kad ću đobiti taj ručak? Momenat! Nemojte momenat! Nem am toliko vremena, nego donesite bar za pola sata!

Miomiris

Centru Mladenovca daju velltai živopisnost sirove kože raznih dimenzija koje se tamo, lijepo nanizane, polako suše, servirajućl nosevima prolaznika čitavu skalu mirisa. Kako ova praksa traje već duže vremena, mještani su stekli potrebno iskustvo, pa pri prolazu samo strpaju u svoje 6ulo mirisa odgovarajuće tampone vate. Sto se estetike tiće, гаsmatra se mogućnost da se kože markiraju pokretnim kulisama koje će se skinuti kad više ne budu bile potrebne.

Zašto - zato

ZaSto šel stanice u Beoiteu ne dopušta da se pije voda sa „njegovog" bunara, već Ijudi moraju do drugog da pješače pola kilometra? Zato što je voda poslije рјебаčenja mnogo prijatnija. Zašto još nisu iskopani ni temelji zadružnog doma u Ulcinju? Zato što najprije treba pokopati nemar i birokratizam tamošnjeg rukovodstva gradnje, a to još nije učinjeno. Zašto preduzeće ~Vinograd“ iz Niša već treći mjesec ne šalje rafhm za dva vagona pasulja isporućenog Gradskom magazinu u Zrenjaninu? Zato što se još nije skuvao nl sav isporučeni pasulj, akamoli javašluk u „Yinogradu“,

28 AVGUST 1948

3