Ošišani jež

К ROZ NAŠU ZEMLJU Šta је ро volji komšinice ?...

esarrrica. SvsJđ građanin pred зоЈжип ima za vidik po jedan potiljak. „Red“ cupka u mjestu i lagano se primiče panjtL Pred kupcima dvojica marljivo kasape; jedan čerefi kupone, drugi sjecka meso. Jedna mušterija poslije prve instance prilazi dmgoj, Satara trupne. S-he, pa nemojte samo rebra! : Sta mogu? I to m<?ra da se proda. Ali tu je sve kost. Nisam ja za to kriv. Gre§ku je napravio sam goapod savaot Stvorio je životinje zajedno sa koetima. Primite slj-edovanje,_ Daije molim._ O, dobar dan, komšinice! Sta je s vama? Prošlog dijeljenja niste došli vi llčno. He, he, primje. tio sam to ja. Da niste bili bolesni? Ра, eto, maio, bOa nešto kenjkava. Вз, eh, pa kako sada? Bolje? Јез 1 , ргобк> je, Samo mi Ijekar preporučuje jaču hrarm Vala ako, afco, treba to. Sad ćemo i mi da uatlšimo taj reoept. Cef vam od bikorežnjaka, }al‘ od buta? £, znate, ja bih da parče otsiječete tako da zahvati i but 1 bubrežnjak. Samo vi kažite. Naše je da vas uslužimo. Izvolte, izvoite, Sljedeći_. Рего, ja bth_ Ama, ćtrti, prarvt se da me ne poznaješ. Uređeno je_. od plećke_ kost sam izvadio. (Ovo je izgovoreno poluglasno, a zatim glasno) Da, da, druže, vi ste maloprlje zaboravili vaše sljedovanje, ostavio sam ga pod tezgom, evo, evo. Vodimo ml računa o našim mušterijama, Ne smije radni čovjek da šteti... Ko je na redu? Za mene pola Ие. Dajte tni ono što je ostalo od bubrežnjaka. E, ne moie to tako! Redom, dmškane. Treba i ovu glavn neko da uzme. Ama, batali ti sađa glavu. Deder ti meni kao onoj fcomšinici i ovom ~zaboravnom“ drugu. Nemoj, čovječe, još bi pomislio da tu ima neka protekcrija, ili ono što no kažu _ispod tezge“. Ma jok, druže, ja, eto, prečuo šta ste rekU. Kako bješe: bubrežnjak? Evo, evo, samo izvolte... Sljedeći molim!.. V. K.

Dovitljivko

Tru-tru-tru! treštala }e truba na kamionu Poslovnog savesca sreza moravskog. Bježale su sa džombastog dmma ovce, telad, živina. Kamlon se zaustavio usred sela Zitkovca 1 šoler Je svrnuo u kafanu. Okupila se oko veßke mašlne seoska dečuriija, obilaze je, zagleđaju. Ispod kamiooa nešto kaplje. Malo kasnije došla jedna krava. Pogledala sačuđeno svog konkurenta na sektoru transporta, a onda ma hladnokrvno pristupila, uvufcla glavu u Mler i zapoćela tamo neki mlsterioran posao. Možda špijunira konkurentovu tajnu? rezonuju okolni posmatrači. Gledali je, gledali, pa i onl prišli da pogledaju čime se ona zanima. Zvirnuli u prednji dio kamiona i imaju šta da vide: krava nešto žvaće. Sta je to? Komentarišu; „Stanojlova krava pravo ćudo jede gvožđe,” Utom je pristigao i šofer, kravu otjerao i objasnio: krava je pronašla lišće od kukuruza kojim on zapušava rezervoar za benzin јег rtema čepa. Osvrnuo s« ofco sebe, pogledao po putu i podigao sa zemlje jednu kočanku od kukuruza. Ugurao je mjesto čepa, pošto je krava svu kukuruzoviau pojela. Moj pronalazak ponosno se nasmijao on. Korišćenje domaće proizvodnje, Moraću samo i rezervoar da zamijenim nekim našim drvenim burencetom. Kamion je krenuo. Po prašlni je ostaja« vlažan trag iscurjelog benzina. АН kad šofer zamijeni rezervoar burencetom sigumo neće više da curl

ZA DOBRO KEVE

I/' EVA se radovala Keva, selo кгај Sente kad. je najzad cement prispio. Osam hiIjada kilograma nabavljenih u Cantaviru tako pažljivo je ргеvoženo kao da ga je kupila apoteka za mjerenje na gram. Taj dragocjeni prah za čvrste konstrukcije usput je razvijavao u još sitniji prah sve priče koje su iskonstuisale sumnjalice i graditelji smetnji. Kad se zadružni dom cementira, pronijelo se, ni zemijotres ga oboriti ne može. Poneki seljak uzme praha na đlan, pa ga opipava pod prsidma kao brašno u vodenici, da vidi je li prava nulerica. I kad ga vraća, pažljivo tare dlan, da nijedna čestica ne ode u štetu. Nije to običan narodni je to cement! A kađ je narodni cement po-. čeo da pristiže pred zemljoradničku nabavno-prodajnu zadrugu, tek onda se sjetiše članovi uprave da se uzmuvaju. Ali se propisno uzmuvaše, đa lijevo đa desno. S takvom robom nisu dosad batragali, pa nisu ni vični njenim čudima. Da isprava ne isparava, all pokisnuti ne smije. Ako ostave napolju, sve će se zgrudvati, a dune li nešto, ima da zavije i cementira okolne prozore, pa da liudi više bijela dana ne ugledaju. Nekom je palo na pamet da

cement smjesti u kapiju, ali je taj prljedlog odbačen kao nepraktičan. Može svinjče onjušiti i proriti džakče, a od one sluzi gubica mu se zaglibi i cementira, 1 onda ode mast u propast. A pošto je to mjesto prolazno i uslužno, to jest svakome pri ruci, mogu prolaznici pasti u domačinsko iskušenje da cementiraju pojila i „ispred kuće”. Soba nlje za smještaj cementa, to je jasno, iako je nekoliko njih istaklo da s cementom nema šale. Da, ali ne može se stješnjavati ni ađministracija. A kađ

se isprazni soba, ostalo bi praha u vazduhu; zasjedne li tu neki zadružni birokrata, u stanju je da se skameni i da gleda „stranke” kao punjena ptica’. Dok su se kola parkirala u đvo_ rištu, a stoka se ponašala kao na utrini, pretsjednik Mihalj i magacioner Janoš dođoše istovremeno na istu ideju; Cement u staju! Kako se prije nisu sjetlli! Staja, s ustajalim stajskim vazduhom i diskretnim polumrakom (da cement ne blijedi) prosto je kao stvorena za magazinažu ove robe. Cement ne treba ni zobiti ni pojiti, te neće biti nepotrebnog čvarizanja. Ovaj pothvat za dobro Keve, kao i svi veliki pothvati u istoriji, nije bio pošteđen prepreka. Nezgodna stvar: staja je bila puna stajskog đubreta. A po zakonu magacinske fizike dvije stvari ne mogu se lagerovati na jednom istom prostoru. Đubre napoije! snašao se promućurni magacioner. Ako cement ne može da kisne, može đubre. Ispađc k risno da se đubretu doda ona nebeska šalilra što u

vidu trunja pada s kišnicom u lužnice. Pretsjednik је već udesio ko će da isprazni staju, a uskoro zatim na vilama se pušio blagotvomi artikal za ugarivanje njiva. Огganizatori su radosno trljali ruke dok se istovarivao cement. Kad ga utrošimo, vinuo se pretsjednik u sjutrašnjicu biće nam u staji kao u sobi: pod cementiran, zidovi podzidani. Prosto će biti prinuđeni da svakom grlu izdaju stanbenu dozvolu. Najzad je sve bilo potrpano i krupnim katancem zamanda-

Ijena stajska vrata. Pretsjednlk i magacioner rođački su se zgledali, potapšali se po ramenu, a smješak u smislu „glavno je gotovo” titrao im je na licu. Za dobro Keve cement )e bio u potpunoj sigurnosti; kao dijete, čuvan je u jaslama. S vremena na vrijeme katanac bi zinuo i propuštao potrebne količine stajskog cementa. Ali što bliže dnu, magacioner nikako da se skrasi samo škljoca katancem. Pozvao je pretsjednika, a kad su razgmuli prah s jednog кгаја, stali su da vrte glavom i nabiraju čelo. Kao da je buđav... jedva čujno je proslovio pretsjednik. A nisam čuo da cement strada od plijesni. Možda je... vlaga od đubreta procijedio je promućuml magacioner. Skromna pretpostavka, kao Sto se na kraju pokazalo, odnosila se. s nevjerovatnom snagom pogađanja, na dvije hiljade kilograma zadmžnog cementa kobno „možda” smoždilo je svako četvrto džakče. Organizatori su se složno lupkali šakom po čelu. Možda su u magnovenju smišljali: kako bi bilo da vade štetu i da, eventualno, nađubre njive übuđalim stajskim cementom? Kiša kad padne, bar se neće raskaljati cementirane kevske oranice.

М. Vedrin

SIGURAN BAROMETAR

Uh, evo zime rtojavfle sn sc Ijetnje stvari u telozimeJ

Kavadarsko vejanje

Је Г to trUeMte Sto sa slavc? Ne, nego spremamo sjeme а sjetva, poSto ee ii nlste pestarali za trijere.

Zemlja jesi - zemlja budeš

»Moterqa je newi2trvo« tvrcfi вооко- Ovu ikw6iu istin« upoznali su, na sarnoj proksi, i neki ciglarski radnid o Beograđu- A evo koko: Beogradske cigione >Makedonija«, »Dunav«, »Trudbenik« izrodile su mition i po dgala-

Ogfe s» ostovtjene na ktS I ođ njih '[« opet postda majfica zemljica. kfuće godine će od te iste zemlje da naprave cigJećerke. I tako mogu da produže do u vječnost, ako se zainate da ovoj eksperimenat prave svake godine.

4

se OKTOBAJt