Ošišani jež

АЛ ЈЕ ЛЕПО БИТИ СРБИН

Не знам како да захвалим драгом Богу што је, ко зна пре колико миленијума, кад је демократски и једногласно донео одлуку о стварању света, предодредио да се родим и живим као Србин, Бити Србин, данас је велика част и срећа. И више од тога, то је Божји дар. Нема тих пара за које бих пристао да будем Енглез, Француз, Американац, Немац, Шпанац, Холанђанин или Белгијанац, а да ти исти, трули западњаци, заузму моје место под српским сунцем. Разлози су многи. Необориви. Нисам препотентан и не хвалим се, само подсећам да се не заборави: мој предак је Милош Обилић, млади српски војвода, који је извршио атентат на турскога цара Мурата наневши му љуте ране од учкура до бијела грла. Прича се да су најближи доглавници царски узвикнули: "Аџи бурда без бурда" што у преводу значи: "Еј, Мурате, Мурате, баш си среће курате", Марко Краљевић је посебна прича. Поуздано се зна да је у јуначком мегдану ликвидирао тросрцог турског силника Мусу Кесеџију. Наш Марко није имао три срца, али је имао муда, што је било одлучујуКе у том двобоју. Још поузданије се зна да је тај исти Марко извршио прву друмску блокаду подигавши рало и волове на осунећену братију изговарајући историјско "Море, Турци, не газТе орање!" А, најпоузданије се зна да је био велики љубавник и швалер, Његову мушкост годинама је користила шумска лепотица Вила Равиојла, по Мирочу високој планини. Шта би један просечан западни човек дао да у својој историјској прошлости има државнике као што су Карађорђе Петровић и Милош

Обреновић? Добро, јесте књаз Милош акнуо Карађорђа секиром и скратио ra за главу, али то је само била мала колатерална штета при утврђивању власти династије ОбреновиК. Уосталом, они су били кумови, а кум није дугме. Баш сам се распричао о српским јунацима. Зато неопозиво престајем да говорим о Степи СтепановиКу, Сави Ковачевићу, Прлету, Тихом, куриру Јовици, Мирку и Славку. Не зато што су мање вредни, већ да не бих бацио у очај и изазвао комплекс ниже вредности неком обичном Американцу или Немцу. Из истих разлога нећу ни слова да посветим једном Матији Гупцу, слуги Јернеју, цару Шћепану Малом, браћи Миладинов, Алији Сиротановићу, Рамизу, Садику, другу Титу (све су то Срби којих смо се, због процвата братствајединства, драговољно одрекли па су тако постали равноправни чланови других народа). Али о овоме морам да говорим макар цео западни свет са све Африком, Аустралијом и делом Азије пуко од зависти и беса. Била је злочиначка Нато агресија, Само будала верује да су тиме хтели да заштите Шиптаре; паметном човеку одмах је било јасно да је главни циљ уништавање српског племена и семена. Међутим, ту су се они мало прешли у рачуници (или зајебали, ако мелодичније звучи). Нису ни прет- / постављали колико смо ми Срби кочоперни, тврдоглави, својеглави и храбри. Другим речима - загуљени. За нас проливање крви не представља ништа кад су виши интереси у питању. Елем, дигла се читава булумента авиона и остале пратеће машинерије да 6и

срушили тридесетак мостова, неколико рафинерија и занемарљивих пет хиљада станова и кућа. 0 жртвама, рекох већ, нећу да говорим јер то за нас не представља ништа. Шта смо у том неравноправном рату ми њима направили још увек се званично ћути. Међутим, један наш човек, србенда по занимању, који има двомесечни курс за руковање персоналним рачунаром,успео је да продре у компјутерски систем западне апијансе. Дошао је до фантастичних података: храбра српска војска, за коју су претпостављали да ће за три дана пасти на колена, оборила је 1610 најсавременијих Нато авиона, 7777 крстарећих ракета типа "томахавк" и "першинг", 813 беспилотних летилици, 718 хелихоптера, 22 авакса, а уништено је преко милион локатора. Колико се пилота и војника није вратило својим мајкама, женама, таштама и стринама показаће наредни попис становништва у земљама Нато пакта ппаниран за наредну годину. Сад ја нешто размишљам: да је рат потрајао до 24, марта 2003, године (ми смо генетски наштеловани да ратујемо најмање четири године) у Бриселу и Авиану не 6и остао ни један авион. Могу да замислим Хавијера Солану или Вестли Кларка како врше смотру а писте и хангари празни. Што не иде, не иде. Изем ти војну алијансу која у летећем парку нема ни реп од авиона а камоли авион. Да се то не би десило, десило се оно што се десило. Неименовани генерал телефонирао је српском ђенералу, команданту једне ос војних области: -Аман, човече, престаните да се браните! Потпишите већ једном примирје ако не мислите

да нам уништите све војне потенцијале. Срби, као што их дао Бог, одмах потпишу мировни споразум. Тако Нато пакт није изгубио рат, али је избегао светску бруку, а ми смо извојевали победу и сачували целовитост територије. После завршетка седамдесетседмодневног рата наше мудро руководствб донело је премудру одлуку о обнови и изградњи земље. Тај историјски посао поверен је Дирекцији за изградњу и подељен је у 1365 фаза. Сви који су способни даноноћно раде, ако треба и у шест смена дневно. Ја, као инвалидски пензионер прве категорије, не могу да радим али се зато у пола осам увече нацртам испред телевизора, раселим под притиском жену и децу да не галаме, и гледам ТВ дневник два. Колико да се информишем о новим неимарским успесима. Могу да кажем само једно: алал вера! Свакодневно се изгради три моста.двадесет станова, једна фабрика и неколико километара пруге. Наравно, све то најмање пет секунди пре утврђеног рока. Фабрика за производњу медаља и ордења, такође, ради нон-стоп, а неродни изасланици их деле најзаслужнијима. Пошто се обавестим за тај дан, блажено заспим. Ујутру, пре сванућа, трчим у ред за млеко, зејтин, шећер и месо. Кад се снабдем идем на пијацу да препродам, ту сам развио солидан бизнис. У часовима доколице цупкам по соби не 6и ли се угрејао пошто мазута нема, али не могу да се отмем утиску да је најлепше бити Србин,

Љубомир ИЛИЂ

ГРАФИТИ

Горан ДОКНА

ЖенаМа се не може веровати. У кревету своје љубавнице затекао сам њеног мужа. Оставио сам алкохол. Не могу да се сетим где! Ухапшени на кога је налетело полицијско возило приведен јер се опирао приликом гажења! > Косово јесте српска колевка али нисмо ’ S деца! Атентат на председНика припреман је тајно да народ не би био у еуфорији!