Ošišani jež

Григор Спасов пише писмо цару Симеону II у Мадрид

Јордан Попов

Софија

Симеон II и Хасан 11, краљ Марока, били су присни пријатељи, о чему се ту и тамо писало по новинама. Бугарски цар у емиграцији најмање два пута годишње одседао је у краљевском дворцу у Маракешу, где новинарска нога није крочила и ту је примао Бугаре, који су живели и радили у граду. Било је ти бизнисмена, лекара, инжењера, наставника... Зашто Григор да не замоли Симеона, цара свих Бугара, да се заузме за њег а код мароканског краља, да га овај амнестира некаквом приликом? ... Григор је дуго вртео хемијску оловку у руци, смишљајући садржај писма. “Ваше Величанство, Пише Вам бугарски држављанин Григор Асенов Спасов из града Монтана, сада робијаш број 1211, tiennja 308 затвора у Казабланци. Осуђен сам на четири године лишења слободе и одлежао сам годину дана, два месеца и седамнаест дана, Надам се да ће ово моје писмо да стигне до Вас, пошто се Мароко придржава европских стандарда поступања и признаје права грађанима, укључујуКи и странце, који су лишени слободе ради издржавања праведне пресуде. Знам да Вам се обра Кају стотине бугара, како они успели тако и губитници, како политичари тако и људи, који су изгубили сваку наду да ћемо некада изађи на крај са нашим политичарима, али нека Вам ово писмо не буде на досади и нека не потоне у гомили других писама. Ваше Величанство, Пре него што се определите у мом случају, Ви треба да знате за каквог се човека залажете и кога подржавате. Рођен сам у сиромашној радничкој породици од православних родитеља. Принудна колективизација на селу претворила је тог поносног и здравог бугарског сељака у полуграђанина, који живи по подрумима и таванима и годинама чека у реду да добије стан од државе, Отац ми је цео живот ради окао механичар и технолог у млекари “Сердика" у Монтани, а мајка ми је била куварица у радничкој мензи. Цео живот сам радио да отплатим један тесан и мрачан стан у оним стамбеним блоковима, који су тако карактеристични за социјализам. Завршио сам гимназију у родном граду, отслужио војну обавезу у граду Самокову и тамо сам од старог шумара

чуо какав је народни човек био Ваш покојни отац, цар Борис 111, како је сам управљао возом, како је сам обилазио планину, без обезбеђења, само са једним штапом, све до своје смрти. У нашим уџбеницима је писало да је у Бугарској постојао јак партизански покрет, а у тв-серији “Ми смо на сваком километру" приказиване су нам димензије партизанског покрета. Видите ли, Ваше Величанство, каквим су нам глупостима пунили главу комунисти? Да је постојао тако јак партизански покрет, зар би се бугарски цар, Ваш покојни отац, усуђивао да се сам шета по планинским стазама, не бојеХи се да га партизани сусретну? Зар би се он пео од Ситњакова до Сарђола а оданде силазио у Говедарицу или Доспеј? У нашој породици је монархистичка идеја била жива. Ето зашто је ујак по мајчиној линији носио име Фердо, а други је био царски официр, Ту идеју ја носим у срцу и као бугарску химну признајем само "Шуми Марица". Ваше Величанство, Након победе комуниста на првим демОкратским изборима, решио сам да не могу да останем у Бугарској и пођох да тражим судбину у иностранству. Као и хиљаде других младих људи и ја кретох на Запад, био сам берач поморанџи у Гркој, прао сам посуђе у Италији, био сам носач у Шпанији, али се не жалим. За мене је сваки рад поштен. Био сам срећан када сам нашао посао као возач. Откуд сам могао да знам да је то ланац за крујумчарење украдених кола из Шпаније до Марока? Нисам крао кола, само сам их пребацивао из једне гараже до ферибота. Преварила ме је моја младост, неискуство и недостатак информација. Уместо да ми помогну, моји земљаци су ме стрпали у затвор. Молим Вас, издејствујте једну амнестију код Вашег пријатеља, краља Марока Хасана 11, и бићу Вам захвалан цео живот. Дајте ми шансу да кренем правим путем и да заслужим своје место међу слободним људима на планети... Иако сам осуђен као криминалац, рачунам на Вашу и Божју милост, и као што је Христос помогао разбојнику да сиђе са крста, и да оде у рај, тако се и ја надам да ћете ме извући из затвора," (Одломак из приповетке "Казабланка") превео Милош Тасић

“СТРШЕЛОВИ" ВИЦЕВИ

-За који тим навијате? - пита берберин свог муштерију. -За онај за који и ви. -Па ваљда знате за који клуб навијате? -Знам, али бријач је у вашој руци. Двојица руских нових богаташа улазе у ауто-салон да купе "мерцедес". -За мене дајте овај, онај и онај тамо... Дошли су на касу да плате. Један вади свежањ долара, али га други зауставља: -Причекај Вања. Ти ћеш платити такси... -Чико, кад си био војник, да ли те је било страх ноћу на стражи? -Да, мој мали, али само док не заспим. Грофица улази у кухињу и у кухињском плакару наилази на непознатог мушкарца. -Мерлин, шта ово значи? -Не знам, грофице, МОжда је остао од претходне куварице.