Ošišani jež

ГДЕ СУ КУПЦИ

Свакога дана читам о многобројним страним плаћеницима, о онима који су се продали за шаку долара, који нису мислили на част домовине, на достојанство традиције, на јуначке претке, на свој чист образ. Река издајника незаустављиво преплављује и оно мало што нам је преостало. Њих је, изгледа, већ далеко више од нас који се и даље злопатимо у верности идеалимаи отаџбини. Сасвим је сигурно да се даље овако не може издржати. Непрестано себи постављам питање: како су те подле душе пронашле канале преко којих ће се понудити и продати? Замишљам страшну слику: наши издајници и плаћеници, негде у дубокој помрчини, на скровитом месту, тргују оним што нам је најсветије са најцрњим белосветским зликовцима! Наши трак понос, достојанство. и образ, а они трак прљаве зелене новчанице! Ма да ми је само знати како су ови наши сазнали за пијачно место, где су упознали и пронашли.те људе који нуде лову и плаћау без питања? Зар сам ја најнеспособнији од свих осталих, кад ни у један траг не да не умем ући, него нисам успео ни да га приближно намиришем! Не желим да верујем како ћу и у овом, тако добро плаћеном послу, бити међу реткима који ће остати кратких рукава, само зато што се нисагл на време престројио, организовао познанства, открио канале, сазнао адресе. Молим плаћенике који су имали више среће, а признајем и способности, да ми некако дојаве лозинку, шифру, место сусрета, знаке препознавања. Хитно ми је. На ивици сам стрпљења, и глади. Где су купци?!

Растко Закић

Карикатура:

Града ОНИЧИН

KOЕФИЦИЈЕНТ ЖЕЉЕ

Када у Србији сретне Србин Србина прво што га пита је: "Откуд ти овде?" Ако се нешто српско на светском тржишту евидентира као непокварљива роба, онда је то српска памет. Толико су нам је солили, да није чудо што се не да покварити. Најперспективнија српска посла су пласмани српске памети. Србија интерес ове трансакције не налази у новцу. Интерес Србије је да се што пре ратосиља

српске памети. Што је мање памети у Србији, то је мања вероватноћа да Србији нешто падне на памет. Јер кад Србији нешто падне на памет Србија се просто распамети. Што више српске памети пласирамо то нам мање мањка. Увек нам остане довољно за измишљање Теслиних кишобрана, рупа на саксији, ратова, мирова, пирова... Увек нам остане таман толико да одлучимо како се Србија сагињати неће и да поверујемо у причу да нас "Бог" чува, само зато што је изјавио да нико не сме да нас бије. И док нас "Бог", боље заштите ради, окупља испод једне шљиве, а кордон до темена наоружаних полицајаца штити од нас самих, немамо разлога да жалимо за извеженом памећу. Уосталом:: да је извежена српска памет била чему, њен власник се не 6и ни мицао од чобанског штапа и канапа... да је извежена српска памет била чему њеног власника би још увек зрачило сунце небеске Србије... да је извежена српска памет била чему њен аласник 6и имао своје место под сунцем чак и у интервалу од 10 до 17 часова. Онима који извозе српску памет наруку иде и то што се у остатку света Србима не мери памет коефицијентом интелигенције. У остатку света Србима се мери памет коефицијентом жеље да оду из Србије. А то што неки тврде да је сва памет отишла из Србије, говори више о њима који су остали него о нама који нисмо успели да одемо!

Јасмина БУКВА

Карикатура:

Миодраг ВЕЛИЧКОВИЋ

8