Ošišani jež

НАРУЧЕНО САМОУБИСТВО

У чЈ градуЈе толико поруџбина за убиства, да прави професионалци ни дању нн ноћу не дижу главу од посла. Свесни су да треба искористити тражњу и уштедети штогод за дрне дане кад убистава не буде било у изобиљу као данас, и кад пресуши ова златна жица. Нема елитнијег хотела или ресторана за чијим столовима не пљуште убилачке погодбе и не заливају се затим рујним вином и пуцањем у ваздух. То-то-то-то-то! - весело одјекују рафали који потврђују добро закључени посао, Е, сад, не би се могло рећи да и ја баш не бих имао кога да испратим у успомену, али мој прави излаз био би уствари да убијем себе. Тиме бих пра свега пребринуо одмах све своје, не

мале, бриге, обрадовао своје дужнике, а ожалостио своје пријатеље-повериоце. Једном речи, био би то златан метак, пун погодак у срце проблема. Једина незгода је у томе што ја немам храбрости да сам извршим овај задатак, и што бих морао, дакле, да наручим своје самоубиство код поштеног, провереног и поузданог професионалца, који би без подсмеха разумео моје комплексе, и обавио, стручно, необичајну егзекуцију. Овде, међутим, почињу да се постављају веома осетљива питања. За разлику од наручених убистава, која су такорећи законско средства плаћања у нашим данашњим условима, наручено самоубиство је једна теоријски веома неразрађена област. Пре свега, ако сте изнајмили свога плаћеног убицу, да ли се ово може назвати самоубиством? Чињеница је да ви јесте наручилац, али чињеница је и да прстом нисте мрднули, него сте само кукавички чекали, на готово. Да ли he убица, који вам је извршио услугу, дозволити да се китите његовим перјем и да му нарушавате ауторско право, тако што ћете његов рад назвати својим самоубиством? Да ли ће такође моћи да вас убележи у рабош својих легитимних успеха, или ће ваш случај остати да му виси као

нешто недефинисано и скоро ненормално? На крају крајева поставља се и питање тарифе: може ли хонорар бити једнак за једно обично, свакодневно убиство, као и за једно специјално смакнуће, фингирано самоубиство? Уз то, не можете ли чак налетети на неког патолошког типа који у старту презире сваку лаж? С друге стране, опет, ако сте већ поштено платили, није ли најприродније да би вам извршилац могао прогледати кроз прсте, не улазећи у теоријске нијансе? Верујем да је и најдобронамернијем читаоцу јасно, после горе изнетих размишљања, да ништа више није онако једноставно као што је изгледало на први поглед. Имам ли ја право да узмем правду у своје руке, себично се држећи својих потреба и жеља, а занемарујући бројне и битне теоријске дилеме, које још ни приближно нису разјашњене? Посебно се поставља и питање саме уставности овог чина, а колико ми је познато Уставни суд се још није изјашњавао по сличним иницијативама. Очигледно је да практично најцелисходније да одустанем од првобитне идеје, ма колико било привлачна и конструктивна, барем док се свестрано не размотре и образложе сви релевантни детаљи, како не би случајно остале извесне недоречености, односно како би се искључила могућност било какве накнадне сумње. Тим пре што сам ја ипак неки интелектуалац! Растко Закић