Ošišani jež

заједштчка држава са Србијом, а било их је три ништа доброг није донијела. Прије неко вече на телевизијском округлом столу водитељица поставља питање; шта је Црна Гора добила а шта изгубила уједињењем са Србијом 1918. године. Један рече, добила је шаку жита а изгубила слободу. Други рече, добила

je зло и репресију какву не памте ни окупациони режими. Времена за губљење више нема. Референдум, па столица и крсташ барјак на Ист Риверу. Црна Гора друге нема. Иду дани.

Драго БОЈОВИЋ

ИЗ ПР(А)ВЕ РУКЕ

♦Југославија постоји. Али се не види голим оком. ♦Кад смо се ми борили против Милошевића, ви се нијесте били ни родили ♦Једино је Југославија изградила социјализам с људским ликом и просјачким штапом! ♦Част изузецима. Правила нико не поштује. ♦Ако лаже коза, лаже и рог! Коалициони су партнери! ♦ Стари Словени су се доселили на Балкан, млади су одселили! ♦ Многи од непокретне имовине имају само - родитеље! ♦ Само објешени умиру усправно. Остали прилегну!

Радомир РАЦКОВИЋ

Карикатура:

Стабор

НАШЕМ ПРЕДСЈЕДНИКУ ПРВО ЈЕ КИЧМА ПОПУСТИЛА

М. Јовић

Романи у праху

Мијо МИРАНОВИЋ -ГРОФ

♦Малог човјека лако испуштају из вида, али не и из шака. ♦Није само Марко касно на Косово стигао. ♦Човјек се хвата за главу тек кад је изгуби. ♦ Горим, дакле, свијетлим. ♦Не руше куће, него их дижу ЕКСПЛОЗИВОМ. ♦ Све је постигао, а нидочега није дошао. ♦Окренуо сам се себи. Кад тамо - НЕМА МЕ. ♦Мир је склопљен, на обострано незадовољство. ♦ Све су рибе нијеме, осим сомова. ♦Неписмени не могу потписати ни смртну пресуду. ♦ Пао сам на испиту поставили су ми стамбено питање.

У БРИШУЋЕМ ЛЕТУ

'■ћОд кад су сви наши, не знам који ми је мој. стоје ствари, још he нас убиједити да смо преживјели. *>Код нас, као да је рођење кривично дјело, за доживотну робију. З-Како је тешко бити први, најбоље зна други. опростиш ли им, не знаш шта чиниш. На преломне тренутке највише рачуна онај кога батинају. овако луд народ, могао је да покаже толику разборитост. имам редовну исхрану. Једем се изнутра. је брзо увидио да узалудно бомбардује Црну Гору, јер ми смо се на вријеме склонили у подземље.

Владислав Влаховић^