Ošišani jež

Време ИЗБОРА

Душко М. Петровић

I Јкад год дође време избора, ја поверујем да има шта да се бира. Они који су први прогледали (још у време ћораве кутије) увек би ми (у почетку поверљиво, шапатом, а касније све гласније) говорили како је ”опет све исто” и како ту, у ствари, ”и нема шта да се бира”. Сећам се, кад су ме прогласили пунолетдим, тј. кад су ми јубиларни, 10.018-и пут казали ”Ниси ти више мали”, ocehao сам се блесаво, блесавије, најблесавије што може у тренутку у којем ме је тако изненада и тако снажно треснуло сазнање да су ме мазили и пазили, да су ме подизали и чували, да су ме хранили и бранили, да су ме на млеко у праху и на Труманова јаја, на рибље уље и витамине упорно, упорније, најупорније нагонили, да су ме у школу слали и на екскурзије испраћали, да су сваког месеца ударали нове рецке на довратку - само да бих једног дана дорастао до гласачке кутије! Сећам се да је тај дан био онај кад сам (ех, да ли већ шездесет шесте или шездесет седме, не сећам се баш најбоље) први пут изашао на изборе - да "изаберемо друга...” тог и тог. Њега? Да, њега. Само њега? Да, само њега. О, големе ли среће и гломазне ли радости моје! Изаћи на изборе, бити Бирач (одмах сам схватио да је то с великим Б): то је нешто важно и узвишено, то је нешто што само одрасли могу да разумеју, то је нешто страшно компликовано, замршено то није просто и једноставно, као што је просто и једноставно било оно ”кад сам био мали”, оно у детињству кад би ми бака Анђа донела две јабуке, па једна сочна и лепа, а друга сува и увела, и онда ја изаберем... А видим тада, лепо видим да је само једно име на гласачком листићу, једно једино (неки трбоња што је већ био републички посланик); видим, дакле, да могу да "бирам” само између њега најбољег и њега најгорег, тј. њега таквог какав је и онда, коначно, и сам себи рекох "нисам ја више тако мали” да не видим како је никакав тај тамо, па - прецртам његово име и упишем своје. Да су избори у најнапреднијем и најдемократскијем систему на свету

изузетно озбиљна и надасве важна ствар 4 показали су и резултати тих избора: друг Трбоња је изабран једногласно - није било ни једног гласа против, нити је било неважећих листића. Колико је било онаквих какав сам ја тада био не знам, као што ни они никад нису сазнали - ни за мене, ни за неке друге себи и мени сличне. Сазнао сам само шта је у то време о свему томе мислио теча Бранко (покој му души, један од оних што су прогледали још у време ћораве кутије): - Није требало то да радиш, ади кад си, нек си. Знаш - каже - доћи he време кад he се стварно бирати на изборима, али сад не зајебавај, него или гласај као и остали што гласају или и не излази на изборе.. . Други пут сам погрешно поверовао да има шта да се бира кад су се (много касније) појавила два имена на листићу, два кандидата, али - оба њихова! Обојица као она друга јабука моје баке Анђе, она јабука коју никад нико не би изабрао. Окренем се и одем кући, одакле сам поново дошао тек кад су први пут на листи били и моји, и њихови - тек кад сам и трећи пут поверовао да на изборима има шта да се бира и тако веровао, веровао и упорно веровао, па бирао, бирао, бирао... У ствари, ми бирачи смо стварно бирали, свако своје, али су бројачи гласова били само њихови, па; као да и нисмо бирали, *сао да се и није ништа променило, и то не само од оних мени првих избора шездесет и неке, него и од оних прадавних, оних што су их и довели на власт, оних са ћоравом кутијом! Само што су сада, не бирачи, него бројачи били с великим Б. Били, били - све до 5. октобра, до дана кад сам последњи пут чуо како је ”опет све исто” и како ту, у ствари, ”и нема шта да се бира”. А не да је имало, него - само тако! Изабрали смо да освојимо право да сада, 23. децембра, на крају једне од најстрашнијих деценија, на крају полувековних мука, на крају краја им, први пут после свега тога - на прагу новог миленијума (већ трећег, богати!?) - изађемо на праве, слободне изборе. Какве сам cpehe, не бих се чудио да сад ја нешто зезнем, да се напијем, да побенавим, па да, овако матор и сенилан - гласам за њихове. Далеко било.

Карикатура:

Н.Оташ

7