Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

13:

и

Основа и пошка народнога просвећивања у многоме. се слажу и у неколико су сличне с основом и потком свих ткива о којима је раније овде спомињато. У народноме тросвећивању основа је сам народ а пошка и постава његова мителигенција, тај. добро школовани си нови п“ кћери истога народа.

И до оснивања првих земљорадничких задруга. (1895) и основа и потка народнога просвећивања готово се нису никако ни састављале како ваља и како би требало; оне су стално биле растављене и много удаљене једна од друге. Међутим из ранијега знамо: ма како била добра основа, она сама за себе и сама. собом не може дати никакво ваљано и довољно чврето ткиво. То исто правило важи и за потку узету саму понаособ. И тек онда, кад су се земљорадничке задруге почеле више множити и распростирати по нашој земљи, од тада је и потка народнога просвећивања почела мало по мало да се приближује својој основи с којом треба да сачињава једну нераздвојну и јаку целину. (Ове су задруге дакле Трве ошпочеле у Србији увлачшии тиколоване м тросвећене људе у масу самога: народа. Од тога увлачења и те мешавине ни једна ни друга страна нису имале никакве штете већ напротив велике користи. То се најбоље види из свих досадашњих конгреса земљорадничких задруга који су кад више кад мање увек били одлично и најодличније посећени како од стране наших вредних земљорадника тако исто и од појединих школованих људи из Србије па чак и ван ње.

Не треба сметнути с ума да су земљорадничке задруге састављале основу и потку народнога. просвећивања у главноме у једном правцу: у правцу економском, имовном и агрикултурном, а све остале правце