Osnova i potka narodnoga prosvećivanja

МЕСТО ПРЕДГОВОРА

Ову малу књижицу треба пажљиво да прочитају:

1. Они који су радили, који раде и који истински желе радити на народном просвећивању у Србији;

2. Сви учитељи, свештеници и остала народна интелигенција;

3. Сви председници општина и општински писари који желе да се уврсте у народну интелигенцију;

4. Они народни посланици, министри и државници који се тога положаја примају у жељи да помогну своме народу, а не само својој партији;

5. Они којима је Србија долелила да за њу стварају нове и савремене законе;

6. Они који искрено воле наш народ са свима његовим манама и недостатцима и који желе радити да он има што мање мана и недостатака свих врста;

т. Они који у просвећености и срећи свога народа виде и своју властиту срећу и просвећеност.

8. Они који у себи осећају још мало снаге да се отргну од кафанскога стола, па било да се на њему налазе пуне чаше вина, пива и ракије, или шах и карте; и

9. Сви они, којима није важнија и преча партија, него ли Србија!

25 јуна 1910 год.

у Београду.

Др. Св. М. Марковић лекар, председник Друштва за Школску Хигијену и Народно Просвећивање.