Osnovi fiziologije, S. 59

ВА НЕ | 41

· Лецитини.

У новије доба открило се, да су врло распрострањена у животињскоме и биљноме ортанизму тела која могу бити сматрана фосфорним мастима, а од којих су за сада добро познати самолецитини. |

Састав је лецитина, као што ћемо видети, доста сложен. Пепин

Глицерин се може јединити са фосфорном кис. и дати глицерофосфорну киселину:

Сњ он

| Сн он

| сњ.РО, Њ

У тој киселини две слободне алкохолне функције могу се, као у мастима, заситити масним киселинама, и тада се добивају фосфорни диглицериди; на пр., са стеаринском киселином:

сн,. с00 . С: Њ

“а

|

СНо-еоо бе и |

а РОЕЕ

Најзад, ако у томе једињењу један водоник фосфорне кис. заступи холин, база овога састава:

(СН— СН, ОН пне сну), ОН

имаћемо склоп молекула дистеаролецитина:

(219: СсОО . (5 5 -

17

| сн. с00 С, Н;

Ја

| СН, РО, Н.СН, . СН, (СЊу); М ОН

Лецитини се могу сапонификовати као и масти под утицајем алкалија и при томе лецитин се распада у саставне делове из којих смо видели да је састављен.

Поред лецитина налазимо у организму читав низ фосфорних Фосфа-

тиди.

масти, различних од лецитина, и у којима су азот и сумпор у „

у другој размери него у лецитинима. Сва се та тела обухватају именом фосфатида.