Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu, S. 55

48

Да би то што рекосмо боље објаснили, представимо себи, да се нека тачка креће по крову какве лађе, која и сама

дуж обале плови. Сад ако би се и сами на лађи налазили,

и сматрали би кретање тачке, онда ћемо видети да тачка

заиста извесним начином мења свој положај, како према. нама тако и односно лађе. Но ово њено кретање сасвим ће

се разликовати од њеног правог кретања у простору, или боље од њеног кретања односно какве сталне тачке на обали.

Кретање је тачке односно лађе: релативно, а односно сталне какве тачке на обали абсолутно (предпостављајући нашу земљу као некретну).

809. Знајући релативно кретање тачке и кретањо лађе можемо лако изнаћи абсолутно њено кретање у простору. И

заиста: рецимо да се лађа једномерно у правцу ађ са брзи-

ном 9 = ад креће, (Ол. 20.) и нека је кретање тачке по крову лађе такође једномерноп управ-

цу ас. Брзина овог кретања неке је б, = ае. Сл. 20.

За једну секунду лађа ће учинити пут ад, права пак ас кретајући се заједно са лађом и равноодстојно са својим првобитним положајем, на концу ове секунде налазиће се у

у ај, но тачка, која се по правој ас креће, за исто време

учиниће пут ае, и налазиће се у т; ако сада предпоставимо да ће лађа за време ! учиниће нека пут аћ = ал онда је увиђавно да ће права ас на концу овог времена %, заузети

положај /], но за то исто време, тачка која се у правцу ас

креће, и која би учинила пут аб = аеђћ, кад би лађа на једном месту стајала, налазиће се на концу овог времена # у 7", и као што је: