Osnovna mekanika. Deo 1, Kinematika : za učenike Vojene akademije i viši škola u Srbiji : sa 260 slika u tekstu, S. 75

- | а 59. Кад је за неки известан тренутак познато 0, о:

да; и

, онда се може лако изнаћи абсолутна брзина У тачке М за тај тренутак. Нека је М' положај кретне тачке на крају времена,

# + аг. Ако повучемо праву РМ' и безкрајно мали лук Ми“ добићемо правоугли диференцијални триуго ММ МУ образо-

= = ван луком ММ' пута, или 48, правом ММ' = до и луком МУ = ода. — Из овог правоуглог Д имамо

48 = У(аг) - (оде) отуда

Ре = ИЕ] не (Еј) = узе

а: 4:

Ову абсолутну брзину У тачке М можемо и графично овако определити. — Пренесимо од М по радиусу вектору

а исте РМ брзину % = = = М5, затим подигнимо у М управну

на РМ ина ову управну пренесимо брзину 9 = 0 Ра 000 ==

МУ, ако сад конструирамо паралелограм МУМ 3, онда његова диатонала ММ' биће абсолутна брзина тачки М дакле

„= Правило: Брзина кретне тачке по свом путу АВ резултанта је од брзине клизања 9, ч брзине обртања о%.

Осим тога можемо јошт рачунати уго 8 образован луком ММ' или што је исто тангентом у М, и продужењем раднуса вектора 0. Лако је из саме слике видети да је:

протрчаће за један мпнут, лук раван 2длМ, а за секунду, лук раољУ ван 60 Дакле за ма какав полупречник точка, биће:

Бем опМ 60: