Otadžbina

ПГЕ ДБАДЕСЕТ И СЕДАМ ГОДИНА

641

здрависмо, када нокојии војвода Стеван Шуиљикац своме и свога народа одушевлењу овим неумрдим речима израза даде: ,Нек део свет види", рече војвода, ,како брат брату у помоћ иде!" Дао бог да ова истина устраје, док је год Српства. Иамеран сам, да .оиишем низ битака, из онога рата и то по хрополошком распореду, но без изречене свезе, по што би се ове само у оном случају прндржавати могао и морао, кад би део рат хтео описати. Но ово су само, као што сам већ у уводу рекао, по гдекоје дрте из онога рата, из којих ће црта читадац упознати тадашње статве наше и иачин нашега војевања. Угарска је вдада на то ишда, да све у опсегу круне Св. Стевана живеће немађарске народе сидом помађари, шш да их, ако јој ово не би за руком ношло, утамани. Наравно, да је Српски народ Мађарима тада највећма сметао у тој намери њиховој, а Срби се онет свом силом одупираху против таквих мађарских тежња. Срби нису могли, нити су смели допустити, да им туђин највећу светињу њихову, т. ј. народност, коју су они све до онога дана очували били, ногама гази и да ју сатре. Што оио нротивници наши „слободу" н „братску љубав" написаше на заставе своје, то беше сушта сен и мам на удици. 0 томе имамо до сада небројених и несумљивих доказа. Еад оно мађарска влада војску изасла, која је заповесг добила, да учврсти и онсади сва већа места но граници а на име, кад оно Храбовски пође из Варадина на Карловце, у намери, да угуши наш покрет, похита парод листом у војене станове и на оружје, да себе одбрани. Ван Јосиф Јелачић поврати нам други батаљон варадинске (митровачке) регименте, који беше у Италију ношао к великој војсци. Остала нам је војска дошла тако рећи са њиве и од плуга. У доба, у које битка пада, коју сам сада намеран оиисати, било је у нас свега 21.000 војника и 104 топа. Од ових бејаху 63 топа трп-фунтовна. Са овом нити људски обученом ни обученом нити пак оружаном војском држали смо ми читаву годину дана линију од 32 миље или 256 километара која се повлачила од Палаике и Базјаша на Дунаву, иреко Алибупара, Томашевца, Титела, Сентомаша, Еаћа, Еарловаца, Еаменице на до Даља. Непријатељ који је нрема нама стајао, које у банатским и бачким равницама које оиет у Срему (у Варадину), бројао је свега 40.000 најодабраније, добро наоружане и најхрабрије војске. У почетку иашег покрета бсјасмо ми Срби сами самцити и тек се помоћу нас бан Јосиф ноче спремати за рат. Један део аустријске војске стајао је у Италији, онај други пак све до Љтурове смрти ни